Војвођански изборни марифетлуци

Пише Бранко Радун

Како се десило да демократе имају такав успех на изборима у Београду и у Војводини, а да изгубе председничке изборе и да лоше прођу у другим регионима. Резултат избора је за ДС – неуспех Тадића и успех Бојана Пајтића и Драгана Ђиласа. Како то објаснити?

 

Страначки магнати ДС-а, попут Бојана Пајтића, организовали су своје параполитичке структуре, оформили су странке унутар странке у којима су увезали партијске кадрове, државне ресурсе и приватни капитал. На тај начин су створили конгломерат власти, моћи и утицаја којим могу да манипулишу на изборима, па и вољом грађана.
Упумпавањем новца у кампању, медијском доминацијом, солидном страначком организацијом и  стварањем мреже „клијената“ добија се значајна подршка без обзира на реалне резултате који се постижу у пракси. Кад се томе дода да неки нивои власти, попут покрајинског, нису уопште били предмет пажње и критике јавности, те да се стиче утисак да је ту све поштено и солидно, онда постаје јасније откуда такви „изненађујуће добри“ резултати ДС-а на покрајинским изборима.
Оно што се мора признати је да ДС на неким нивоима и у неким регијама попут Војводине функционише ефикасно у предизборној кампањи и да акције попут прикупљања сигурних гласова раде изузетно успешно. Осим тога, због медијске доминације и политичке моћи готово и да нема критика те и такве власт. Опозиција је у покрајини често бивала или ућуткана, или маргинализована, или на неки други начин пацификована.
Војвођански ДС функционише као посебна „фирма“ у оквиру странке. Они су имали своје посебне кампање. Стиче се утисак да сада после пораза Тадића странка постаје у већој мери „федерално устројена“, са јаким београдским и војвођанским огранком. Занимљиво је и да су у другом кругу покрајинских избора локални кандидати добили више него што је добио гласова председнички кандидат Тадић. Са друге стране, Томислав Николић је добио више гласова но његови кандидати у другом кругу у Новом Саду, што је логично. Да ли се из тога може извући закључак да је војвођански ДС водио своју кампању, а да није много марио за судбину „председника“ или га је пак свесно „пустио низ воду“, тешко је рећи.

НС РОМИ
Поред тога ови избори су показали да у кризи пада људско самопоштовање и да је могуће куповати гласове као на пијаци за неколико хиљада динара. Тако су се широм Србије појавили мешетари који купују и препродају гласове за онога ко више понуди. Претпоставља се да је рецимо само у Новом Саду на тај начин „прикупљено“ неколико десетина хиљада гласова оних којима „две црвене“ нешто значе. Појављивање неких фантомских и мањинских „ромских“ и „влашких“ странака које улазе у скупштине рађа сумњу да те псеудомањинске странке заправо служе да се манипулацијама и куповином гласова најсиромашнијих и апстинената фалсификује воља грађана у нечијем интересу.
Како другачије објаснити да мањинска „ромска странка“ пређе цензус и у насељима где готово да нема Рома или пак да аутономашка Лига постигне вишеструко бољи резултат у местима у којима до сада нису имали готово никакву подршку, а где углавном живе они који су пореклом „преко Дрине“. Последица тога је да ће у владајуће структуре града вероватно ући такве „мањинске“ и „аутономистичке“ странке, што сигурно не одражава реалан политички рејтинг тих странака, а да не говоримо о томе да се тиме урушава и сам смисао демократије и избора. На крају на тај начин добијамо власт у граду и контролу над јавним предузећима од људи који нису прави репрезенти грађана и који су дошли на позиције моћи преварама и марифетлуцима.
Када није довољно то што контролишу токове новца и медије, то што купују и подмићују људе да их подрже на изборима на овај или онај начин, примењују се и различите изборне махинације и фалсификати. Сви који су учествовали у изборном процесу су свесни да постоје манипулације, али мало њих зна на који начин. Проблем је што и опозиција није формирала своје заједничко тело за мониторнинг избора, које би на једном месту сакупљало све притужбе и анализирало сумњиве случајеве. Они „џакови са гласовима“ су само врх леденог брега нерегуларности, плодно тло за манипулације и преваре. Битно је и да чланови изборних комисија из редова опозиције нису могли да се лично увере у тачност записника са бирачких места – што оставља простора за сумњу да се манипулисало и „штеловало“ на различитим нивоима.

[restrictedarea]

ЗРЕЊАНИНСКИ „ДОНТ“
По Закону о локалним изборима из 2007. године одржани су избори за одборнике. У односу на ранији Закон из 2002. године, измењен је начин доделе и расподеле одборничких мандата. Наиме, по првом закону, којим је уведен пропорционални систем уместо дотадашњег већинског система, услов да нека листа учествује у расподели мандата био је цензус од три одсто или да је листа мањинска. Мандати тим листама су се додељивали тако што су се бројеви гласова које су освојиле те листе множили са укупним бројем мандата у локалној скупштини. Затим су се ти нови бројеви делили са укупним бројем гласова које су заједно освојиле листе које учествују у расподели мандата. Цели делови тако добијених количника означавали су број мандата које је освојила појединачна листа. Пошто је у том случају укупан број расподељених мандата мањи од укупног броја мандата у Скупштини, преостали мандати се расподељују листама према величини децималног дела количника (остатак). Расподела мандата на овакав начин сразмерна  је броју гласова које је добила листа у односу на остале листе које су добиле мандате.   Ова метода се у стручној литератури зове Хејрова квота (Hare quota или Hare-Niemeyer method) или метод највећег остатка (LR – largest remainder method) код пропорционалних изборних система. Тако су расподељени мандати после избора из 2004. године.
Право на мандате по новом закону имају листе које су освојиле најмање пет одсто гласова изашлих на биралишта (изборни цензус) и листе националних мањина, а мандати се расподељују методом највећих количника. Број гласова сваке од листа које учествују у расподели мандата дели се редом са бројевима: 1, 2, 3  итд. закључно до броја који је једнак укупном броју мандата у локалној скупштини. Затим се међу добијеним количницима издвајају највећи, и то онолико количника колико скупштина има одборника. Свака листа добија онолико мандата колико се њених количника налази међу највећим. Овај метод зове се Донтов и његова карактеристика је да благо фаворизује листе са највећим бројем гласова.
Када се на најновије локалне изборе у Зрењанину примени метод из 2002, онда је број мандата по листама: Покренимо Зрењанин – 24 мандата,  ДС – 15 мандата,  ЛСВ – 13      мандата,  СПС, ПУПС, ЈС – осам мандата, СРС – четири мандата СВМ – три мандата. Међутим, применом метода по важећем закону: Листа Покренимо Зрењанин има 25 мандата, а листа СВМ два мандата.
Невероватно је како се догодила оваква грешка, јер је и на прошлим изборима (2008) расподела извршена по новом закону, што је лако проверити. Бесмислено је образложење да су грешку направиле стручне службе у Градској управи. Мандате по Закону о локалним изборима расподељује Изборна комисија, а не људи задужени за информациони систем у локалној самоуправи. Кога ће Изборна комисија ангажовати у овом случају није релевантно. Изборна комисија, и нико други, одговорна је за то да се цео изборни процес одвија по Закону. Како то да је ранија изборна комисија уз помоћ исте стручне службе правилно обрачунала мандате 2008, а ова изборна комисија уз помоћ истих примењује метод из старог закона од пре 10 година?
Неприхватљиво је, такође, да се поводом спорног случаја у јавности оглашавају техничка лица из Одељења за информационе и комуникационе технологије и да се при том наводи да је у расподели мандата примењен непостојећи метод (Бергеров метод). Врло чудно је да је приговор СНС-а на расподелу мандата одбачен као неблаговремен, а да је накнадно прихваћен после сугестије од стране ЦЕСИД-а. Све ово изазива озбиљну сумњу да грешка није случајна, а нарочито да неколико мандата у Скупштини могу да превагну у формирању градске власти. Од скандала везаног за расподелу мандата у Градској скупштини Зрењанина, после избора од 6. маја, још је већи скандал образложење приликом исправке недопустиве грешке.

ПРЕВАРА У ИЗБОРНОМ СИСТЕМУ
Кад све то није довољно да се глатко победи на изборима у помоћ прискаче „подешен“ изборни систем. Мешовити изборни систем у Покрајини ни близу не одражава изборну вољу бирача у Војводини. Демократска странка, која 6. маја на покрајинским изборима није имала ни 21 одсто подршке бирача у Војводини, имаће у покрајинском Парламенту близу 50 одсто мандата (57 или 58 од 120 посланика). Можда би већински систем на локалу имао смисла, али на нивоу републике и покрајине сигурно не. Да су избори у Војводини одржани по чисто пропорционалном систему, као за републичку и локалне скупштине, резултати би упркос свим могућим триковима и обманама режима били следећи: ДС=32, СНС=28, СПС=17, ЛСВ=16, СРС=9, СВМ=9, ДСС=9 (цензус пет одсто, Донтов систем на основу резултата од 6. маја). Осим тога, изборне јединице за већинске изборе у Покрајини су тако кројене  да је број бирача у појединим изборним јединицама у односу 5:1 (Бачка Паланка и Опово). Глас у Опову вреди  више него пет пута од гласа у Бачкој Паланци.
У демократски уређеним друштвима циљ изборног система је да се изабере парламент који ће бити реална пројекција воље грађана и односа политичких снага, уз нужно занемаривање малих политичких опција које могу да отежају формирање и касније функционисање власти, а немају битан политички значај. Овде је очигледно циљ да се мимо воље бирача по сваку цену задржи стечена власт. Од свих марифетлука режима, покрајински изборни систем је највећа превара, а бахата покрајинска власт најгора казна за грађане.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. ‘delvidecki pajsizam ” / od ‘nosilaca’ bodrumsko-solunske (ne)zaboravnice ?!) – zasluzuje posebnu paznju ?! Ocekujem, da ce “Pecat” dati svoj osvrt na rad akademika Vasilija Krestica, o hrvatskim pretenzijama prema Vojvodini ?! Ako je “to” – nista novo, u odnosu na Srem i Backu – u odnosu na Banat, to deluje, na prvi pogled – neverovatno ?! Ali, praksa nekih ‘ligaskih’ “murtona” – to cini – sasvim mogucim ??! Postaju jasnije ‘poruke’ pojedinih ‘zvonkih’ – da ovde, osim ‘pisme’ i’pjesme’ ( a mozda i ‘sansone’) – nema nista drugo ?! A ‘panonska mornarica” – kanda ima pomalo “kariranu” zastavu, koju krije iza – ‘jugonostalgije’ ???? I “sumnjaju neki ( s pravom) da postoji – zaista – “pogresan tok” ….. I – “ne racunajte na nas” ?!

  2. Sramota je ono stao je DS stranka uradila u Vrbasu!! Tolika izborna kradja pod pokroviteljstavom Bojana Pajtica je nevreovatna i sramotna a ceo grad orogrcen i u strahu. Znali smo da je stanka puna lazova ali da ce se na taj nacin resavati izbori i da ce se prodavati ljudi za 20 eura e to nisamo znali. Platice Bogu verujem a ja cu verovatno da menjam ime :)) A sto se tice situcaije u srbiji verovatno DS nije stigla da pokupuje glasove i tamo, ili se taj narod od planinskog vazduha opametio pa od dva zla birao manje. Podmitili su one ljude koje u oni ostavili gladnima i to je strasno

  3. SNS u Staroj Pazovi sakupljala podpise za Stranku Vojvođanskih Slovaka,da bi svoje ljude stavila u opštinsku komisiju gde su uzeli lepe pare a jadni Slovaci ostali bez para i mandata. E to je podmetačina kojom su uspeli da jedan broj birača koji su glasali za DS i LSV uzmu i praktično podele sa strankama koje su prešli cenzus i time uzeli najmane 1 do 2 mandata DS.Toliko o poštenju SNS-a.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *