Уживајте у будућем благостању!

Пише Драгомир Антонић

Ситуација у Србији је сад потпуно јасна. Сва власт је у рукама проевропљана, тако да мрачни српски националисти, то јест родољуби, неће више моћи да у институцијама система и државе коче проевропску локомотиву која ће све нас великом брзином одвући у дању сунцем, а ноћу месечином и вештачком светлошћу обасјану Унију

 

Избори су прошли. Резултате знате. Коментаре такође. Мени је жао што су моји Српски радикали испали из будућег Парламента државе Србије, али воља гласача је неприкосновена и честитке онима који су победили.

ВАШЕ ЈЕ САМО ДА УЖИВАТЕ
Блаженопочивши Танасије из Чачка је говорио кад би се нешто необично или изненађујуће десило „да је најбоље онако како је, а сам Бог зна зашто је тако како је“. Могуће да је Танасије и данас у праву. Сад ће држава Србија имати Парламент у којем ће седети двеста и тридесет проевропских посланика, односно оних којима је евентуално чланство у Унији која нестаје све и свја. Двадесет посланика којима је држава Србија важнија од Уније биће на великим мукама да уопште дођу у прилику да нешто кажу. Да су се Срби кандидовали на изборима у некој другој држави они би по принципу националне мањине добили бар оволико, ако не и више својих представника у Парламенту туђе државе. У својој држави од својих грађана добили су то што су добили.

[restrictedarea]

Са друге стране, ситуација у Србији је сад потпуно јасна. Сва власт је у рукама проевропљана тако да мрачни српски националисти, то јест родољуби, у које и сам спадам, неће више моћи да у институцијама система и државе коче проевропску локомотиву која ће све нас великом брзином одвући у дању сунцем, а ноћу месечином и вештачком светлошћу обасјану Унију. Такође сви који су бранили или покушавали да одбране Србију су у Хагу или у затворима европских држава, тако да ни они неће бити никаква сметња на светлом европском путу у будућност.
Победницима на изборима више нико не стоји на путу. Нема више противника њиховим идејама, програмима, плановима, инвеститорима и осталим хуманим капиталистима који су чекали да се заврше избори, овако како су се завршили, те да похрле у помоћ Србији. Као осведочене хуманисте њих новци не интересују, тако да су спремни и на велике личне финансијске губитке само да Србији помогну. Сад их у томе неће нико спречавати.
Браћо Срби и сестре Српкиње, спремите се на долазак нових „Фијата“, америчких мини хидроцентрала на воду и ветар, на благонаклоне поклоне од ММФ-а и „Светске банке“, на поновно отварање челичане у Смедереву, плус Рафинерија, на изграђене коридоре и путеве, и фабрику у сваком месту које има више од две хиљаде становника. Пензије ће расти у складу са порастом трошкова живота, мада је могуће и да цене производа које садрже глутенин и угљене хидрате падају, а плате у државним установама наставе да расту. Доприноси за пензионо и здравствено осигурање ће бити одмах уплаћени. И уназад и унапред. Авансно. Бољи живот је пред вама. Ваше је само да уживате.

НОЖ И ПОГАЧА У ИСТИМ РУКАМА
Влада која буде формирана неће имати озбиљног противника у Парламенту државе Србије, а биће великодушно подржана од српских „доброчинитеља“ из суседства, Брисела, а кажу и Вашингтона. Имаће оно што свака власт жели. Себе и сопствени програм. Нико им неће сметати да владају, тако да ће своје умеће и памет моћи свима да покажу без икаквог зазора. Све је у њиховим рукама. И нож и погача. Обећали су да ће погачу равномерно сећи и да ће кад они победе сви бити задовољни, и Србија ће процветати. Победили су. Вама остаје само да уживате у ловорикама и плодовима благостања које само што није закуцало на ваша врата. Можда је и стигло. Отворите улазну капију и погледајте.
Док обећано благостање не стигне завиримо у књигу др Војислава Шешеља, („Викиликс ми јавља“, стр. 568). Ту је објављен текст телеграма у којем амерички амбасадор господин Мантер пише о изборима у Србији 2008. године. Занимљив је његов коментар и зато га преносим у целини.
„Одмах после објављивања прелиминарних резултата, коментатор на првом програму ‘Радио-телевизије Србије’ је, упитан шта ови избори доказују, одговорио да доказују да је Косово мртва тема. Велика излазност такође је показала свест грађана Србије да су улози на овим изборима заиста велики. Иако је већина Срба изабрала реформистичког лидера који ће их водити на Запад, постоји и огроман сегмент становништва који би бирао другачији пут. На њихову снагу ће морати да рачунају демократске странке у Србији (уз помоћ пријатеља из САД-а и Европе), које ће морати да се позабаве њиховим жељама и спрече их да одведу Србију на странпутицу или да одуговлаче напредак Србије.“
После мајских избора 2012. године „огроман сегмент становништва који би бирао другачији пут“, очито више није огроман већ је постао миноран. Како ће изборе коментарисати госпођа Ворлик, видећемо у неком будућем Викиликсу.

[/restrictedarea]