Жива је Србија

Пише Милорад Вучелић

Они немају ни стида, ни срама. Реч је, наравно, о нашим политичким аналитичарима, уредницима медија и експертима из агенција за  истраживање јавног мњења. Та дружина шарлатана, међу којима вероватно има и оних са високим чиновима у некој од служби, није се скидала са телевизијских екрана и новинских страница, не само да је промашила све резултате избора у Србији већ је деловала и као група организованих навијача катастрофално поражене екипе. После вишемесечног повлачења по јавности, ова повелика група згубидана и дустабанлија просто је разјарена исходом другог круга председничких избора у Србији, те и даље јаше и никако да сјаше са грбаче народа који им је јасно и гласно рекао да немају појма и да ништа, ама баш ништа, нису погодили. Што је најгоре у овом путујућем циркусу дилетаната окићених академским титулама, и њима толико важним дипломама, приличан је број професора на разним факултетима где вероватно обучавају студенте да, попут њих, буду дипломирани Глупи Августи. Истраживачке агенције неодољиво подсећају на Министарство за истраживање руда и губљење времена из стрипа „Алан Форд“, а  Срђан Богосављевић, директор „Ипсос стратеџик маркетинга“ на генерала Вара из истоименог стрипа.
Наравно, ко је читао „Печат“ не само да зна, него је знао, а и знаће!
То што ништа нису предвидели, ни погодили, и што су беспризорно навијали за Бориса Тадића и жуту холдинг фирму која се представља као Демократска странка, само је подстакло ову вашарску дружину састављену с коца и конопца да настави са својим активностима. Они и даље тврде да знају шта је најбоље, шта ваља чинити и шта би требало да буде у центру јавне пажње.
Не региструје се да су Демократска странка и Борис Тадић двоструки губитници.

 

Изгубили су и парламентарне и председничке изборе. У другом кругу председничких избора, централна, западна, јужна, источна Србија и Београд убедљиво су поразили већ етатизирану северну српску покрајину Војводину која је остала „бастион ДС-а“. Националне мањине, све са рекордним Тадићевим резултатима у Новом Пазару, на северу Бачке и Димитровграду, нису успеле да буду одлучујући језичак на ваги на изборима у Републици Србији. Тај „велики гигант“ Драган Ђилас, како га полтронски називају послушници из листова и телевизија под његовом контролом, претрпео је пораз у Београду и свалио га на Тадићева плећа. Уосталом ни Тадић, ни поменути Ђилас, крајње нападно, нису користили на изборима име странке којој припадају, рачунајући да им то може само окрњити омиљеност у народу и вештачки произведен ореол успешности.
Тадић је у свом првом обраћању после пораза на председничким изборима оштро напао истакнуте интелектуалце и бројне аналитичаре. Напад на аналитичаре је оправдан, јер их је слушао, веровао им и – погрешио. Остало је помало нејасно на које се то интелектуалце обрушио, па стога не можемо ни судити о оправданости његових напада. Сигурно је да није мислио на импозантну интелигенцију коју је у Београду, на тако магичан начин, окупио најистакнутији међу њима, председник градског ДС-а –  Александар Шапић. Или је реч о „белим листићима“ који више представљају сведочанство о изборној крађи (накнадно се  гласачки листић учини неважећим) него разочарање у кандидата.
Биће да је Тадић циљао на имена потписника знамените Петиције против приступања Србије НАТО-у, као и залагања за политичку и војну неутралност Србије, коју је инспирисао и заступао Војислав Коштуница и ДСС. И ту је његова критика сасвим оправдана и више него заслужена.
Да је иоле одговоран, Тадић би ипак имао пречих послова. Морао би пре свега напасти своје страначке аге и бегове, које често из милоште, а онако левичарски и социјалдемократски називају баронима. Мир у својој странки и опстанак на власти Тадић је плаћао државном територијом Србије. Тако је Војводину све са Статутом, Ненадом Чанком и Иштваном Пастором, поверио потпредседнику Бојану Пајтићу, територију Београда потпредседнику Драгану Ђиласу, Мачву и централну Србију потпредседницима Душану Петровићу и Драгану Шутановцу… Странцима, Бриселу и Вашингтону – Косово и завет да никада неће прећи црвене линије интереса америчке политике. Прескупо је Србија плаћала то намиривање интереса у унутарстраначким односима у оваквој конфедерацији ДС-а или прецизније у оваквом жутом холдинг предузећу. Стабилност и одржавање унутарстраначког мира плаћали су се крајње неспособном владом, са неприметним и нејаким премијером.
Погубно по владавину закона и демократију у Србији било је то што је Тадићев Кабинет, са све главним јунацима Микијем и Џеси (као у некаквом цртаном филму), у своје руке узео све праве прерогативе власти, а које би сада, према медијској и аналитичарској пропаганди, требало само физички преселити са Андрићевог венца у Немањину улицу. Показало се да су политички аналитичари и уредници медија до невероватних размера развили слух за налоге из Кабинета, а да су потпуно глуви за државне интересе и глас народа. То чак више не личи ни на закаснело пародирање оне изјаве једног конобара из Београда, који је, нашавши се у неприлици да телевизијском репортеру, после Брозове смрти, нешто тужно изјави, рекао: „И после Тита Тито“, а што је после постао државни слоган и заклетва. За наше аналитичаре, Тадић више није Борис већ више својеврсно стање духа и начин за остварење непосредних интереса. Незаменљиви глас, наредба и укус Кабинета претвара дуплерицу порно часописа у хајкачки надражујуће насловнице таблоида.
Тадић је после двоструког изборног пораза и личног дебакла изричито јавно рекао да неће бити кандидат за премијера. Већ следећег дана, а по цену његовог понижења и претварања у комичну фигуру, почело је спиновање о њему као једном од кандидата (не јединог) ДС-а  за мандатара нове владе. Да би задржали своје беговате и пашалуке, жути функционери су решили да поново потуре политички тешко рањеног Бориса Тадића да до краја искрвари, а да би они под његовим кишобраном задржали своје позиције, множили своје утицаје и материјално богатство, а неки од њих и сачували слободу. Уједно, то је пут до потпуног преузимања власти у ДС-у и потпуног ражаловања Тадића.
Тако се са још некандидованим Тадићем (са пропагандном сугестијом да вишеструки политички пораз најбоље препоручује) тврди пазар на бувљаку политичких олигархија које показују да је одсуство било каквих програмских опредељења праћено и недостатком карактера. У тако жалосну слику досада владајуће коалиције идеално се уклапа и утицај страних амбасада који је већ у току и који може бити пресудан.
Аналитичарска и медијска дружина се понаша као да Томислав Николић није ни изабран за председника Србије, и то на непосредним народним изборима, што додатно даје снагу његовој функцији. Парламент није ни конституисан, нови председник није ни ступио на дужност, није још поверен мандат за састав владе, али се она већ саставља уз пропагирање  става да је Тадићев избор за премијера највећи могући допринос стабилности Србије. Суштина ових залагања се своди на то да би владу на челу са Тадићем требало изабрати мимо и без Народне скупштине  и занемарујући улогу председника Србије. Чињеница да су избори одржани и да је на њима гласао народ није уопште у сфери интересовања наших медија и истраживача јавног мњења, они ће, колико сутра већ, изаћи са резултатима истраживања који говоре да је најважније да премијер буде Тадић. Резултати расположења народа биће поуздани исто колико и они досадашњи. Захваљујући медијима, глас Кабинета се шири, а политичари почињу да верују како је то глас народа. И све тако укруг, док се као на овим изборима не суоче са правом вољом Србије која је показала да је још жива и да је спремна да се покрене када догори до ноката.
Томислав Николић се у изборну утакмицу у којој је поразио свог противника Бориса Тадића вратио 13. маја увече, када је на „РТС“-у показао велику борбеност и оштро се супротставио прљавој кампањи вођеној против њега, а уз пут немилосрдно разобличио инсталирану режимску полтронерију Јавног сервиса заодевену тобожњим објективизмом. Тог тренутка он је показао да више не следи дотадашња упутства наводних медијских стручњака, а тако се понашао и у јавном дуелу са својим конкурентом. Николић се сетио да искористи  предности које је стекао као дводеценијски посланик, као политичар који је настајао у Парламенту чији је члан био у свим сазивима у последње две деценије.
Сада га са екрана и страница свих медија подсећају шта су његова уставна овлашћења. Одједном, накнадно им смета све оно што је мимо Устава Србије чинио Тадић, па сада унапред упозоравају Николића на уставне оквире његове функције. Откуд тај напрасни страх од тога да ће Николић од сада радити исто оно што је Тадић радио до сада? Централна тема одједном  постаје цена коштања сваког дана без владе, велики раст курса евра и слично. Да им је одиста стало до цене коштања дана без владе могли су одвратити Тадића од превремених председничких избора, па би све било завршено још 6. маја. Да не знамо ову горе описану медијску, аналитичарску и политичку дружину, помислили бисмо да им је важан живот житеља Србије. Овако, јасно је да они желе да на брзину и мимо свих других институција, устава и закона склепају владу по њиховој вољи,  и да на тај начин забашуре могућност да се расветли крађа гласова на парламентарним изборима.
Не верујемо да ће Николић насести на ову до отужности прљаву и провидну игру. Требало би подсетити на чињеницу да влада у техничком смислу још увек постоји, и да је она по оценама медија и до сада владајуће коалиције успешно радила. Влада нема разлога, нити може, нити сме да не настави да ради. Да није имао поверења у рад постојећих институција и резултате владе, Тадић, по сопственим образложењу, не би ни дао оставку и тако изазвао ванредне председничке изборе. Досадашња влада мора, дакле, да ради. После званичног преузимања своје функције, Николић би морао на ту чињеницу да подсети и премијера и министре, баш као и гувернера „Народне банке“ (ево прилике да сазнамо шта је са нашим девизним резервама, колике су,  и на који се  начин прже, изазивајући општу пометњу) и других институција. Досадашњи министри могли би да у преосталом времену почну да реализују бар нека од својих великих обећања изречених у изборној кампањи. Од велике је важности да нови председник преузме своје функције у Савету за националну безбедност, као и надлежности у Војсци Србије које му по Уставу припадају. Ту је и формирање новог кабинета који би за почетак морао да пресече недостојне везе са медијима и произвођењем медијске кампање која се и даље води. Председник би, такође, требало да почне са обављањем свога посла у представљању државе на међународном плану.
На основу званичних обавештења која ће добити од надлежних институција, ваљало би да шеф државе јавности и Парламенту поднесе извештај о стању нације, и да коначно сазнамо каква је наша ситуација, и у којем, и каквом стању је председник затекао земљу у којој живимо. Тек на основу тога могло би бити јасно шта су задаци и одговорности новог мандатара и владе која ће добити парламентарну већину.
Ако се мандат прво, како и ваља, понуди кандидату најјаче парламентарне странке било би добро да се страначки преговори одвијају у највећој могућој мери јавно и на основу прецизног и обелодањеног програма мандатара. Тако би јасно установили шта лидери политичких странака прихватају, а шта не и зашто.
Поражени председнички кандидат Борис Тадић је у изборној кампањи дефинисао улогу председника као оног „чији је посао да охрабрује“. Ваљало би стога да се одржи и тај континуитет охрабривања. Тако би се могли охрабрити надлежни да расветле сумње у изборну крађу, да се установи како је у јавним набавкама, по налазу међународних организација и домаћих ревизорских служби, нестало пола милијарде евра. Могли би се охрабрити судови да негују своју независност и да се што пре отклоне бар неке од погубних последица реформе правосуђа. Могли би се установити и обелоданити сви подаци о тајним и сакривеним „тековинама“ противуставних преговора о Косову, као и још много тога што је још као председнички кандидат у своју радну агенду уписао Томислав Николић.
Све то би могло охрабрити и медије да почну да информишу и коментаришу објективно и да раде свој критички посао, а не да преузимају улогу политичких странака и оних који би да иза леђа народу пониште његову изборну вољу. Што се политичких аналитичара тиче, њима нема помоћи, нити има охрабрења које би их призвало памети и одговорности. Наставиће са упражњавањем својих навијачких склоности и страсти, само ће неки од њих променити екипу за коју навијају, јер уверења ионако немају.
Али, слаби су медијски, олигархијски и аналитичарски окови када се Србија као сада покрене. Зна Србија, а када зна, победити мора.

 

16 коментара

  1. Нису они дипломирани глупи августи, већ дипломирани лажови великог калибра и дипломирани преваранти. Зато им одлично иде у народу који се углавном бави сељачким мућкама и ујдурмама, па му је највећи домет да неког ”заврне” за кило-два сира или купуса, а заузврат изгуби тоне. У оваквој колективној свести, они су више него природна појава. Па Београд, наша престоница с поносом се зове ”град греха”. У таквој престоници природно је и очекивано да власт воде и састављају најпокваренији. Ако хоћемо другачију државу, власт, друштво, економију – морамо имати другачију свест обичног човека…

  2. Прва званична посета Николића треба да је у Русију и Путину. У противном ако оде како је најавио у рву званичну посету Јевропи, значи да је лакрдијаш, њихов човек.

  3. Tačno je gospodine Vučeliću ostasmo živi i vitalni posle ovolike
    torture to Zapada sa našim srebo ljubcima dali 1941 ili ovih
    DOSVSKIH. Doro je da je naš novi domaći otišao drugom domaćinu u posetu da malo domaćinski popričaju. Nešto štrecnu saznanje da
    nam u postu dolaze Masoni Evrope da neće oni zamenuti NATO
    AMBASADORE sa krojenje nove vlade. Da ne ispadne neka nova vlada
    pod starom palicom pobojavam se gos, Vučeliću.

  4. коначно да је неко проговорио о медиокритетима из круга двојке који као ликови из покондирене тикве исту увијек актуализирају.По њима је Све што је изван Београда 2 и по метра, назадно и националнно-не увиђајући да је дужност СВАКОГ њиховог “идола”, политичког представника са запада:првенствено национални интереси сопствене земље…толико…да се то уопштено и као ПРВО правило подразумева.Неки “ликови” као Душан Павловић су доценти на ФПН-а,али ја се надам управо супротном ефекту у покушају индоктринације студената…осим ако исти нису превасходно заинтересовани добивања на поклон лизинг рате од било које стране “ампасате”…јел…И Београд се заиста у Книну бранио…остало је историја.

  5. Svi ovi znalci i proroci okupljeni su oko javnog servisa Srbije u oblasti informisanja i preko njega plasiraju svoj proizvod .
    Osnovno pitanje je , kako se informise 80 % ljudi u Srbiji . U vremenu krize kada opada tiraz stempe , kada ima sve manje slobodnog vremena , osnovna poluga je,, NUKLEARNA CENTRALA RTS ,,
    Liberalizacijom infirmisanja , vracanja ovog javnog servisa svojoj nameni , transtarentnosti uredjivackog programa i pre svega KADROVSKIM PROVETRAVANJEM treba napraviti iskorak u demokratizaciji informisanja !

  6. Чланак је толико актуелан да једноставно морам да се надовежем…Данас сам гледао 5 конгрес ЦК-а “ Драгољуб Мићуновић „ (послије Тиитее друг Драгољуб ) који на спаљеном огњишту Србије,подржаН СА „професорима“ ФПН-а,и још пар самозваних а већ споменутих „аналитичара“ попут Миииљенка…Дерете, покушава у једном од стране Фридрих Еберта донираном монологу да нама (а ваљда и себи ?) објасни ради чега су бирачи „погрешно“ бирали !? На страну тема идиотарије(и трагичног избора између цијанида или арсена),али ТАКАВ ДИКТАТ једноумља није ни за време Тииите било,јел…ко се сећа…Наравно ту је о мом трошку(Вашем) и „уредник“ радио Београда(читај-дежурни апаратчик) који дирљиво заступа друга Маршала Мићуна или Мииитје …ставове.
    Сад да би такве победио,јел.. не може „дека“ типа Томе Николића-јер он нити смарт фоне нити ИПТВ разуме.Мораш имати неког лукавог попут Ђинђе,безобразног и корумпираног попут Чеде и „проницљивог“ попут Тадије.И наравно,пословно успешног и доказаног…И онај који „ћита“ Андрића и крлежу у оригиналу :О) Легалисту као Воју Коштуницу који онда ипак није вратио „мандат народу него сецикесама“…
    И ево једно мало признање од стране мене као самозваног“ аналитићара“ .Ипак је Гаврило онај метак директ Србији мојој забио.А није хтио.Од тада,1914…нема више:Жива је Србија.
    Од тада само змија,која је Русе прогутала ,па и нас u њену чељуст дозвала.Јер исти они који су капитализам смислили…су и комунизаМ створили.Бар је то сигурна Константа.
    П.С. На “конгресу” Мићуновом, ни речи о истрази против бивших министара пољопривреде и здравства…случајност,а ?А малина и млека никад више по улицама Србије није текло…

  7. Браво Вучелићу!
    Надам се да ће и Председник Николић прочитати овај текст али ѕа сваки случај му га пошаљите са још детаљнијом аналитиком која није за објављивање а Ви је одлично знате!

  8. Komentar gospodina Vučelića je više nego dobar.No,pošto je prilično temeljan i dug mogao se dotaći i ove strane Drine,tj,Republike Srpske.Razloga je hiljadu.Mediji iz Srpske(“Glas Srpske”, “Nezavisne novine”, RTRS…)I za promil manje mediji iz Srbije su u svakodnevnim kolumnama urednika bukvalno pljuvali po Nikoliću,Srbiju zavijali u crninu.Vjerujte da je u zadnjih pet dana pred drugi krug predsjedničkih izbora u Glasu i Nezaisnim izlazilo po pet Tadićevih slika(trebali spomenuti, bar po dvije sa Dodikom) a valjda jedna Nikolićeva i to onalo kao da ga sahranjuju na groblje a ne promovišu za predsjednika.
    Osim toga poslije Nikolićevog sastanka sa Putinom na svim naslovnicama je bio veliki naslov”Putin zamolio Nikolića da pozdravi Tadića???”Pitam se od kada je to važniji odlazeći nego aktuelni predsjednik i to uz činjenicu da je Nikolića ni manje ni više primio Putin.
    Elem, vratimo se Dodiku i njegovim karambolima,ciganiji, bruci i slobodno mogu reći ponižavanju gradjana RS.Osim što je jedina politička ličnost, iz svijeta i Evrope,koji se jasno stavio na jednu stranu,po izboru Nikolića je u izdanju Nezavisnih od četvrtka cinično rekao”Tadić mora u narednom periodu biti rigorozan i napraviti rez i red”Očito je da poslije kompanjonovog poraza Dodik ima i košmar i nesanicu i da još vjeruje u nemoguće.Nikolića je spomenuo kao da bi sa njim mogao napraviti dil o prodaji kokica, a narodu Srbije poručio da je sam kriv za rezultate izbora.
    Na kraju nama u Srpskoj je obećao da će Vlada u naredne dvije godine zadužiti još četiri milijarde evra.Pare od “TELEKOMA” su otišle u nepovrat.Nijedna, ama baš nijedna fabrika nije otvorena.
    Na kraju možda bi za srpski korpus najbolje bilo da se Tadiću pridruže Dodik i DJukanović i da konačno jednom shvatimo koliko smo prevareni i izigrani.

  9. Невероватне се ствари дешавају. На делу је огољени, прљави, подли, покварени, крвнички медијски мрак. Кад је Николић победио црногоријанца вести су прво ћутале па стидљиво објавиле да је Николић постао председник Србије, да би одмах гушили сваку вест о Николићу.
    Тада наступа кратки ратлук са медисјким спиновањем па Палметина, па сад опет Дс драми лудило и најзад поражени црногоријанац који је ојадио Србију јавља се јопет да је спремнан да настави даље , да “доврши посао”, тојест да докрајчи Србију са Дачићима, Палмама и Кркобабама, Чанцима, Чедистима из босанске Дубице, Мићунима -јахачима попова и др.

    Јадно време , зло и наопако!

    Николић ако мисли да нешто уради мора да буде јасан, одслучан и упоран у савлађивању хоботнице!

    Поражене , мрачне снаге су се јипе скупиле да би саувале своје лоповско богаств и да се не би открило који су зулум начинили над привредоми друштвом!

    Коза Ностра се инфлитрилала у државне организације и огољено ради на уништељу Србије, Србског друштва.

    Нема предаје, стоп тиранији!

  10. Odličan članak. Dobro napisan i opisan.Predsednik je pre izbora podneo ostavku. Dočim , juče bivši predsednik predaje dužnost (na koju je podneo ostavku) novom predsedniku?! Srbija ima Vladu, koja radi, ali je euforija za formiranjem Vlade juče imala svoj krešendo.Još i Bota za mandatara. Šta je sve ovo? Jel ludnica ostala za vikend otključana?

  11. Gospodine Vucelicu uvek ste u pravu, ali sta covek da radi kad Boris Kluni/ klovn/nema svoju rec uvek ide po misljenje drugih.Rekao je javno da nece biti premijer,reko pa poreko.Sad mi se cini da je prihvatio mesto da se osveti narodu zbog izostale podrske.Neznam cemu su izbori sluzili mozda kladionicarima,Tacno je ono ako nemas morala idi u politiku a o silnim akademicima, nazovi analiticarima poput Derete i ostalih je diskutabilno pisati.Van svake je pameti 20 godina gledati iste ljude samo iz drugog ugla nude blagostanje i bolji zivot.kako god da ih gledam nekako mi uvek deluju tako da su placeni da Srbiju jednostavno razore.Ne samo sto su unistili privredu nego unistavaju i poljoprivredu cak i ono malo oranica u Vojvodini bespostedno pretvaraju u Beton, zar nema u Srbiji zemlje 6-7 klase za gradnju pogona nego bas zemlju prve klase koja ce zbog blizine industrije ubrzo biti kontaminirana.Gradice i solarne elektane znaci dodatne hektare zasto te iste elektrane ne grade po Portugalu Spaniji Francuskoj ili Sahari gde ima sunca vise nego u Srbiji a i vece su drzave.Sto gore po narod bolje za nas nisam u mojih 6 decenija zivota vide vecih diletanata na okupu sve kvazi ministri, akademici i jos kad kazu elita, koja, kakva trebalo bi im posle svake emisije uruciti snimljeni materijal da ga analiziraju mozda bi nesto i naucili.Pas stane na dve noge da dobije kocku secera a covek na cetiri da dobije ministarsko mesto.

  12. Boris Tadić je prekrišio ustav dajući ostavku na mesto predsednika i ponovo se kandidujući. Ustavni sud je odbacio tužbu po toj osnovni sa obrazloženjem da nije nadležan. Nečasno, ali pamtimo. Tadić je pao sa trona, sada je slobodnom padu a udarac o tlo tek predstoji. Novi ustav nam je potreban, srbski, koji će između ostalog nalagati da predsednik Srbije mora biti rođen na tlu Srbije.

  13. Nema više stida. Vidi se na svakom koraku.

  14. Чобанин Руднички

    Хехе, да се осврнем на првих неколико реченица teksta само. То је више него довољно.
    Потпуно исти утисак сам имао, док сам их у изборној ноћи слушао.
    Нарочито она чувена тројка код Антонеле. Обични шарлатани. 🙂

  15. Da, najaca je fora da sad Toma pozove Cvetkovica da mu ovaj da izvestaj sta je ucinjeno u zadnjih dve nedelje vezano za pad dinara i da ga podseti na njegove radne zadatke i da se “ne opusta pre vremena nego da ispunjava preuzete obaveze kao predsednik vlade i da ga podseti i na posledice neispunjenja obaveza i radnih zadataka i odgovornost administrativnu a i krivicnu za moguce posledice ispustanja dizgina i prepustanju zemlje u privredni haos. Da mu kaze da ce proces formiranja nove vlade da se rastegne do jeseni ali da on Cvetkovic produzi i dalje da pravi sklekove kao da se nista nije dogodilo a to bi moglo da mu se uzme u olaksavajuce okolnosti kad se budu razmatrale posledice njegovog upravljanja zemljom kao i to kako su nastali dugovi i kuda su nestale pare iz javnih nabavki jer: siguransam, a koliko vidim i sam to potvrdjuje da je spreman u novoj ulozi Dinkic da se ponovo lati kalasnjikova i da utrci u ne samo u narodnu banku nego i u Vladu da lovi lopove narodne imovine samo sad vec za novog gospodara! sta ces, profesionalac je profesionalac!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *