Др Јоргованка Табаковић: Влада Модел 2012 – Највећа тајна власти је користити се њом штедљиво

Разговарао Угљеша Мрдић

Принципи на којима ће СНС формирати владу и које ће понудити саговорницима су давање предности производњи уместо услугама, штедњи и инвестицијама уместо прекомерној потрошњи, јавно приватним партнерствима и концесијама изнад задуживања и економској политици у којој ће извозно орјентисани сектор бити прави приоритет, а не форсирање увозничког лобија

 

„Ми немамо једну причу пред изборе, другу у кампањи, а трећу после избора. Наши принципи су садржани у нашем програму и изнела сам их на конференцији за новинаре 5. јуна. Док су други наставили причу ‘ко ће са ким, а са ким никада не би…’ ми смо објавили свима које хитне мере, одлуке и законе намеравамо да усвојимо и примењујемо. Навели смо и процене финансијских ефеката уштеда. За многе је то био неочекиван позив на договор о влади, а за нас у СНС-у то је једини могући приступ“, каже у интервјуу за „Печат“ доктор економских наука Јоргованка Табаковић, кандидат за премијера и заменик председника Српске напредне странке.
Према њеним речима пред нама су озбиљне одлуке, нагомилани проблеми – последице заблуда, случајних и намерних грешака.
„Пролазе нам скупоцени дани. Време је да бука и бес уступе место договору, раду. Али политичка умереност захтева хиљаду пута више смелости него привидна одлучност. Говори се о старој, новој, великој, стабилној коалицији! Али је врло важно како ће се до тога доћи и на којим принципима. То је суштина! Управо зато смо и објавили шта ће бити наша основа за разговор о будућој влади. Много је важно да се сви погледамо у истом огледалу! То је способност да реално одмеримо своју снагу у међусобном самеравању. Не по историји, старој слави или гресима, нарцисоидности, лукавству, стеченим навикама да свет постоји због политичара… Та снага Владе би морала да буде подела посла и одговорности са свешћу да је влада целина, колективни орган у којем ће успех бити обавеза свих као услов опстанка! Успех који ће бити успех и за грађане! Вештина вођења политике мора да уступи место вештини вођења привреде и државе“, наводи др Јоргованка Табаковић.

Можете ли нам нешто рећи о програму Владе коју би водила СНС?
Принципи на којима ће СНС формирати владу и које ће понудити саговорницима су давање предности производњи уместо услугама, штедњи и инвестицијама уместо прекомерној потрошњи, јавно приватним партнерствима и концесијама изнад задуживања и економској политици у којој ће извозно орјентисани сектор бити прави приоритет, а не форсирање увозничког лобија. Предност коју имамо, а нема ни једна друга странка је следећа. Немамо стратегије које стоје у полицама, наш програм нису писали само теоретичари, професори универзитета, чланови нашег економског тима су људи који се баве послом, али и теоретичари и млади креативни људи који су спремни на резове, али и мудри и старији који знају да процене темпо реформи. Подразумевамо да се у првих шест месеци предузму хитне економске мере које морају да доведу до стварања атрактивног амбијента за долазак страних инвестиција. Значи као прво, формирање одговорне и ефикасне владе са свега 12 министарстава и две канцеларије.
Предлозима измена и допуна Закона о министарствима, влади и државној управи предвидели смо владу са 12 министарстава и две канцеларије – за дијаспору и КиМ. Уводимо предлогом функцију заменика министра уместо досадашње функције државног секретара, са прецизним обавезама и овлашћењима. Овим решењима уместо досадашњих преко 60 државних секретара било би највише 12 заменика. Проблем прегломазне владе није само у броју министара. Проблем је и број државних секретара, помоћника, директора управа, канцеларије, јавне агенције… и опште овлашћење владе да оснива такве органе и агенције, и попуњава их кадровима, давање овлашћења без контроле, право министара да буду у тим управама на основу прописа које сами доносе или предлажу. Све то би се морало решити законом о влади о једном трошку, како смо и предложили, уз „омнибус“ одредбу да се у случају да је неким претходним законом нешто решено другачије, мора применити Закон о Влади као општи и каснији.
Извршити ребаланс буџета у смислу смањења трошкова и смањивања јавне потрошње тако што ће се уштеђена средства или назовите их приходована, усмерити у инвестиције и пољопривредну производњу. Неопходно је хитно усвајање закона о обавезности плаћања и ороченом плаћању у року од 60 дана за све и без изузетка. Фактура мора да се плати у року најдужем од 60 дана. Када кажем за све и без изузетка мислим пре свега на државу као највећег дужника и њена јавна предузећа. Многи су врло занимљиво представљали у јавности програм СНС-а називајући га својим, али део који ће омогућити да се ово о чему говоримо заиста и примени је нешто што нико није рекао јавности, зато што нису били аутори програма. Да би све ово било могуће да се уради, потребно је донети нов закон о рачуноводству и финансијском извештавању. Занимљиво је да је све ово схватио и господин Божидар Ђелић плагирајући примере које наводим. Власник џипа, не једног, него четири, вози он, његова породица, а предузеће у губитку. Потребан је нов закон о финансијском извештавању и рачуноводству који ће омогућити да се реално и истинито прикаже пословање, добит или губитак.

Које ће се још реформе спровести?
Врло је важно да се подхитно крене у свеобухватну реформу Пореске управе где је први задатак њена реорганизација уз бољу наплату пореза, уз контролу плаћања пореза и доприноса, уз обухватање сиве економије, уз смањење пореза на зараде, да би се ван „црног плаћања на руке“ сви ти људи увели у редовне и легалне токове плаћања и да би могли да имају здравствено осигурање на пример, али и обезбеђивање пореских олакшица за фирме у прве три године постојања. Нешто на чему ћемо посебно инсистирати: Министар финансија у року од седам дана, ко год он био, мора да пре измене Закона о буџетском систему, јер већ и сада за то има могућност, донесе наредбу по којој ће бити обухваћени сви учесници, не корисници директни или индиректни система, него сви учесници консолидованог рачуна Трезора. А то значи да се не може једна образовна установа наћи под лупом владе и контролисати њени токови, а друга да се без икаквог образложења не нађе, да неке агенције буду на тој листи, а неке не. По којим критеријумима је данас много јавних служби и агенција ван контроле Владе Србије, Трезора и министра финансија? То могу да објасне појединци само својим личним договорима и никако другачије. То је управо критика коју износимо још од 2009, а коју игноришу. Ово се налази у једном од приручника за анализу јавних финансија који је Влада Србије добила од ЕУ и ММФ-а, а о којој нисте нигде чули ни једну једину реч. На страни 114 те публикације, тражи се оно о чему СНС прича четири године, да се под контролом државне власти нађу сва јавна предузећа, све оно што послује средствима која имају везе са државом као оснивачем, са државом као управљачем, са буџетом као неким ко их финансира и са наплаћивањем прихода од грађана који су разрезани неким законом или подзаконским актом. У овим препорукама на страни 114 се тражи од Владе да у тај рачун и под лупу неког одговорног министра финансија стави и „Путеве Србије“, али и „Електропривреду Србије“, и све оно што јесте по природи дефиниција опште државе. А не да Агенција за контролу летења на пример буде држава у држави или да неко од ових предузећа, па и „Електропривреда Србије“ буде потпуно ван контроле и токова, и плаћања, и трошења и улагања средстава које им у ствари омогућује држава монополом. Значи, на страни 114 тражи се да се ударе темељи усвајању општег система дисеминације података ММФ-а. Да ли је ово против интереса грађана Србије? Да чујем Владу Србије, те врле стручњаке и министре, ту господу која тврде да се боре за пензије тиме што кажу не, нека пензионерима објасне колико вреди пензија за коју су се изборили 2008, оснивајући владу са тим разлогом, и колико им вреди пензија данас. Прича ко ће с ким и из којих разлога траје и јесте предмет бриге грађана Србије, и зато заиста све ово личи на наставак кампање. Постоји много добрих препорука у овој књизи којих се Влада не придржава и зато је ММФ за многе непожељан као контролор, а лично га сматрам неопходним контролором и саветником.

Како гледате на наставак напада на председника Републике Томислава Николића?

[restrictedarea]

Као на јединствен феномен увређених дворјана у име господара што је изгубио битку. Где је за њих корист, онде им је и побожност. Ко свет гледа само одозго, са врха власти, тај види само осмех поданика и њихову опасну услужност. Стално одобравање, као и сталан успех слаби човека, а дуг боравак на власти учини да се изгуби политичка прегледност  – требало би познавати живот у целини, увек. Ко стално одређује мерила сам, изгуби свест о сопственој вредности.

Ко је одговоран за економску катастрофу Србије?
Многи. Они који су преценили себе и потценили народ. Који су прихватили некритички приватизацију, либерализацију… као моду. А данас избегавају одговорност за последице са изговором „тако су радили сви“ или „то су тражили од нас“. Уверена сам да ће доћи време када ћемо се питати: Ко је био бољи, успешнији, ко је урадио више? – али мерено вагом на којој се не вара! Проверљиво и у анализама МАТ-а ИЗИТА, Светског економског форума, личним статистикама свих нас, осмехом, задовољством… срећом. А не ко је више грешио, лагао, крао… Не изговори методологијама, откуп кривице „недостатком доказа“… С новим идејама мењају се и дојучерашња мерила за процену политичког дела. Они који су јуче оптуживали седеће сутра на оптуженичкој клупи. Све је на продају – продаја људи који му нису потребни, купује оне за које мисли да ће му ваљати. Многи од нас не пристају да новац буде једино мерило памети, сећања и истине.

Које су још друге мере које има СНС за излазак Србије из економске кризе?
Извршити дуго одлагани попис и регистрацију државне имовине која није пописана чак ни Законом о јавној својини, што је овој власти дало огромне могућности за незаконито и ненаменско трошење имовине Републике Србије, јер имовина мора да се стави у функцију развоја земље пре, после и изнад свега. Две ствари се преплићу између свега овога о чему говоримо – бескомпромисна борба против корупције не само увођењем Закона о јавним набавкама који ћемо уз ова три закона о влади, министарствима и државним управама активирати поново, већ и кроз примену доследне одговорности материјалне, кривичне, онако како то позитивни правни прописи дефинишу за све оне који злоупотребе и ненаменски потроше јавни динар, свесно или из незнања. Не може држава да прича о незапослености као првом послу, а да јој по један чиновник седи у четири комисије и приходује по пет просечних плата, плус неку од чиновничких плата, начелничких и слично, јер нису надљуди да обаве по шест послова у једном радном времену. Зато се тако грчевито и боре да остану на власти да се не би видело колико је то исплаћивано разним комисијама, како је то и зашто баш ових 24 приватизације спорно. То ће бити само почетак увођења правде и правичности у ову државу и само онај ко је спреман да са СНС-ом стане иза ових критеријума који су Библија за следећу владу у којој би ми учествовали, спремни смо да разговарамо. Влада која себе назива озбиљном најављује нам преко новина нову реформу пореског система и ево унапред им кажем, да се не обрукају и излазе са законом где су основне мере за уштеду од неких 17 процената премештање столица на Титанику који тоне. Пребациће се исплаћивање војних пензионера и земљорадника са фонда ПИО на буџет. Чекајте, која је разлика ако се највећи део пензија финансира из буџета, па да ли ће се исплаћивати из прве или треће фиоке, или ће се од фиоке однети у другу канцеларију и из неког другог стола исплаћивати?! Премештање ствари је систем заваравања грађана Србије годинама уназад, прекомпоновање министарстава, кружење људи без промене политике.
Онај ко пружену руку не види суочиће се могућношћу да пружена рука помоћи и сарадње буде песница. Мислим на грађане Србије, не мислим на СНС, али када  кажу да ће реформисати пензиони систем тако што ће сами водити рачуна о наплати пореза и доприноса, да ли схватате у којој се ситуацији налазимо, чему служи Пореска управа која наплаћује порезе, таксе, доприносе и све остало?! Ако свако од органа који приходује узме да сам наплаћује и контролише наплату својих прихода, а на шта ми то личимо, да ли смо то ми уређена држава или ће свако имати своју приватну финансијску полицију, своју приватну пореску управу и у какав то хаос и анархију клизи ова држава?

Зашто је то могуће?
Зато што не постоје људи који познају систем, који су ишли у редовну школу и знају шта је економија, и зато слушају савете оних који се играју са нама као у неком експерименталном филму где се изводе разноврсни огледи на кунићима, а грађани Србије то заиста не заслужују. Знам да политика није комфоран посао и онај ко није спреман да отвара опасна питања не би требало да се бави овим послом. У држави Србији тајну и страх омогућује контрола над тајним службама које знају слабости и страсти људи који не умеју да управљају тим страстима. А ауторитет је реч која је у Србији изгубила смисао. Заборавило се да ауторитет извире из снаге знања и мудрости човека, а савремени господари углавном користе силу као замену за свој ауторитет. Значи, ни тај ко притиска, ни онај ко мора да пристане, није у рангу ауторитативног вође народа. Први нема сопствену снагу, па користи снагу тајних података, а други који не управља својим страстима мора да пристане, претпостављам, на разне диктате. Е сад, не тражите конкретне примере шта је урадио један, други, трећи, пети… Пре или касније истина исплива на видело као најстрашнија истина шта су нас све лагали о томе колико производимо, какав нам је стандард и колики нам је јавни дуг. Верујте да су то најстрашније истине. Неке истине су опасне за те појединце, јер ће пре или касније морати да одговарају, али за нас као грађане и државу ове друге истине су још страшније зато што показују праве размере дубине кризе у којој се налазимо.

Како коментаришете најаву замрзавања плата и повећање ПДВ-а?
Само себична и неодговорна власт може да каже да су то прве мере које би требало да уради влада, ова или нека следећа. Када дође до повећања ПДВ-а и замрзавања пензија само у крајњем случају, када се претходно примене искрено, доследно и дословно све мере штедње о којима смо говорили, могуће је разговарати и о тим решењима да Србија не доживи крах. Међутим, сви они који прво почињу од поновног пуњења касе, а на терет најсиромашнијих слојева, узимајући ПДВ на основне животне намирнице и то тамо где је најлакше наплатити, а не тамо где се прелива, не заслужују да буду преговарачи о влади. Они који су укинули кризни порез на високе плате, а наставили да се изговарају кризом морају да чују понуду СНС-а да ће један од првих предлога закона бити да се у време кризе уведе поново такав порез, али не са једном апсолутном границом као што је то било на 40 хиљада, где се свесно уништава средња класа и где знамо да се са 40 хиљада динара не може преживети. Него увести прогресивни порез на плате, јер основно пореско начело је да свако плаћа порез у складу са оним колико зарађује, колико има, колико му Пореска служба евидентира и разрезује порез. Само тако целовито можемо да разговарамо о почецима озбиљних промена које су Србији нужне.

Како и када преиспитати политику државних субвенција?
Хитно и неодложно преиспитати политику државних субвенција где је уредбама, значи иза завесе, подељено преко пет милијарди евра, а да немамо ефекте, што је и сама држава признала, значи хитно доношење закона којим ће се утврдити критеријуми и мерила за коришћење подстицајних средстава да би приступ тим средствима имали сви, јер то јесте основни критеријум тржишног привређивања – једнаке шансе на тржишту.

Можете ли нам нешто рећи о укупном дугу Србије?
О неодрживости јавног дуга проговорио је Фискални савет после избора, а то је прекасно за тело којем је благовремено упозоравање у опису посла. Па ипак, ценим њихову храброст. Макар она била изречена и у тренутку када су их доспели дугови и камате притерали уза зид истине. А морам да признам да их Влада није ни уважавала када су је упозоравали да се њеним предлозима и мерама рупа у јавним финансијама претвара у провалију. Немачка, са привредом која зарађује и остварује профит, што значи да може и да враћа дугове, увела је у свој устав решење које се зове „кочница дугова“! А ми се још споримо око методологије приказивања или боље рећи скривања дугова.

Како смањити неекономска задуживања?
Контролом јавног новца и затварањем рупа којима новац отиче незаконито и непродуктивно. Увођењем одговорности за злоупотребе. Поштовањем Државне ревизорске институције и њених извештаја. ДРИ не сме да буде безуби лав, а Влада не сме уредбама да озакоњује незаконито трошење новца. А управо то је урађено у децембру прошле године као реакција на извештаје ДРИ.

Како спречити даље уништење домаће привреде?
Моћ и немоћ Србије огледа се у следећем: да решава најважнија питања без присиле. Неопходно је преиспитати спорне приватизације пред надлежним органима и кривце казнити у законитим поступцима. Уместо оптуживања претходника, унедоглед, показати да смо због опстанка спремни да остваримо јединство вођа и јединство народа на основним проблемима. Враћање моћи у институције, повратак поверења у правни систем, правосуђе, спречавање злоупотреба института стечаја, реструктурирања, све је то обавеза државе. А пре и изнад свега да разреши проблем сопствених дугова према привреди.

Који је Ваш коментар поводом одласка страних инвеститора из Србије, попут „Данијелија“ и „Балдијерија“?
Обећавало се немогуће, плаћало се прескупо предизборно потписивање Меморандума о разумевању, а када су страни инвеститори схватили у каквом је стању републичка каса – празна, као и обећања, саопштили су да су се ипак одлучили за Сисак. Посао наше државе ће бити да промет секундарних сировина ослободи пореза, да не буде предмет утаје пореза и нелегалне трговине, да буде неисплативо извозити их, већ да се прерађују у нашим фабрикама. Али се из овога мора извући не само поука. Недопустиво је неистинама правдати сопствени пораз и измишљеним политичким разлозима говорити о наводном одустајању страног инвеститора. А реч је о трансакцији која је већ била договорена.

Поново смо сведоци хаоса у случају „Фијата“…
Не смемо постати неосетљиви на одлагања, тј. на непоштовање договореног. То Србију чини неозбиљном државом, а подстиче и друге на превелика очекивања.

Зашто Србија нема усвојен завршни рачун за сва јавна предузећа?
Србија нема усвојен ниједан завршни рачун буџета Републике, јер власт прописује правила која се на њу не односе. Још неке од мера које ће СНС као стуб нове владе и као кључну понуду свим коалиционим партнерима, онима који желе да учествују у влади понудити су следеће. Обавезност усвајања завршног рачуна за сва предузећа која послују средствима у својини Републике и на било који начин приходују на државном монополу, да доставе финансијски план и да нам завршним рачуном покажу колико су способни да управљају јавним средствима. Требало би обавезати све јавне установе да сагледају све уштеде које су могуће у њиховом пословању, јер јесмо у кризи, да преиспитају оправданост оних 137. Тврдим вам да нико не зна колико имамо стварно агенција, у овој књизи се помиње број од преко 150. Не би требало да се укину све, неколико регулаторних тела би заиста требало да постоји, али то сигурно није ни трећина онога што сада послује и троши огроман новац Републике Србије.

Која је економска вредност Косова и Метохије? Знамо које су друге вредности.
Непроцењива. Пустиње нису предмет операција „Наметања мира“. Изворишта нафте, рудних богатстава, плодна земља – њиве и виногради, раскрснице светских путева… Данас Весли Кларк тражи право на експлоатацију рудних налазишта!

Да ли је корупција наше наслеђе или мода?
Пркос је врлина, инат је порок. Ми често не уочавамо разлику. Јасан вид и људска храброст ми дозвољавају да кажем: Цар је го! Друштво које крунише великане којима подиже, па руши споменике, бесмислено даје, па још гротескније мења називе улица, суди, па рехабилитује… Удвориштво, турско, кнежевско, царско, комунистичко и ево демократско. Из удвориштва рађа се корупција. Од мита као личног до корупције као социолошког проблема. Од Душана Силног до Отоманске империје мито је инкриминисано и сузбијано. Доласком султана неговано и развијано. Мито и корупција воде у јавашлук – одсуство реда и поразног исхода покушаја да се он успостави. У сваком законском предлогу против корупције делујемо превентивно. Осетљивост на ту савремену заразу која делује разарајуће мора бити нулта.

Какво је Ваше мишљење о активностима синдиката у Србији?
Време у којем живимо обележено је многим помереним границама где старе дефиниције више једноставно не важе. И то није случај само у политици и са носиоцима политике. Политика више није резервисана само за странке, већ и за НВО цивилно друштво, синдикате…
Зар Србија није добила Закон о финансирању политичких активности, а не странака? Критеријум је на политичким активностима, а не на томе ко се њима бави. То синдикатима даје право да изаберу да ли ће упловити у политичке воде или српску политичку каљугу. То право избора им признајем. Баш зато што монопол на право одлучивања на дан гласања ипак има појединац, независно од тога да ли је члан синдиката и коме се синдикат „обећао“. Право које користим сама, не спорим ником. Посебно ако за то постоје институционални предуслови или чак подстицаји. Синдикалне организације у највећем броју случајева и живе живот политичких странака, како у смислу унутрашњих избора, тако и у смислу очигледне немоћи да се изборе за права радника због чега по дефиницији и постоје. Колективни уговори су предмет спорења и договора, али не и право на које радници могу да рачунају. То је данас Србија. Посебан доказ апсурда је „савезништво“ ЛДП-а и АСНС-а. То је феномен јединства супротности – како је у идеологији профита неспутаног обзирима према било коме и чему препозната могућност заштите интереса радника, можемо само да претпостављамо.
На нашој странки се ломи геополитичка позиција Србије, понавља прича о кући насред раскрснице, о свим слабостима и склоностима људи који морају да буду спремни да учине нешто за Србију, јер тако највише чине за себе.
Не плашим се кад ме упозоравају да погађам право у мету и да је то опасно, већ да мутна вода не однесе све што радим и у шта верујем. Брана против таквих разорних бујица биће СНС која ће пре свега својим примером учинити све да се одлучивање врати у институције. Морамо да повратимо веру у правду, макар и несавршену, што рече нобеловац Амартја Сен.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Avatar

    Izuzetno cenim napore SNS-a a posebno g-đe Tabaković i mislim da je u ovo kritično vreme gde se zaziva zamrzavanje plata i penzija treba konačno progovoriti o svim merama koje treba preduzeti pre toga a da to bude poslednja mera zajedno sa povećanjem PDV. Evo šta predlažem za sve službe i ljude u ustanovama,administraciji,preduzećima,institutima,fakultetima,direkcijama,agencijama,javnim preduzećima(uključujući i NBS),savetima itd. a da bude nekavog reda i da se ostvare uštede i izbegnu potpune nelogičnosti a često i gluposti (npr.da čistačica u bogatijem JP ima veću platu od nekog sa SSS VS – spremom): 1.- Plate ogranićiti u okvir 1-6 prosečnih plata 2.- Isti koeficijent za isti stepen stručne spreme (za posebne službe i poslove mogučnost povećanja za 30% – vojnici,policajci,piloti,rudari i sl.- a za posebno dobar rad mogućnost nagrade do 30% za najviše 1/10 zaposlenih) 3.- JP sav višak profita posle podmirivanja troškova da ulažu u razvoj a preko toga da vraćaju u budžet – prvenstveno za penzije 4.- U zavisnosti od stanja i racionalnosti svima smanjiti sredstva za 10-30% i naterati ih na racionalizaciju i smanjenje troškova 5.- Smanjiti neprofitni i administrativni aparat do 30% 6.- Sve ove mere provesti i u Pokrajinama i opštinama i njihovim JP 7.- Ukinuti nacionalne penzije (Miroslav Ilić) 8.- Oporezovati sve plate i penzije veće od 60.000 dinara malom stopom a preko 100.000 većom i velikom 9.- Plaćati socijalu samo za one koji nisu sposobni za rad a ostale zaposliti i privilegovano plaćati ali u javnim radovima koje bi organizovale opštine,pokrajine i država. 10.- Platu iz državne kase plaćati samo na jednom mestu kao platu (npr.profesorima fakulteta a za rad na drugim fakultetima plaćati najviše po 1 prosečnu platu i to ograničiti najviše na tri fakulteta i sve ukupno što je više od 6 prosečnih plata posebno oporezovati). Ovo su samo neki od predloga ali to je moje razmišljanje o tome – KAKO?

  2. Avatar

    ПРИДРУЖУЈЕМ СЕ КОМЕНТАРУ ПОШТОВАНОГ ГОСПОДИНА КОЈИ СЕ ПОТПИСАО ПСЕУДОНИМОМ “ТИХИ” КОЈИ ЈЕ СВЕ ДЕТАЉНО ОПИСАО. АКО БУДУЋА ВЛАДА БУДЕ
    СПРОВЕЛА СВЕ ОНО ШТО ЈЕ ГОСПОЂА ЈОРГОВАНКА ПРЕДЛОЖИЛА СРБИЈА ЋЕ ВЕОМА БРЗО СТАТИ НА СОПСТВЕНЕ НОГЕ ИСТО ТАКО ТРЕБА ДА СЕ ОКАНИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И ОКРЕНЕ ОНИМА КОЈИ ЈЕ НЕЋЕ УЦЕЊИВАТИ ДА СЕ ПОД ХИТНО КФОР ПРОГЛАСИ “ПЕРСОНОМ НОН ГРАТА” И ДА ИМ СЕ ДА РОК ДО КАДА ДА НАПУСТЕ ТЕРИТОРИЈУ ОКУПИРАНОГ ДЕЛА СРБСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ И ДА ИМ ДРЖАВА У ОВИМ ОДСУДНИМ ТРЕНУЦИМА МАКСИМАЛНО ПОМОГНЕ (ПРЕОСТАЛИМ СРБИМА НА КОСОВУ) А ДА СЕ АКТЕРИ КОЈИ СУ ОПЉАЧКАЛИ И ОСРАМОТИЛИ СРБИЈУ И СРБСКИ НАРОД ИЗВЕДУ ПРЕД ЛИЦЕ ПРАВДЕ УЗ ПРЕДХОДНО ВРАЋАЊЕ СВОГ НОВЦА ИЗ СТРАНИХ БАНАКА.

  3. Avatar

    Treba smanjiti penzije bivših komunističkih jarana koj su za vreme druga Tite bili borci, a da nisu videli pušku, partijske drugare koji primaju velike penzije za svoj dugogodišnji nerad.Najuriti silnu dečicu iz Agencija za prodavanje magle, razne vidovite Zorke, tkz.analitičare koji mrse mud.za veliku lovu i ostalu gamad, a ne opaliti po sirotinji.Kada najurite ove iz administracije kao što ste radnike najurili na ulice, verovaću Jorgovanki da će nešto uraditi dobro za gradjane Srbije…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *