Почетна / Свет / Грчка: Почетак новог политичког доба?

Грчка: Почетак новог политичког доба?

Пише Драгомир Антонић

Како ће Грци гласати на изборима 17. јуна и какве би последице ови избори могли да имају по политичке и економске прилике у Европској унији

 

Шта ће бити с нама, питају се ових дана многи Грци. И не само они. Много погледа је упрто у Грчку очекујући да се у недељу 17. јуна пронађе одговор. Одговор се очекује од оних који су највише погођени финансијском и свеколиком кризом, и гле парадокса, решење би требало да пронађу особе које су најмање одговорне за ситуацију у којој се налази Грчка, а преко ње и Европска унија. Грчки бирачи.

АМЕРИКА ЈЕ КРИВА ЗА СВЕ
Обични људи у Солуну и на Халкидикију – лекари, правници, трговци, васпитачи, професори, архитекте, инжењери, пензионери – главног кривца за ситуацију у којој се налазе виде у Америци, односно у америчким банкама, финансијским централама, ММФ-у, „Светској банци“, које су смештене у Њујорку или Вашингтону. Зато Америку ових дана у Солуну не би требало помињати. Из разлога личне безбедности и пристојности. Кад се помене реч Америка бујица жестоких речи просто потекне из уста саговорника.
Колико у томе има истине и има ли других криваца, обичан свет не интересује. Они знају ко су главни кривци и на „судбоносним“ изборима казниће домаће политичке странке за које верују да су сарадници финансијских центара моћи. Светски финансијски и политички моћници су недодирљиви, то јест недоступни грчким бирачима, зато ће цех наплатити на домаћем терену. Прва жртва је по свим усменим предвиђањима (постоји прећутан договор, неки кажи и забрана да се јавно, у медијима објављују прогнозе о рејтинзима политичких странака пред изборе; наводно је већина извештаја пристрасна) већ виђена – социјалистички Пасок. Он је катастрофално прошао на изборима 6. маја и отад иде силазном путањом. Изгубио је поверење присталица и оне су се без размишљања окренуле левичарској Сиризи и њеном све харизматичнијем председнику Алексису Ципрасу. Он је око себе окупио врло добар тим угледних особа које до сада нису биле превише или уопште политички видљиве.
Од „старих“ политичких странака Нова демократија се још држи. Она добија подршку бирача који се плаше промена и мисле да је врабац у руци боље решење од голуба на грани. Није добро, али може бити и горе је њихов став. Тако бар данас изгледа.
Да ли ће се нешто до недеље променити, тешко је рећи. Нико се не усуђује да било шта предвиђа. Мали догађај или инцидент, као, на пример, брутално шамарање госпође Канели, посланика у Парламенту из редова Комунистичке партије од стране такође посланика Касијаридиса из крајње десничарске Златне зоре, а све пред камерама у телевизијском студију, може променити мишљење бирача. Сви, са којима сам ових дана разговарао, без обзира на то којој идеологији припадају, са гнушањем осуђују напад. Госпођа Канели иначе ужива углед разумне и образоване особе коју поштују и бирачи који не заступају њену опцију. Можда вреди поменути да се у уторак 12. јуна одржало и суђење групи која је пре неколико година сурово претукла професора физике. Постоје несумњиви докази да је група силеџија после пребијања професора напустила место догађаја аутомобилом који је изнајмљен на Касијаридисово име. Моји саговорници верују да ће овај напад отерати многе бираче од Златне зоре и да ће дати глас коалицији Л.А.О.С („Народно православно“) која припада десници, али је умеренија у јавним иступима и користи прихватљивије симболе и знамења.

[restrictedarea]

КРИЗА ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА
Предизборна кампања протиче као и свака друга политичка кампања. Траже се грешке и афере код супарничких страна. Ко је кад и шта урадио? Какав је ко био пре десет или педест година? Ко у ствари иза кога стоји или шта се крије иза крупних речи? Тако се, на пример, у новинама које се зову „Демократија“ и излазе у Солуну преко целе насловне стране може видети „текст“: Сорош, Јоргос Папандреу, Ципрас са фотографијом поред имена, а у црвеном уоквиреном медаљону је написано: „Лешинари који изазивају финансијске катастрофе управљају са даљине председником Сиризе“ (буквалан превод).
Кад наведени текст потражите на унутрашњој страни тешко да ћете нешто разумети осим тога да Ципрас није свестан чињенице да њим и његовим потезима управља Сорош. То, очигледно, не зна ни онај који је памфлет написао, али је важно да су се фотографија и манипулација појавили на насловној страни. Многи ће је видети, а можда ће неко и закључити како су сви политичари исти и да није важно за кога ћете гласати. Боље бити неће. У солунском листу „Тесалоники“ политички коментатор Алексис Папуцис пише, анализирајући Нову демократију и Сиризу, да ниједна странка нема уверљив програм за решење кризе и да знају шта не ваља, али да не знају како се из невоље извући.
Иначе, људи су резигнирани, нервозни, забринути. Са правом су опхрвани црним мислима о светлој будућности. Државни намети на имовину, приходе,електричну енергију стално се повећавају, а плате и приходи које остварују предузетничким пословима се смањују. Предлог тројке из ММФ-а, а који је претходна влада прихватила, да се минимални доходак са 760 евра смањи на 400 евра изазива констернацију код већине људи. Једноставно са тим новцем се не може живети. Пензије су драстично смањене и стварно је постао видљив број незапослених. Кад у вашем окружењу од десет људи четворо остане без посла у јануару месецу, са минималним осигурањем који ће примати из државног фонда наредних шест месеци, страх је покуцао и на ваша врата. То није више статистичких безличних 20 или више процената, већ су то Димитрије, Софија, Никос… Људи које познајете. Шест месеци је прошло, новог посла нема, а трошкови су све већи. „За кога ће незапослени педестогодишњак гласати?“ – питам пријатеља директно. „Не знам да ли ће уопште гласати или ће гласати за неког новог“ – одговара.
„У том грму лежи зец“ – каже српска народна изрека. Апстиненција или глас за нешто ново. Није ово само финансијска криза, ово је криза политичког система. Капиталистичком систему уређеном на овај начин дани су одбројани. Социјализам је пропао раније. Мора се пронаћи нешто ново, јер старо нема више снаге да опстане. Политичке партије са партијском номенклатуром и хијерахијом као носиоцима политичке и извршне власти ствар су прошлости. Покрет „Окупирајмо Волстрит“ који је почео у Њујорку, у јесен 2010. године (није све што дође из Америке лоше) прихваћен је у многим земљама. Није јасно дефинисан, али његова основна идеја о планетарној неодрживости садашњег стања пронашла је многе присталице. Временом из квантитета настаће нови квалитет који ће створити праведније друштво. Бар се томе надамо. Један од тестова су недељни избори у Грчкој. Хоће ли се створити већина и за формирање нове владе или ће остати све исто као и до сада, одговориће сами Грци. Зато су многе очи упрте у њих.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *