Доводећи Додоа

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Веровање у економска чуда саставни је део нашег економског модела. Потрошња без производње, увоз без извоза – може ли се то одржавати на дужи рок?

 

Постепено излази на видело да многи наговештаји о довођењу страних инвеститора у Србију спадају у најбаналније, зато ваљда и најпровидније предизборне обмане. Чим се показало да су српски бирачи, иза бајки о млеководима и медоводима Европске уније, препознали сурову слику будуће Србије, која им се није баш нарочито допала, „пословође“ су се досетиле да је ипак страх најбољи савезник евроатлантских интегративних процеса. И вратиле се старим методама претњи и застрашивања.

ПРЕТЊЕ
Прво су нас, као узгред, плашили да ће ЕА пријатељи, не мешајући се у опредељења бирача, престати са „улагањима“ у Србију (углавном у државне обвезнице), зато што су разочарани изборним резултатима. Затим су нас, преко Фискалног савета, почели плашити затезањем омче дугова, инфлацијом и повећавањем каматних стопа на кредите које су држава, привреда и грађани добили из иностранства. Застрашују нас, не без основа, љутом осветом Уније због овог или оног, а највише због овог, па верујем да није далеко дан када ће нам Тадић и комп. отворено претити поновним позивањем у помоћ шиптарских (или других) терориста и НАТО авијације, ради подупирања демократске власти. Модел је, као што је познато, усавршен у северној Африци. Наравно, кудикамо је лакше довести „Фантоме“ из Авијана, него „Фијата“ из Торина…
А најтеже је, изгледа, обезбедити добре и стабилне услове (амбијент) за развој и замах привредне иницијативе, што је први, основни – и најважнији – посао државе. Али, ко за то мари? Да ли сте икада чули да неки привредник захтева од државе да га „остави на миру“ – да ради и зарађује у оквирима закона и добрих пословних обичаја? А да држава, организовањем судова, тужилаштва, полиције и војске, једино обезбеди неповредивост својине, уговора и поштовање просторног реда?

[restrictedarea]

СЛОБОДА    
Да ли сте, на ТВ-у, видели неког случајног пролазника који, на питање лутајућег репортера „шта би држава требало да предузме?“, није употребио реч „подстакне“, „стимулише“, „помогне“ или бар „обрати посебну пажњу“? Да ли је, икад, некој лепушкастој (Тијанићевој) водитељки на питање „Шта би ту држава требало да уради?“ саговорник одбрусио – „Ништа“? Нисте! Најзад, да ли сматрате да би држава требало да вам обезбеди посао и плату или то очекујете од својих предузимљивих суграђана? Ако сте на ово питање одговорили потврдно, шансе за привредни просперитет Србије остале су незнатне.
Упозорићу вас: ако би држава требало да обави ту усрећитељску функцију за вас и вашу породицу, велика је вероватноћа да ћете посао наћи у некој (можда новој) агенцији, секретаријату, комисији, канцеларији, НВО-у и сл, а да ће вас плаћати – порески обвезници? Није вам тешко да уочите дефект тог модела? Но упркос томе, његова популарност у Србији као да расте. Чак је и врсни познавалац економских прилика у свету, Кори Удовички, у драматичном позиву учитељима, пензионерима, полицајцима и лекарима на штедњу и одрицање (у емисији Оље Бећковић), узгред наговестила да се враћа у Србију са идејом да оснује нову НВО, што ће, дабоме, сасвим незнатно или нимало да повећа јавне расходе у нашој домовини.

КУРС    
Веровање у економска чуда саставни је део овог модела. Потрошња без производње, увоз без извоза – може ли се то одржавати на дужи рок? И очекивати да неко (ваљда држава) може да реши, на чаробан начин, настале проблеме? Нажалост, политички лидери жестоко подупиру распрострањену заблуду, повремено подмећући мученике из Фискалног савета да (истина, уз издашне апанаже – ако је то довољна утеха) суоче јавност са суморном истином, истовремено подгревајући наду да ће се, у не тако далекој будућности, развој догодити сам од себе или ће се масе, временом, навићи на таворење и беду.
Поред осталог, привреда и грађани очекују од државе и монетарне власти одржавање стабилног девизног курса. Чини се да многи верују да његов ниво зависи искључиво од „политике одбране“ (опет један чаробни штапић) коју спроводи „Народна банка“ и њен гувернер. Економисти знају да је готово немогуће одржавати, на дужи рок, стабилан курс ако је дефицит у размени са иностранством тако драматичан, а увоз два пута већи од извоза. Зашто гувернер није привредницима скренуо пажњу да је судбина курса и у њиховим рукама? Ако остваре озбиљнији суфицит у размени са иностранством, курс би се стабилизовао сам од себе. То је економска законитост, независна од воље људи.

БРИГА О ИНФЛАЦИЈИ    
Да ли је гувернер грађанима (потрошачима) скренуо пажњу да би на смањење дефицита и стабилност курса и они могли лако сами да утичу – одустајањем (уздржавањем) од куповине увозне робе? Па бисмо тако сви уживали у огромним благодетима стабилности девизног курса, без икаквих интервенција из девизних резерви!
Најзад, да ли је неко скренуо пажњу гувернеру да је немогуће разбуктавање инфлације која не би била подржана или иницирана емисијом новца? Нека се зато усредсреди на своје поље одговорности. Нема потребе да гувернер, као и Фискални савет руше свој ауторитет и узимају учешћа у акцији застрашивања грађана великом инфлацијом.

[/restrictedarea]