27. јун – ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ: Извештај о изборним неправилностима на парламентарним и председничким изборима 6. маја 2012.

Парламентарне и председничке изборе одржане 6. мајa 2012. године је обележило низ пропуста који су утицали на нерегуларност проглашеног изборног резултата. С обзиром на то да уочене неправилности нису биле последица случајних грешака, већ системских пропуста, може се говорити о осмишљеној крађи гласова. Основни узроци изборне крађе се налазе у: примени јединственог бирачког списка, колапсу у дистрибуцији изборног материјала током изборне ноћи, неправилностима садржаним у записиницима о раду бирачких одбора, правно неутемељеним ставовима Републичке изборне комисије, као и у измени изборног резултата од стране Републичке изборне комисије при електронском уносу података по основу исправке „логичко-рачунске грешке“.

 

Јединствен бирачки списак – Готово потпуно изједначавање броја бирача (7.026.579) са укупним бројем становника (7.120.666) је отворило могућност појаве вишка гласачких листића. Законска немогућност увида у нови јединствени бирачки списак, који је израдило Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, онемогућило је РИК да утврди прави разлог за увећање бирачког тела у односу на претходне парламентарне изборе од 11. маја 2008. године (6.749.688), на којима је РИК сам утврђивао број бирача на основу бирачких спискова које су му достављале општинске управе. Једини индиректни начин за сазнање података садржаних у јединственом бирачком списку за чланове РИК-а је био увид у појединачне изводе из бирачког списка које је за свако бирачко место израдило Министарство и доставило „Службеном гласнику“ ради дистрибуције изборног материјала општинским изборним комисијама. Само таквим увидом чланови РИК-а су могли да открију разлику између броја бирача на овим и претходним изборима. Међутим, чланови РИК-а су ту разлику могли да утврде само за управни округ за који су као кооридинатори били задужени. Недовољном пажњом чланова РИК-а задужених за Косово и Метохију РИК-у није благовремено сигнализирано да је у том делу Републике Србије бирачко тело било вишеструко увећано. Тек након иницијативе чланова РИК-а из ДСС-а, РИК је на седници од 1. маја 2012. године донео одлуку о изузимању из изборног материјала 261.025 гласачких листића намењених за шест општина на Косову и Метохији, за које РИК није ни донео одлуку да се формирају бирачка места и да се избори одржавају (Глоговац – 37.532 бирача, Качаник – 34.010 бирача, Штимље – 19.040 бирача, Дечани – 33.173 бирача, Сува Река – 48.520 бирача, Ђаковица – 88.750 бирача). Тих 261.025 бирача у шест општина на КиМ Министарство је самоиницијативно унело у јединствени бирачки списак. Након одлуке РИК-а о изузимању из изборног материјала 261.025 листића, Министарство је 4. маја 2012. године обавестило РИК да коначан број бирача износи 6.770.013 бирача. Коначан број бирача је тако за 256.566 био мањи у односу на претходно утврђен укупан број бирача (-261.025 бирача са КиМ + 4.459 новоуписаних бирача по основу посебних решења). Тиме је коначан број бирача на парламентарним и председничким изборима одржаним 6. маја 2012. године требало да изгледа да је за само 20.325 већи у односу на парламентарне изборе који су одржани 11. маја 2008. године. Међутим, с обзиром на ажурирање бирачког списка које је морало бити извршено приликом састављања новог јединственог бирачког списка, а које се према изјавама из Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу састојало од брисања великог броја дуплоуписаних бирача, умрлих лица и сл., очигледно је да број од 6.770.013 бирача не представља ни приближно тачан број бирача у Републици Србији. Свесно уношење  више бирача у бирачки списак је отворило могућност појаве вишка гласачких листића који су могли лутати широм Србије и послужити за манипулисање приликом уноса изборних резултата. Као резултат те чињенице имали смо појаву да је у великом броју записника о раду бирачких одбора констатовано више примљених листића од уписаних бирача или да бирачки одбори податак о броју примљених листића уопште нису уносили у записник, већ су тај податак касније уносили коориднатори РИК-а приликом електронског уноса података по основу логичко-рачунске исправке записника. Тако например, на бирачком месту број 19 у општини Врачар у Граду Београду у записнику о раду бирачког одбора је чак два пута наведено да је уместо 966 листића, колико је било уписаних бирача, примљено чак 3.874 листића. Разлику од 2.908 гласачких листића вишка исправио је РИК приликом елеконтронског уноса података, као наводно логичко-рачунску грешку. На бирачком месту број 14 у општини Параћин је уместо 1.319 листића, колико је било уписаних бирача, примљено 1.918 листића, односно 599 листића више. На бирачком месту број 158 у Граду Лесковцу уместо 379 гласачких листића, колико је било уписаних бирача, примљено је 1.138 листића, односно 759 листића више. На бирачком месту 29 у општини Уб уместо 215 гласачких листића, колико је било уписаних бирача, примљено је 645 листића, односно 400 листића више. На бирачком месту број 22 у општини Врњачка Бања је уместо 390 листића, колико је било уписаних бирача, примљено 1.168 листића, односно 778 листића више. Разлику у више примљеним листићима за свако од наведених бирачких места је накнадно преправио РИК као наводну логичко-рачунску грешку. Такође, постоје бројни примери да су записници о раду бирачких одбора остајали непопуњени у делу о броју примљених гласачких листића и да их је РИК накнадно сам попуњавао. Такав је случај на пример са бирачким местом број 63 у општини Раковица у Граду Београду, бирачким местом број 103 у општини Палилула у Граду Београду, бирачким местом број 6 у општини Мали Зворник, бирачким местом број 125 у Граду Краљево, бирачким местом број 5 у општини Алексинац, бирачком местом број 125 у Граду Крагујевцу итд. Дакле, у погледу правне сигурности спровођења избора може се закључити да данашњи систем вођења јединственог бирачког списка, који се у потпуности налази под контролом извршне власти, представља велики корак уназад у развоју демократије у Србији. Уместо да је израдом новог јединственог бирачког списка уведен ред у изборни процес, створена је могућност изборне манипулације гласачким листићима. При томе, већина људи који су учествовали у спровођењу и контроли избора, укључујући и највећи број чланова самог РИК-а, за ту чињеницу нису могли да знају.

Колапс изборне ноћи. Примопредаја изборног материјала је трајала пуних 48 сати, а по закону је могла да траје најдуже 18 сати од затварања бирачких места. Разлог за кашњење у дистрибуцији изборног материјала од бирачких одбора и општинских изборних комисија према РИК-у се налазио у хаосу који је настао у раду бирачких одбора. Није јасно како су о резултатима председничких и парламентарних избора страначки одбори могли бити обавештавани већ око 22 сата изборне ноћи, а да записници о раду бирачких одбора и остали бирачки материјал није могао бити допремљен у општинске изборне комисије и предат члановима РИК-а у седишту округа, више од 24 сата након завршетка избора. Велика временска разлика у односу на законом максимално дозвољени рок за предају изборног материјала од стране бирачких одбора је отворила могућност за бројне злоупотребе и прекрајање изборног резултата. Хаос у раду бирачких одобра уједно представља и један од основних разлога зашто је само мали број записника о раду бирачких одбора потписан од стране свих чланова бирачког одбора који су учествовали у спровођењу и контроли избора на бирачким местима. До сада је био незамислив случај да се изборни материјал препакује ван просторија бирачког одбора, какав се десио пред ТВ камерама у Зајечару, а који су мирно пратили лично координатори РИК-а. Сличан случај препакивања изборног материјала се десио и у општини Нови Београд, која је највећа општина по броју бирача у Србији, где су представници општинске управе најпре контролисали комплетан бирачки материјал, вадећи га из врећа и отварајући чак и коверте за контролним листићима, да би он тек након њихове детаљне провере могао бити предат члановима Општинске изборне комисије. На наведене неправилности при предају изборног материјала у општини Нови Београд председника РИК-а Предрага Гргића је обавестила Смиљка Драгаш из ДСС-а, заменик члана ОИК-а Нови Београд, дописом од 8. маја 2012. године, о чему чланови РИК-а никад нису обавештени.

Записници о раду бирачких одбора. Велики број записника о раду бирачких одбора, који представља најважнији документ за утврђивање резултата избора, уместо свих чланова бирачког одбора како је прописано чланом 75. став 3. Закона о избору народних посланика, потписивало је само једно или свега  неколико лица.

У записницима је констатован велики број грешака (вишак листића у гласачкој кутији у односу на број бирача који су гласали и недостатак контролног листића) због којих су на основу члана 67. став 3. и 74. став 8. Закона о избору народних посланика морају аутоматски поништити избори, распустити бирачки одбор и поновити избори на том бирачком месту. Такав је случај на пример са бирачким местима број 10, 27, 71 и 113 у Граду Лесковцу, број 11, 13, 25 и 53 у Граду Краљево, број 12 у Граду Ваљево, број 37 43, 63, 66, 101 и 104 у општини Чукарица у Граду Београду, број 21 у општини Бачка Паланка, број 146 у Граду Новом Саду итд, где је утврђено постојање вишка гласачких листића у кутији. У преко 90% прегледаних записника од стране ДСС-а податак о постојању контролног листића уопште није уписиван у записник о раду бирачког одбора. Интересантно је истаћи да је само у Граду Ваљево утврђен недостатак контролног листића на чак 9 бирачких места на парламентарним изборима (бирачка места број 5, 20, 26, 64, 66, 71, 89, 90 и 110) на којима је било уписано укупно 6.898 бирача и на 7 бирачких места на председничким изборима (бирачка места број 1, 2, 22, 53, 90, 97 и 111) на којима је било уписано укупно 8.659 бирача. У великом броју записника је као примедба неког од чланава бирачког одобра чак било наведено да постоји неправилност у погледу вишка листаћа у гласачкој кутији или да не постоји контролни листић, што за координаторе РИК-а који су примали записнике није представљало никакав правно релеватан податак. Илустрације ради интересанто је навести да је например у записнику о раду бирачког одбора са бирачког места број 11 у Граду Краљево као примедба лично председника одбора било наведено постојање „51 гласачког листића више у кутији у односу на број бирача заокружен у бирачком списку“ (гласалих бирача). Да би се прикрила та чињеница, РИК је најпре исправио стварну рачунску грешку од 19 важећих листића коју је направио бирачки одбор приликом састављања записника, а онда ради прикривања преосталог вишка од 32 гласачка листића у кутији, умањио је број неупотребљених листића. Да је вишак гласачких листића у кутији и недостатак контролног листића обавезан законски услов за поништавање избора, распуштање бирачког одобра и поновно гласање на том бирачком месту говори и јасан став судске праксе (Пресуда Управног суда број 559/12 од 1. јуна 2012. године, Пресуда управног суда број 572/12 од 12. јуна 2012. године), на коју се РИК само селективно позивао. Истовремено, вишак листића у гласачким кутијама и недостатак контролног листића су били основни разлози због којих су на више стотина бирачких места поновљени локални избори у десетинама општина и градова у Србији. Због вишка листића у гласачкој кутији или недостатка контролног листића РИК на председничким и парламентарним изборима није поништио резултат ни на једном бирачком месту.

Поједине грешке у погледу несагласности броја бирача и гласачких листића, независно од њихове природе (лаке или тешке) својим потписима су као техничке (логичко-рачунске) грешке исправљали поједини координатори РИК-а, а да остали чланови РИК-а за то нису имали никаква сазнања. Ова чињеница је довела до појаве знатног одступања у подацима РИК-а у односу на податке садржане у записницима о раду бирачких одбора у погледу броја примљених гласачких листића, неупотребљених листића, броја уписаних бирача, броја гласалих бирача, броја неважећих листића и броја важећих листића. Приметна је била чак и појава да су бирачки одбори предавали непопуњене записнике(у једном или већем делу), а да су их касније координатори РИК-а сами попуњавали по основу исправке наводно логичко-рачунске грешке. Такав је случај на пример за записником са бирачког места број 22 у општини Врњачка Бања, бирачког места број 1 у општини Топола, бирачког места број 33 у општини Уб, бирачког места број 2 и број 7 у општини Владичин Хан, бирачког места број 3 и број 29 у општини Бујановац, бирачког места број 35 у општини Гаџин Хан, бричког места 6 у општини Мали Зворник, бирачог места број 5 у општини Алексинац, бирачког места број 31 у Граду Јагодина, бирачког места број 57 и 125 у Граду Крагујевцу, бирачког места број 10 и број 15 у општини Велика Плана, бирачког места број 84 и 103 у општини Палилула у Граду Београду, бирачког места број 63 у општини Раковица у Граду Београду, бирачког места број 76 у Граду Ваљево итд. Посебно зачуђује чињеница да су чланови РИК-а прихватали као исправне чак и потпуно непотписане записнике о раду бирачких одбора и да су податке из њих уносили у коначне резултате избора. Такав је случај на пример са записницима о раду бирачких одбора са бирачког места број 24 у општини Рашка, бирачких места број 1 и 22 у општини Уб, бирачких места број 80 и 87 у општини Алксинац, бирачког места број 1 у општини Бачка Паланка, бирачког места број 4 у општини Штрпце, бирачког места број 20 у општини Палилула у Граду Нишу, брачког места број 16 и број 27 у општини Савски Венац у Граду Београду, бирачког места број 31 у Граду Лесковац итд.

Свакако да најдрастичнији пример изборне крађе представља појава преливања гласова по основу логичко-рачунске контроле записника о раду бирачких одбора, и то по правилу одузимања гласова ДСС-у и СНС-у, а додавањем појединим странкама владајуће коалиције (ДС и СПС), као и неким мањинским изборним листима (НОПО и Коалиција Алабанаца из Прешевске долине). Такав је случај на пример са бирачким местом број 1 у општини Раковица у Граду Београду на коме су ДСС-у у Извештају о коначним резултатима избора РИК-а одузети гласови у односу на записник о раду бирачког одбора. Уместо да је координатор РИК-а исправио број важећих листаћа, који на том бирачком месту нису били добро сабрани од стране бирачког одбора, што представља стварну логичко-рачунску грешку, РИК је приликом логично-рачунске контроле записника на том бирачком месту ДСС-у за толико одузео гласова. На идентичан начин је поступљено и на бирачком месту број 34 у општини Врачар у Граду Београду, где су ДСС-у такође одузети гласови. ДСС су одузети гласови и на бирачком месту број 26  у општини Врњачка Бања и на бирачком месту број 28 у општини Владичин Хан. На бирачком месту број 31 у Граду Чачак ДСС-у је одузет глас и додат изборној листи СПС-ПУПС-ЈС. СНС су одузети гласови на бирачком месту број 8 у општини Младеновац у Граду Београду, на бирачким местима број 12 у општини Сурчин у Граду Београду, на бирачком месту број 1 у општини Топола, као и бирачком месту број 1 у Граду Чачак. На бирачком месту број 35 у општини Гаџин Хан СНС и СРС су одузети гласови, а додати су ДС-у, коалицији СПС-ПУПС-ЈС и коалицији „Преокрет“. На бирачком месту број 28 у општини Владичин Хан гласови су одузети УРС-у и Дверима, а додати су коалицији „Преокрет“ и Реформистичкој странци – др Милан Вишњић, коалицији СПС-ПУПС-ЈС, као и СРС, Покрету радника и сељака и мањинској коалицији „Све заједно“. ДС су још додати гласови на бирачким местима број 41 у Граду Крагујевцу, на бирачким местима број 2, 7 и 28 у општини Владичин Хан, на бирачком месту број 26 у општини Врњачка Бања, на бирачком месту број 3 у општини Бујановац, на бирачком месту број 4 у опшитни Велика Плана, на бирачком месту број 15 у општини Житорађа. Коалицији СПС-ПУПС-ЈС је поред већ наведеног додато још гласова на бирачком месту број 99 у Граду Чачаку, на бирачком месту број 7 у општини Земун у Граду Београду, на бирачком месту број 31 у општини Палилула у Граду Нишу, на бирачком месту  број 55 у општини Младеновац у Граду Београду, бирачком месту број 43 у општини Параћин, на бирачком месту број 2 у општини Владичин Хан, на бирачком месту број 22 у општини Чајетина, на бирачком месту број 63 у општини Палилула у Граду Београду, на бирачком месту број 24 у општини Земун у Граду Београду, на бирачким местима број 1 и 31 у Граду Чачак ….. Коалицији „Преокрет“ су додати гласови на бирачком месту број 35 у општини Гаџин Хан, на бирачком месту број 41 у Граду Крагујевцу и на бирачком месту број 35 у општини Врачар у Граду Београду.Дверима су додати гласови на бирачком месту број 7 у општини Владичин Хан, на бирачком месту број 99 у Граду Чачку и на бирачком месту број 3 у општини Бујановац.СВМ је додато гласова на бирачком месту број 7 у општини Оџаци, на бирачком месту број 25 у Граду Крагујевцу и на бирачком месту број 7 у општини Владичин Хан. Мањинској коалицији Албанци „Прешевска долина“ је додато гласова на бирачком месту број 43 и на бирачком месту број 3 у општини Бујановац. Мањинској странциНОПО је одузет глас на бирачким местима број 115 у општини Нови Београд у Граду Беогрду и број 35 у општини Гаџин Хан, али је додато гласова на бирачком месту број 14 у општини Оџаци, на бирачком месту број 24 у општини Палилула у Граду Београду, на бирачком месту број 10 у општини Параћин, на бирачком месту број 29 у општини Савски Венац у Граду Београду, на бирачком месту број 17 у општини Параћин, на бирачким местима број 4 и број 7 у општини Сремски Карловци, на бирачком месту број 16 у Граду Јагодина, на бирачком месту број 28 у општини Владичин Хан …..

Ћутање координатора РИК-а. Координатори нису указивали на седници РИК-а на проблеме које су имали у својим окрузима, што је до сада била редовна пракса. Информисање РИК-а о најзначајнијим проблемима са којима су се сусрели као кородинатори било је битно због могућности осталих чланова РИК-а да стекну увид у целокупни рад РИК-а и да тиме остваре контролу над изборним процесом у име представника изборних листа или председничких кандидата испред којих су именовани у РИК. Само је координатор РИК-а за Колубарски округ из СРС Бранислава Ћоровић указала на проблеме који су постојали на већем броју бирачких места у Ваљеву и Мионици, и Драгиша Околишанов из ДСС-а на проблеме на два бирачка места на Новом Београду. За све изнете неправилности РИК је констатовао да су у питању само техничке (рачунско-логичке) грешке и да су их други координатори који су били задужени за Колубарски округ и Град Београд својим потписима верификовали (парафирали) и тиме омогућили уношење података у коначан резултат избора. Дакле, показало се да због начина обраде података од стране РИК-а учесници избора нису имали могућност праве (потпуне) контроле изборног поступка. Без обзира на то што су попунили стални и проширени састав бирачких одбора, општинских и градских изборних комисија и што су имали своје представнике у Републичкој изборној комисији, за учеснике у изборима није постојала могућност потпуне контроле изборног поступка због немогућности увида у електронски унос и обраду свих података садржаних у записницима о раду бирачких одбора.

 

Нестанак врећа са изборним материјалом. По први пут до сада су изборе обележили бројни недостаци врећа са изборним материјалом, због чега се данас не може проверити тачност унетог изборног резултата на свим бирачким местима. Ништа мањи проблем не представља ни садржина врећа које су пристигле у РИК, пошто се због недостатка гласачких листића или погрешних врста листића у врећама не могу потврдити подаци из записника о раду бирачких одбора који су унети у коначан резултат избора. Поред изгубљене вреће са изборним материјалом са чијом је садржином 10. маја 2012. године јавност упознао председнички кандидат Томислав Николић и СНС, као и изјаве представника  јавног тужилаштва од 14. маја 2012. године да у изборном материјалу у РИК-у „недостаје 20-так врећа“, након које јавност још увек није обавештена о тачном броју несталих врећа, бирачким местама са којих оне потичу, као и изборним резултатима оствареним на тим бирачким местима, индикативан је и налаз представника ДСС-а који су 11. маја 2012. године остварили законско право увида у изборни материјал достављен РИК-у са парламентарних и председничких избора од 6. маја 2012. године. Само делимичном контролом по методи случајног узорка у свега три јединице локалне самоуправе (Кучево, Лесковац и Ваљево) утврђен је велики хаос у изборном материјалу. У општини Кучево је утврђено да на бирачком месту број 13 недостаје комплетна врећа са изборним материјалном са парламентарних избора, а да на бирачким местима број 5 и 7 постоји  вишак гласачких листића у односу на број бирача који су гласали. Такође, констатовано је да је записник о раду бирачког одбора са бирачког места број 5 не потписан. У Граду Лесковцу је утврђено да се на бирачком месту број 148 у врећи са парламентарних избора налазе гласачки листићи са председничких избора искључиво са гласовима  председничког кандидата Бориса Тадића и гласачки листићи са локалних избора. У Граду Ваљеву је утврђено да се на бирачком месту број 12 у врећи са парламентарних избора налази 140 гласачких листића више.

Правно неутемељени ставови РИК-а. Својим недовољно правно утемељеним ставовима и њиховом недоследном применом РИК је битно утицао на законитост изборног поступка. За правилно спровођење контроле избора од суштинског значаја је био став РИК-а да о незаконитостима може да решава само на основу формално поднетог приговора. Међутим, без обзира на то што је такав став био заснован на некадашњој судској пракси (пресуда бившег Врховног суда Републике Србије број Уж 36/07 од 28. јануара 2007. године), РИК се таквог става није држао све време. По службеној дужности су поништени резултати избора на 4 бирачка места на председничким изборима (бирачко место број 7 у Граду Панчево и бирачка места број 9, 13 и 37 у општини Прешево са укупно 5.156 уписаних бирача) и на 6 бирачких места на парламентарним изборима (бирачко место број 10 у општини Црвени Крст у Граду Нишу, број 10 у општини Бујановац и број 4, 9, 12 и 31 у општини Прешево, са укупно 8.116 уписаних бирача) због не постојања оригиналног записника о раду бирачког одбора. На основу таквог става РИК-а испада да се избори аутоматски поништавају увек када нема оргиналног примерка записника, а да се не поништавају када исти тај записник није потписан ни од једног члана бирачког одбора или када нема врећа са гласачким листићима на основу којих су ти записници морали бити састављени. Исто тако, РИК је по службеној дужности вршио и измену решења о проширеном саставу бирачких одбора, чим се сазнало за постојање сродства међу члановима бирачког одбора, пошто та чињенице представља апсолутан разлог за поништавање резултата избора и поновно гласање, као што је то случај и са вишком гласачких листића у кутији или недостатком контролног листића. За отклањање те врсте незаконитсти РИК-у није требао никав формално поднети приговор од стране правно легитимисаног субјекта. Довољно је било обавештење било које странке са терена о постојању ове врсте незаконитости. Штавише, измену решења о проширеном саставу бирачких одбора из разлога сродства вршили су сами кординатори као индивидуални чланови РИК-а, уместо целог РИК-а који као колегијалног тело све одлуке доноси апсолутном већином гласова својих чланова. Наметање става да РИК о изборним незаконитостима може да одлучује само на основу формално поднетог приговора, последица је жеље владајуће већине да потпуно контролише рад РИК-а, односно да се на седнице не износе одлуке које нису претходно припремљене и за чије доношење није обезбеђена већина.

 

Закључак – Извесно је да проглашени изборни резултат није тачан. Пажљивом контролом свих записника о раду бирачких одбора и поновним пребројавањем гласачких листића био би утврђен велики број бирачких места на којима би резултати морали бити поништени и избори поново одржани. Такође, избори би морали бити поновљени и на свим оним бирачким местима са којих недостаје изборни материјал или се на основу постојећег материјала не може утврдити резултат избора који је констатован у записнику о раду бирачког одбора. Без детаљне контроле постојећег изборног материјала немогуће је претпоставити о коликом делу бирачког тела се ради. Евидентна је корекција изборног резултата од стране РИК-а која увелико превазилази исправку обичне логичко-рачунске грешке у записнику о раду бирачких одбора! Недозвољеном корекцијом записника о раду бирачких одбора  РИК се уместо најважнијег гаранта законитости изборног поступка претворио у креатора изборног резултата супротно исказаној изборној вољи грађана. Не само да је РИК озаконио све тешке грешке у записницима о раду бирачких одбора, због којих су се аутоматски морали поништити резултати избора, распустити бирачки одбори и поновити избори на тим бирачким местима, већ је приликом електронског уноса података кроз логичко-рачунску контролу записника омогућио невидљиво преливање гласова појединим изборним листама и тиме битно утицао на тачност проглашеног коначног изборног резултата, на основу чега је извршена расподела посланичких мандата.

 

На крају, требало би узети у обзир чињеницу да су сви подаци о изборним неправлности о којима се говори у овом извештају, утврђени само упоређивањем резултата избора објављених од стране РИК-а са записницима о раду бирачких одбора са којима је ДСС располагао, а да је због законског ограничења у погледу права на добијање копија записника ДСС располагао са записницима о раду бирачких одобра са свега 1. 932 бирачких места у односу на 8.391. бирачких места на којима су одржани парламентарни избори, што представља свега 23,02% укупног броја бирачких места. Упоређивањем објављених резултата избора са знатно већим бројем записника о раду бирачких одбора уочене појаве би дале још јаснију слику о прекрајању изборне воље грађана.

Београд, 27. јуна 2012.

Извор: http://dss.rs