Почетна / Колумне / Бал вампира

Бал вампира

Пише Александар Ђаја

Шта је ово народе? Да ли у овој земљи председничка резиденција и председнички аутомобили бившим председницима остају у наслеђе?

 

Замислите следећу ситуацију: када је у јануару 2009. године нови председник САД-а Барак Обама положио свечану заклетву и после тога почео да прима честитања, приђе му бивши председник Џорџ Буш, загрли га, изљуби и при том му шапне на уво: „Обама, могу ли да останем у Белој кући, знаш, имам тамо гомилу штапова за голф, немам где да их преселим?“ А на то му је Барак великодушно одговорио: „ОК, Џорџ, но проблемс!“ Али, Џорџ је имао још једну молбу: „Ако можеш да ми оставиш и председнички авион, не мора ‘Air force 1’, може и ‘Air force 2’, потребан ми је кад идем у лов на препелице?“… „Ма, Џорџ, друже, узми га, можеш и „спејс шатл“, ионако више није у употреби!“… Мислите да је ово виц? Наравно да јесте.

[restrictedarea]

ПАРДОН, ПАРДОН!
Нешто слично се догодило и приликом полагања заклетве новог председника Србије Томислава Николића у Народној скупштини. Само што то није био виц. Наиме, према „добро обавештеним круговима“, после тог свечаног чина, пришао му је бивши председник Борис Тадић, загрлио га, изљубио и такође шапнуо на уво: „Томо, могу ли да останем у председничкој резиденцији на Дедињу, имам тамо брдо књига, немам где да их преселим? И, ако ти баш није неопходан, задржао би и блиндирани ‘мерцедес’, није скуп, плаћен је само 620.000 евра, знаш, када скокнем до пијаце, згодан ми је да позади сместим џакове са украденим гласачким… пардон, с кромпиром!“
Судећи по потоњим изјавама председника Николића, овај није имао ништа против да Тадић, ако постане премијер, настави да живи у својој досадашњој резиденцији. За блиндирану „мечку“ не знам, али како је кренуло… Шта је ово народе? Да ли у овој земљи председничка резиденција и председнички аутомобили бившим председницима остају у наслеђе? И, какве то везе има с тим да ли ће Тадић бити премијер или не? Уосталом, ако се баш толико сродио с Дедињем и блиндираном „мечком“ од 620.000 евра, зашто онда и не гласа на Дедињу, него на Дорћолу, када се једино може видети заједно са члановима своје уже породице? Најзад, ако га већ није срамота да тако нешто пита председника Николића, а овај да о томе одлучује у зависности од тога хоће ли пасти на његове „сузе“ или бити тврда срца – онда морам да питам највиши орган власти у Србији, а то је Народна скупштина: какве везе цела ова прича има и са председником Николићем и са Тадићем? Зар у Србији не постоји Закон који јасно дефинише: шта за време обављања мандата припада председнику Србије (где ће да живи, у чему ће да се вози, ко ће да га обезбеђује), као и шта му је после обављеног мандата држава Србија дужна да обезбеди? Није, ваљда, да се такве одлуке доносе „ад хок“?
У овом поступку бившег председника Србије, заправо се најбоље илуструју лице и наличје његове катастрофалне владавине у протекле четири, односно осам година, уз већу или мању „асистенцију“ његових сатрапа: „Остави ти мени кућу и ауто, то ми је једино важно, а за Србију ћемо лако…!“

ЧЕМУ ТА БЛАМАЖА
Међутим, неупоредиво већа срамота чак и од тог мољакања Тадића за Дедињем и блиндираном „мечком“, јесте кандидовање тог „политичког мртваца“ – који је изгубио председничке, а његова партија чији је шеф, парламентарне изборе – за премијера Србије!? Па, где то на кугли земаљској има? У забаченим амазонским џунглама, када поглавица „зглајзне“ с функције, мирно се врати у свој шатор. Разуме се, ако га претходно не скувају за супу. А у Србији, земљи са, еј, бре, „статусом кандидата за ЕУ (!)“, онај који је изгубио изборе и упропастио земљу, поново би да направи исту „екипу терминатора“, као да је претходно за свој рад добио „Нобелову награду“ – а не неповерење и, готово, презир већине грађана Србије! Чак је и премијер Републике Српске Милорад Додик, доскорашња редовна Тадићева изборна подршка, закључио да му је вратио „старе дугове“, да има посла са повампиреним „политичким мртвацем“ – те упутио поруку да РС неће сарађивати са владом у којој је ЛДП. Што у преносном смислу значи да евентуалну Владу Србије са Тадићем и ДС-ом или било какву владу Србије која није под вођством СНС-а, неће сматрати легитимним представником изборне воље грађана Србије – и да му не пада на памет да тој вољи пркоси! После Весне Пешић и њене анализе „Борисовог лика и дела“, ово је, дефинитивно, коначни ударац Тадићевој „вампирској Влади“.
Једино још увек не разумем и не могу да се начудим улажењу Ивице Дачића и СПС-а (истина, са све мање ентузијазма) у то очигледно губитничко коло? Јер, ако је неко уз СНС најбоље прошао на протеклим изборима, то је несумњиво СПС! И, онда, чему та бламажа? Најискреније се надам да је „пролазног карактера“ и да ће се СПС приклонити јединој могућој опцији за Србију, а то је влада са СНС-ом на челу! Сумњам да је жеља бирача СПС-а, који су ту партију више него здушно подржали на изборима, а истовремено већински гласали за Николића у другом кругу, заиста била да виде СПС у Тадићевој „вампирској влади“. Можда су пре другог круга председничких избора такве комбинације за понеке од њих и имале неку логику (иако не нарочито моралну), али су се после победе Томислава Николића (коју чак и режимски, дакле, готово сви медији полако престају да „спинују“) у Србији променили сви досадашњи политички ракурси, које је Демократска странка диктирала од 5. октобра 2000. године. Ракурси који су својом деструктивношћу, неспособношћу и потпуним политичким дилетантизмом довели Србију и њене грађане – испод свих европских граница сиромаштва! Стога ми је тешко да поверујем у могућност да Дачић и СПС остану последњи играчи на ДС-овом „балу вампира“, који пре њих могу да напусте чак и Кркобабићеви пензионери!

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Ma nek nose,samo da se nose…….




    0



    0
  2. Možda bi Tadiću trebalo obezbediti celu Narodnu biblioteku za smeštaj svih tih njegovih knjižurina – iz kojih, po svemu sudeći, nije naučio ništa! Osim da ne treba imati nikakve emocije prema svom (ako je to njegov) srpskom narodu, da se treba izviniti svakom ko je vršio zločine nad Srbima, da treba besprizorno pljuvati po svom političkom protivniku u predizbornoj kampanji (a posle mu tražiti da mu ostavi kuću i auto!), da treba „polizati“ sve ono što nam Zapad poturi pod jezik, da treba priznati da su Srbi napravili nekakav „genocid“ u Srebrenici (zamalo da se izvini i za „zločine“ Srba u Jasenovcu!) – najzad, da bez ikakvog stida i srama što je zemlju i narod uvalio u neviđenu bedu, siromaštvo i kolektivnu šizofreniju, ponovo pokušava da sastavi istu vladu i da bude njen premijer. Braćo i sestre, za takvog „političkog vampira“ postoji samo jedan lek – glogov kolac!




    0



    0
    • Enigma je potpuno u pravu – samo glogov kolac je lek! Jer, pazite, vampiri ne odustaju! Ako ste gledali današnji popodnevni prenos na RTS-u svečane inauguracije predsednika Tomislava Nikolića, mogli ste da primetite, kako jedan od najvećih „žutih vampira“, Aleksandar Tijanić, na sve moguće načine pokušava da taj svečani čin, kao i činjenicu da je g. Nikolić predsednik Srbije – zabašuri! To ide dotle da je prenos najsvečanijeg trenutaka u političkom životu Srbije – beskrupulozno gurnuo u Beogradsku hroniku, kao, maltene, nekakav događaj od trećerazrednog značaja za Srbiju. U fazonu, kao izveštaj o voznom stanju tramvaja u Beogradu. Čak je i slikanje Đilasa u nekoj školi u Beogradu dobilo daleko udarniji trenutak. Bedno! Sramotno! Neoprostivo! Nikada se to ne sme oprostiti ovim gadovima! Samo glogov kolac – inače će nam se opet napiti krvi!




      0



      0
  3. Gospodine Djaja, možete mirno da spavate. Uveravam vas da Ivici Dačiću, nakon pobede Tomislava Nikolića na izborima za predsednika Srbije, više ni na kraj pameti nije padalo da pravi vladu sa DS-om. Sve to što on sada radi jeste političko cenkanje da u budućoj koaliciji sa SNS-om izvuče što više! Ne znam koliko je to moralno ili nije, da li je u politici to normalna stvar ili nije – ali(i gospodin Branko1 može mirno da spava) – sa (političkim) vampirom Borisom i njegovom strankom je zauvek gotovo, barem u obliku u kome je bila dosadašnjih 12 „genocidnih godina“ po srpski narod! Amin!




    0



    0
  4. Interesantna je ova metafora u Đajinom tekstu o „političkim mrtvacima“, Tadiću i DS, koji bi da se „povampire“! Ali, ona nije ni malo naivna, jer, ako ste zaboravili, vampiri sišu krv. A,čiju bi krv oni nastavili da sišu, ukoliko, ne daj Bože, naprave Vladu -razume se, opet našu! Zato im se to nikako ne sme dozvoliti i tu su svi vidovi otpora dozvoljeni. Zašto kažem „svi“? Zato što njihova „vlada-čudovište“ ne bi bila izraz narodne volje, nego, naprotiv – uzurpacija narodne volje! Tu nije, dakle, više reč o demokratiji, nego o tiraniji i diktaturi. Zato, ponavljam – nikako, svim sredstvima!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *