Почетна / Одбрана и безбедност / Иван Кудишин: Бомбардер на новој платформи и разочарање петом генерацијом ловаца

Иван Кудишин: Бомбардер на новој платформи и разочарање петом генерацијом ловаца

У студију Руске државне радиодифузне компаније „Глас Русије“ недавно је одржан округли сто поводом 100. годишњице Ратног ваздухопловства Русије на тему – перспективе развоја домаће војне авијације и ваздухопловне индустрије. Учествовали су еминентни руски војни и војноиндустријски експерти. У процесу усавршавања техничке опремљености Ратног ваздухопловства Русије стручњаци са пажњом прате светска искуства. Основне тенденције у светској ваздухопловној индустрији – то је била основна тема реферата Ивана Кудишина, главног уредника недељника „Авијациона и ракетна техника“ Централног аерохидродинамичког института.

 

Наставиће се развијање беспилотних авиона

Током протекле деценије изузетно се развијала тематика беспилотних летелица (Unmanned Aerial Vehicle UAV). И док су почетком 2000-их година искључиво доминирале извиђачке и летелице за праћење (у распону од супер лаких до тешких), данас се уочава помак у корист извиђачко-ударних беспилотних летелица. Довољно је то илустровати тендером Ратне морнарице САД UCLASS за разраду беспилотног јуришног бомбардера са базирањем на носачу авиона. У њему учествују фирме «Нортроп Груман» (Northtrop Grumman) (незванични фаворит), «Боинг» (Boeing), «Џенерал Атомикс» (General Atomics) и «Локхид Мартин» (Lockheed Martin). Креирање беспилотне летелице за носаче авиона изузетно је компликован задатак – летелица мора изврши слетање на носач авиона, односно објекат у покрету, а то се знатно разликује од технике слетања на аеродромску писту са унапред дефинисаним координатама и оријентацијом у односу на стране света. Израда беспилотних летелица за једнократну и вишекратну намену са узлетањем са различитих мобилних носача, међу којима могу да буду подморнице и патролски авиони, – то је на данашњи дан кључни правац развоја технике ове врсте.

 

Стратешки бомбардери ратног ваздухопловства САД – нова платформа

Данас се реанимирају научно-истраживачки и експериментално-конструкторски радови (Research and Development, R&D) на бомбардерима – извиђачима на бази нове генерације, која ће бити замена за физички застареле материјалне јединице (В-1В и В-52Н), а почев негде од 2025. г. Авион ће бити у довољној мери радарски невидљив,  са дозвучном брзином и са опцијом пилотирања (присутан пилот). Тако да ће се користити и као беспилотни авион, а по потреби, и као авион са посадом. Авион ће бити наоружан доста широким опсегом високопрецизних пројектила са високом заштитом од идентификације.

 

Тактичка авијација: разочарање петом генерцијом и усавршавање електронике

Што се тиче искуства у развоју пете генерације авиона у САД, може се констатовати неуспех. Добра летелица са великим перспективама модернизације и проширења борбених особина, Локхид Мартин F-22, произведена је у малој количини, 187 авиона, од тога 2 летелице је изгубљено у хаварији и једна у катастрофи, која је проузрокована несавршенством система одржавања виталних функција пилота. Сада је на располагању око 160 летелица, а у пуној борбеној спреми – између 55% и 65%.

Нови авион F-35, налази се у фази испитивања и већ су констатоване две непоправљиве ствари: прекомерна универзалност и неконтролисани раст цене научно-истраживачких и експериментално-конструкторских радова. Уз одличан, напредан систем авионике и реално смањену радарску видљивост, авион нема надзвучну крстарећу брзину, има ограничене маневарске могућности и динамичке карактеристике, као и доста скромне могућности за борбено опремање у унутрашњим просторима. Услед целог низа озбиљних конструктивних дефеката, програм модификоване летелице за носаче авиона F-35C и STOVL (летелица за кратке писте узлетања и са вертикалним слетањем) F-35B нашао се под претњом затварања. Цена единице авиона F-35A намењеног за извоз износи 122,8 милиона долара. Док је првобитно летелица била позиционирана као јефтина и масовна, са ценом до 60-70 милиона долара и са серијском производњом преко 2000 јединица. Према проценама за ову годину цена STOVL F-35B премашује 190 милиона долара.

Фирме «Боинг» и «Локхид Мартин» нуде, као алтернативу, модификације постојећих авиона F-15, F-16 и F/A-18E/F, који имају значајно смањену радарску уочљивост и веће борбене могућности.

 

Војни транспортни авиони

Данас се наставља производња стратешких средњих војних транспортних авиона Боинг С-17 (за извоз). Производна линија монтаже није обухваћена плановима затварања или демонтирања, тако да су перспективе испорука ових летелица за потребе Ратног ваздухопловства САД и даље отворене.

Наставља се серијска производња летелице С-130J «Супер Херкулес» (Super Hercules), који и даље држи добре позиције као извозни потенцијал. Међутим у најскоријем времену он ће добити конкурента, авион за пуњење горивом у лету Ембраер КС-390 (Embraer KC-390). Цена С-130 износи 67 милиона долара, декларисана цена КС-390 (са доста сличним параметрима носивости и уз знатно већу крстарећу брзину) – 50 милиона долара.

 

Надзвучни авиони

Под окриљем агенције DARPA интензивно се воде научно-истраживачки и експериментално-конструкторски радови на суперсоничним летелицаама, а резултат рада, како се очекује, треба да буде принципијелно ново борбено средство, са глобалним дометом лета (4 – 18 хиљада километара), и притом са веома малим бројем слабих места, односно „нерањив“.

 

Летелице са ротационим крилима

У САД и Европи успешно се приводе крају или су завршена испитивања летелица са ротационим крилима нове генерације. Неколицина светских лидера у производњи хеликоптера (међу њима и EADS) разрађују конструкцију активне нападне елисе, која би се адаптирала конкретним условима лета. Активно се користи технологија закрилца са управљањем.

У САД се развија концепција, испитана на реалној летелици, – «концепција нападне елисе» (ABC). Према овој концепцији летелица представља обичан хеликоптер са једним носећим ротором, а све елисе се покрећу уназад. Слична шема има ограничења у вези управљања цикличним корачником, зато је био потребан додатни пропулзивни покретач – петоелисни ротор.

Како је рекао главни уредник недељника „Авијациона и ракетна техника“ Иван Кудишин, „развој свих ових тенденција у светској ваздухопловној индустрији пажљиво проучавају руски стручњаци“.

Извор: Глас Русије

Један коментар

  1. Ovo je melem za dusu. Konacno da se neko javno izjasni sta se desava sa zapadnom tehnologijom ove vrste u svetu. Godinama vec pratim razvoj vojnih letelica kroz hobi i nikako sa ovom danasnjom omladinom ne mogu da izadjem na kraj sto se tice vojnih avijona SAD-a. Za raptora vec odavno znam da je preskupa i totalno promasena investicija sa ogromnim greskama kako sovtverskim tako i hardverskim. SAD su izgubile vise letelica ovog tipa zajedno sa posadom tako da je postao leteci mrtvacki sanduk na kome u zadnje vreme gotovo ni jedan pilot vise nece da leti. Bilo je reci da je Australija odnosno njeno ministarstvo odbrane uslo u dogovor oko narudzbe ovih avijona gde je cak uplatilo ogroman avans ali da ovaj projekat nikako da se privede kraju. Razvoj ovog projekta je odneo ogromne svote novaca i stalno je iziskivao nova ulaganja na ispravljanje gresaka koje su se redjale jedna za drugom. Svi uglavnom znaju da je greska dovod kiseonika u kabini pilota, ali niko nezna da postoje jos, recimo; zastareli softver iz 89-90 godine ,odnosno veoma spor glavni kompjuter sa starim operativnim sistemom . Ovo je bilo nemoguce danas poboljsati bez ogromnog ulaganja (ponovo) zato sto bi neki sistemi morali totalno da se izmene. Avion je malo je mozda smesno, veoma podlozan koroziji, tako da ako malo stoji mora pre leta da se totalno ocisti i revidira kao i posle leta, sto opet iziskuje velike troskove. Ovo uzrokuje nepouzdanost stajnog trapa te upravljanje kontejnerima sa naoruzanjem. Sistemi navodjenja vatrom i navodjenja raketama su vec zaostali za danasnjim sistemima kod drugih lovaca. Ono maozda najgore za pilote je da se nikada nezna dali ce prilikom sletanja da se otvori stajni trap ,gde su dva pilota cak nastradala ali ne od trapa vec od nemogucnosti otvaranja kokpita koji je povezan sa sistemom otvaranja trapa. Bilo je slucajeve gde su spasioci makazama sekli kokpit da bi izvukli pilote, a bilo je i par slucajeva gde su piloti nastradali odnosno izgoreli jer nisu mogli da izadju. Jos jedna od veoma cudnih okolnosti, ovaj avijon odnosno njegove delove proizvode vise od 120 koperanata sirom SAD tako da se cesto desava da odredjene delove moraju doradjivati na licu mesta odnosno pri montazi gde se cesto javljaju nekompatibilnosti. Jedino mozda sto bi dodao je da je steta ,ovaj avion jako dobro izgleda i da je isplivao kao uspesan projekat verovatno bi bio jedan od najboljih na svetu. Sto se tice f-35 njegovo istrazivanje se krece trenutno u tom pravcu da ce novcano da dobije status, dzak bez dna. Ovaj lovac nema jos nista reseno od sistema kako treba a kosta neverovatno mnogo sto je velika verovatnoca da ce i on doziveti sudbinu raptora. U svemu ovome mnogo veliku ulogu igra i sam sistem finansiranja ovih projekata. Naime sve se pretvorilo u ogroman unosan biznis bez imalo patriotizma i brige za oruzanu silu SAD. Sistem je deri macku gde god stignes, tako se uostalom kod njih sve pretvorilo u dolar bez brige o bilo cemu drugom, sto vodi u propast mnoge konzorcijume i industriske gigante koji od ove proizvodnje zive.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *