Дмитриј Седов: КОМЕ ЈЕ ТРЕБАЛА ПРОВОКАЦИЈА У ХУЛИ

26. маја свет је опет био добро уздрман чудовишним злочином у Сирији. Мали сунитски град Хула је, кажу, нападнут артиљеријском паљбом и тенковима, због чега је погинуло приближно 100 цивила, од чега је 35 деце. Светски политички кругови су добили нов подстицај за дискусије о будућности Сирије, и та ће се дискусија, по свему судећи, завршити не у корист сиријске владе, јер су управо њу окривили за овај злочин.

Генерални секретар ОУН Бан Ки Мун и његов претходник Кофи Анан , који сада заузима место специјалног представника ОУН за Сирију, сачинили су заједничку изјаву: „Овај запањујући и страшни злочин уз неумерено коришћење силе представља отворено кршење међународних закона и обавеза сиријске владе о некоришћењу тешког наоружања и насиља у било ком његовом облику у насељеним местима“.

Затим су,то је истина, оба политичара позвала да се све стране у конфликту одрекну коришћења тешког наоружања.

Представник вашингтонске Беле куће је изјавио да је овај напад постао „одвратан тест незаконитости режима који на мирне политичке протесте одговара овако невероватно нељудски“. Министар спољних послова Француске Лоран Фабиус је оштро осудио гађање града и обећао хитно сазивање састанка „Пријатеља Сирије“. „Пријатељи Сирије“ су група земаља у којој су представници Сједињених Држава, Енглеске, Француске и Лиге арапских држава, а познати су по оштрини осуде режима Башара Асада. На конференцији која је почетком априла одржана у Истамбулу, „пријатељи Сирије“ су за јединог законитог представника сиријског народа признали опозициони Сиријски национални савет (СНС). СНС је већ позвао Савет безбедности ОУН да истражи масовна убиства у Хули, да сазове хитно заседање Савета безбедности и да „одреди степен одговорности ОУН (!?) у вези са тим масовним убиствима“.

У Сирији је од 12. априла на снази примирје међу „Сиријском слободном армијом“ (ССА) и владиним јединицама. План за превазилажење кризе у Сирији предвиђа да влада Сирије и опозиција испуне низ обавеза, конкретно да, под ефикасном контролом специјалног механизма ОУН, све стране прекину оружано насиље, да се пострадалима укаже хуманитарна помоћ и да се крене са међусиријским политичким дијалогом. Међутим, узнемирена „Сиријска слободна армија“ је 26.маја изјавила да неће испуњавати обавезе у вези са примирјем, јер ће то „влади омогућити да настави са убијањем цивила, рушењем градова и села“. А то је изјављено одмах после сусрета побуњеника са америчким сенаторима Џоном Маккејном и Џозефом Либерманом.

Оба сенатора су изненада отпутовала у област турско-сиријске границе, где су се нашли са командантима ССА Мустафом аш-Шејхом и Ријадом ал-Асадом. Маккејн и Либерман су позвали да се почне са отвореним наоружавањем сиријске опозиције. Пошто су окривили Дамаск за вршење насиља над сиријским становништвом они су у изјави за штампу подвукли: „Једини начин да се ситуација врати у пређашњу динамику – то је помагање сиријској опозицији да се измени војни баланс снага у локалу. То значи достављање сваке несмртоносне помоћи, која је већ обећана. Међутим, то значи и предузимање мера које иду још даље“. Конкретно, сенатори су позвали „да се онима који се боре дају средства за самозаштиту“ и да се искористи „страна ваздушна снага за заштиту њихових база“. Пре путовања у иностранство Маккејн и Либерман су разговарали са лидером СНС Бурханом Галјуном и председником Турске Абдулом Гилем.

Баш пред терористички акт 26.маја стигла је и нова иницијатива администрације Барака Обаме у вези са Сиријом. Вашингтон има намеру да сада предложи Москви „јеменску варијанту“ – план за поетапни пренос власти са Башра Асада на опозицију. Прво Асад, као и његов јеменски колега председник Салех, треба да одбије да остане на свом положају у корист компромисне фигуре (на пример – премијера) који би уз подршку из иностранства био номинално изабран за „прелазног руководиоца“, а који би ступио у дијалог са опозицијом. Барак Обама је ту идеју у време сусрета „осморице“ у Кемп Дејвиду већ саопштио Дмитрију Медведеву, а сада се спрема и да је претвори у живот. Саме Сиријце нико не пита за мишљење.

Тако је терористички акт од 26.маја означио прелаз према новом завијутку антисиријске активности. За то време при истраживању тог злочина почиње збрка и појављују се противуречности. Рекло би се да су они, који су окривили Дамаск, пожурили са озлојеђеношћу. Роберт Муд, руководилац мисије посматрача ОУН, је био много опрезнији у оценама, те је наговестио да се за сада са сигурношћу не може рећи ко је кривац.

Посебно климаво изгледа верзија о коришћењу тешког наоружања. Ни новинари, ни посматрачи ОУН, ни каубоји-терористи који помоћу видеа снимају све редом, нису у околини Хуле снимили тешку технику. Све што су нашли – то је празна чаура од артиљеријске гранате. Мада и она директно у самом насељу. Али зато на лешевима постоје многобројни трагови од рана ватреним оружјем, између осталог и пуцањем у затиљак, чак и код деце.

За нешто тако понуђена је другачија верзија: као – ноћу су у Хулу упале присталице режима и направиле кланицу. Зашто баш у Хулу, и због чега је баш тај град кажњен – за сада још нису смислили. Али – дешава се то када се провокације смишљају на брзину. А многи посматрачи су приметили да је Бурхам Галјун, вођа опозиционог Сиријског националног савета, поднео оставку. Он и група његових истомишљеника су напустили СНС због бахатости „браће-муслимана“ у том савету. А можда стари парижанин Бурхам Галјун није у себи нашао довољно снаге да прихвати методе све већих по обухватности крвавих провокација, коју је сиријска опозиција најзад одлучила и да отворено наоружава.

Јер управо опозиција, а конкретније наоружане банде које су и дигле побуну, сеју смрт у својој рођеној земљи. А још није успео да се утиша ни одјек страшних експлозија у Дамаску, код којих је учешће опозиције било сасвим очигледно, мада их, због нечега, Вашингтон није осудио ни на који начин.

Погибија потпуно невиних људи у Хули може да буде дело само оних који се боре да свргну закониту власт у Дамаску, без обзира што због тога морају да корачају преко брда лешева.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

Један коментар

  1. Avatar

    sver ovo je već više puta viđeno, počev od bivše Jugoslavije, pa preko Alžira, libije, Egipta, Tunisa… samo nije tamo gde prokleti jenkiji ne drže pod svojom štapom naftonosna polja! Sirija nema šanse da se izvuče bez potpunog građanskog rata alavita i sunita! Nema šanse! Postavlja se pitanje hoće li Majka Rusija snagom svog oružja da spreči, od jenkija nahuškane sunite, da istrebe alavite ili neće?! Ovo je suština celog sukoba! Jer jenki insistira, po svaku cenu, da Rusija bude potpuno isterana sa bliskog istoka, ali tako da ih oni ne napadnu direktno! Uvek će da nađu neku grupu islamskog šljama, koji će da obavljaju prljav posao za njih! Da li će Majka Rusija (po ko zna koji put…) da podvije rep i ode osramoćena i ponižena ili će da odbrani alavite (samim tim i Bašara, kao vođu alavita…) snagom svog oružja i da konačno do znanja svim potlačenim malim zemljama, da Rusija odlučno i nepokolebljivo stoji iza svojih saveznika?! Samo težak poraz jenkijeve pešadije na terenu, u liku tzv. “sirijske opozicije”, daje kakvu-takvu nadu za alavite i njihov opstanak. Ovo ne bi trebalo da pretsavlja preveliki problem za Rusiju, jer ona je legalno sa svojim oružjem na terenu (ima svoje baze), ali ako prepusti Bašara biće isterani iz Sirije brzinom svetlosti i Rusija je potpuno odsečena od Sredozemlja. Da li je to interes Rusije ili će odlučno da pokaže sotoninoj deci da su dobili dostojnog protivnika i pruži nadu nama okupiranima, potlačenima da i za nas ima nade?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *