Три заповести Мирослава Лајчака

Пише Никола Врзић

Борис Тадић одлучио је да постане кандидат за премијера Србије тек када је Европска унија будућем српском премијеру заповедила да се састане са Хашимом Тачијем и да укине Србију на Косову и Метохији. Ко ће још, осим Тадића, похрлити у такву владу? И како је председник Србије Томислав Николић одговорио на непристојне захтеве Европске уније?

 

За европску Србију: Мирослав Лајчек и Хашим Тачи

Слободни медији у слободној земљи Србији успешно су извршили још један задатак који су пред њих поставили господари њихове и наше слободе. Сакрили су најзначајнији догађај у постизборној Србији, сакрили праве разлоге прошлонедељне блицкриг посете Београду Мирослава Лајчака, словачког министра спољних послова и – што је за ову причу важније – личног изасланика шефа ЕУ дипломатије Кетрин Ештон; од нас су медији и они који њима руководе, заправо, покушали да сакрију тачну меру сопствене неслободе, меру изражену у три кратке, али убиствено садржајне ЕУ заповести наредној Влади Србије, наравно, ако та влада намерава да буде проевропска. Па су медији, уместо да Србију обавесте шта ће јој следећа влада урадити, наставили да разглабају ко ће јој у тој влади радити (о глави), што нам је битно отприлике колико је и осуђенику на смрт битно како се зове његов џелат. Иначе, наш џелат ће се, како тренутно ствари стоје, звати Борис Тадић…
Лајчак је, како нас је обавестило његово министарство, прошлог четвртка у Београд допутовао да би разговарао о актуелној ситуацији у постизборној Србији, о „формирању нове владе, европским интеграцијама Србије и регионалној сарадњи“; у Београду је рекао да „прихвата и поштује“ резултате председничких избора у Србији, да је „сто посто одговорност политичких снага у Србији“ питање ко ће саставити наредну владу; додуше, и да је „кључно за ЕУ“ да добијемо владу „с амбицијом и снагом да спроведе реформе, која има европске интеграције као приоритет и која је спремна да преузме обавезе досадашње владе и настави преговоре с Приштином“. С Томиславом Николићем је Лајчак разговарао о доласку новог председника Србије у Брисел, са шефом СПС-а Ивицом Дачићем прозборио коју о саставу нове владе, на састанку са колегом Вуком Јеремићем констатовано је да „имамо висок степен разумевања Београда и Братиславе по кључним питањима“, док је министра одбране Драгана Шутановца похвалио због „реформи спроведених у систему одбране и као позитивно оценио учешће припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама УН и ЕУ“… Да, баш. Као да би лични изасланик шефа ЕУ дипломатије због тога потезао за Београд.

НАЛОЗИ ЕУ

[restrictedarea]

У Београд је Лајчак допутовао да би будућој српској влади, на свом течном српском како случајно нешто не би остало изгубљено у преводу, поделио задатке. Заповести, да будемо прецизни. Три заповести, и све три се тичу Косова и Метохије. И имају да се изврше под хитно. Прва Лајчакова заповест: званични сусрет премијера две земље, дакле састанак будућег премијера Србије са Хашимом Тачијем. Друга Лајчакова заповест: успостављање формалних дипломатских односа између две државе, то јест, отварање канцеларије Косова у Београду и канцеларије Србије у Приштини. И трећа Лајчакова заповест: укидање свих институција државе Србије на Косову и Метохији, од органа локалне самоуправе до судова, школа и болница. При чему се, изгледа, од новоформиране већине у српској Скупштини очекује да чим пре, већ на јесењем заседању, када буде усвајан ребаланс буџета – што ће свакако морати да буде учињено – из ребалансираног буџета избаце ставке које се односе на финансирање српских институција на КиМ.
Суштину ових заповести је, тек нешто увијеније, Лајчак побројао у ауторском тексту „Србија пред историјском прекретницом“ за сајт „ЕУобзервер“. Он наводи да је ова година кључна за српски пут у ЕУ, да је нормализација односа са Приштином добила приоритет међу условима за наставак ЕУ интеграција Србије, и пише: „Питање Косова је веома сензитивно у српској политици. Многи представници власти покушавали су да пронађу баланс између националног интереса за европске интеграције и овог питања. Ипак, овај начин више није прогресиван. Потпун фокус на приступање ЕУ биће неопходан како би се успело (…) Форма или структура дијалога може бити измењена како би постао учесталији, да укључи и виши ниво политичког представљања (…) Достизање одрживе и функционалне ситуације на северу Косова биће веома осетљиво питање за умешане стране. Међународна заједница очекује да Србија пружи свој допринос достизању овог циља.“
Укратко, Европска унија од Србије тражи да се, тобоже зарад наставка пута у ту унију, и дефинитивно и врло формално, занавек одрекне дела своје територије. О души да и не говоримо. Да је реч о понуди какву није добио ни Фауст када му је у замену за милост једне девојчице понуђено да се одрекне своје вечне, бесмртне душе, уосталом, сведочи и то што је девојчица која се нама нуди већ добрано оцвала, тако да се и не зна колико ће још поживети и да ли ће нам, све и ако поживи, и бити понуђена… И то нам бриселски Мефистофел отворено каже. Венсан Дежер, шеф Делегације ЕУ у Србији: „После уласка Хрватске у ЕУ 2013. наступиће природна пауза у проширењу. Не знам да ли ће пауза у проширењу бити дугачка или кратка. Извесно је да ће паузе бити јер су, тренутно, само Исланд и Турска у фази преговора са ЕУ. Биће природна пауза у сваком случају, то је очигледна чињеница и у томе нема ничег новог и ничег специјалног.“ Богдан Борусевич, председник пољског Сената: „После уласка Хрватске у Европску унију, врата ЕУ ће бити затворена дуже време. Хрватска улази у ЕУ у последњем тренутку.“ А шта би до тада могло да остане од ЕУ, открио је председник Европског парламента Мартин Шулц: „Први пут у историји Европске уније, распад ЕУ постаје реалан сценарио.“ Па и Јошка Фишер, бивши шеф немачке дипломатије, говори да би излазак Грчке из еврозоне изазвао хаос и у Италији, Шпанији, Француској… и „тада бисмо рекли збогом и проширивању ЕУ на југоисточну Европу, европској интеграцији Балкана био би крај“. Ричард Ворд, директор „Лојда“, изјављује пак да се ова чувена енглеска осигуравајућа кућа увелико припрема за колапс евра, док бечки „Стандард“ открива и да ЕУ разрађује сценарио укидања шенгенског простора без граница… Подсетимо, на све ово, да је – како су нам показале Викиликсове депеше америчке дипломатије – немачки канцелар Ангела Меркел бившем председнику Борису Тадићу још у децембру 2009, дакле пре ових потреса у самим темељима ЕУ, рекла да Србија чланству не може да се нада макар у наредних 10 година… Тако да је потпуно јасно да Србија у ЕУ заправо и не може да иде, јер се не зна да ли ће на крају тог пута уније уопште и бити, већ су ЕУ интеграције само измишљене као маска за издају Косова и Метохије.

КОНАЧНО РЕШЕЊЕ КОСОВА  
А три Лајчакове заповести будућој српској влади представљају логични наставак рада на изградњи независне косовске државе. Рада у који су се Тадић и његова Демократска странка активно укључили још крајем 2006. године, када су – опет те америчке депеше – у седишту НАТО-а у Бриселу обећали Сједињеним Државама да ће бити кооперативни само ако САД помогну Тадићу и ДС-у да победе на српским изборима… Да Лајчакове заповести Београду представљају спровођење онога што је већ договорено сведочи изјава Петрита Селимија, заменика министра спољних послова Косова, још из фебруара ове године, да договор Београда и Приштине о регионалном представљању Косова (Косово са звездицом) „значи и да ће Приштина ускоро моћи да отвори канцеларију у Београду“, те захтев Тачијеве владе УНМИК-у да у року од две недеље затвори канцеларију за север Косова, јер би њене послове требало да преузме „административна канцеларија“ његове владе за север Митровице, коју формирају на основу Ахтисаријевог плана. Овај захтев УНМИК-у је, иначе, прослеђен прошлог четвртка, дакле на дан Лајчаковог боравка у Београду, при чему је договор о захтеву УНМИК-у Тачи претходно начинио са Међународном цивилном канцеларијом и амбасадама САД-а и њеним кључним европским савезницима. Уз то, КФОР и ЕУЛЕКС тестирају отпор косовских Срба, тражећи поново од њих да уклоне барикаде; преко хиљаду локалних Срба, окупљених у цик-зоре у уторак на Дудином кршу, на наговештај да би КФОР могао насилно да поруши барикаду, јасно им је показало да је Србија на Космету још жива.
Но, међународним покровитељима косовске независности жури се да ту Србију скрше, јер су замислили да 2012. буде последња година надгледане независности Косова. Што ће рећи да Србија у томе – испуњавањем три заповести, за почетак – мора да им помогне што пре. И баш зато толико и инсистирају, и Лајчак, и амерички амбасадор Мери Ворлик, и њихови локални помагачи обучени у политичке аналитичаре, да нова Влада Србије буде формирана што брже. А то што нам, јавно, аналитичари и њихови инспиратори објашњавају да је хитно формирање владе нужно не због коначне издаје Косова, већ због сређивања стања у српској економији, представља директну увреду за здрав разум. Спиновање, како се то стручно назива да би се избегла нека тежа реч. Па, зар ико може и да помисли да ће власт која је направила дуг већи од законски дозвољеног и толики ће само наставити да расте (саопштава и предвиђа Фискални савет), власт која је земљу увела у рецесију (бруто друштвени производ пада већ треће тромесечје заредом), произвела динар који у односу на евро наставља да пада из дана у дан, власт која је довела до тога да исплаћујемо више пензија него плата, дакле, сме ли ико озбиљан да се понада да ће власт, у више-мање истом саставу, одједном, чим формира Владу, обрнути ове трендове?
А чим је од Лајчака чуо шта би требало да се уради с Косовом и Метохијом, бивши председик Србије Борис Тадић прекинуо је своје мучно предомишљање и одлучио да постане кандидат за мандатара за састављање нове Владе Србије. Можда кад је чуо да ће се поново састати са Хашимом Тачијем? Јер барем два пута су се већ састајали насамо, у Атини 2006. године на маргинама састанка Социјалистичке интернационале (депеша 06ATHENS371) и у Њујорку (08USUNNEWYORK56)…
Тек, погазио је Тадић своје „не, сигурно нећу“ бити премијер, изговорено у ноћи његовог изборног пораза, али знали смо и раније колико његова реч значи. Одлуком да згази на своју реч потписао је своје политичко самоубиство; јер на њега ће се, а не на бароне ДС-а и њихове аналитичаре који су га гурнули у премијерску амбицију, од Драгана Ђиласа надаље, сручити гнев народа… Слаб да одржи реч коју је дао, неспособан да се одупре и спољним и унутрашњим притисцима, свој излаз нашао је у томе што ће постати наш џелат, гробар сопствене државе. Могући председник вишеструко нелегитимне владе; због озбиљних сумњи у крађу гласова којом ће намакнути већину у Парламенту, због сопственог пораза на председничким изборима, због тога што је са њим поражена и читава његова (потенцијална) владајућа већина, јер сва му је пружила подршку у другом кругу председничких избора. Математика у српском Парламенту пред том чињеницом пада у воду.
И остаје му само питање, с ким у савезу ће да нам дође главе. Коалиција око СПС-а је прилично известан саучесник у предстојећој предаји Космета, иако би, вероватно, сад најрадије да се извуче од тога и сакрије се иза „велике коалиције“ ДС-а и СНС-а. Али од тога, како сада ствари стоје, с тенденцијом да наставе тако да  стоје, нема ништа, но и мимо тога би се партија Ивице Дачића тешко извукла од одговорности и преузетих обавеза. Опет, што због спољашњег (ЕУ и САД), што због унутрашњег притиска (страх од хапшења код њих је, вероватно, пресуднији фактор од страха од губитка фотеља и привилегија). А ко ће им бити трећи? У ДС-у је превладала струја којој је новчаник у ДС-у, а срце у ЛДП-у, тако да је савез са коалицијом Чедомира Јовановић тренутно извеснији иако се Дачић засад (с нагласком на „засад“) томе противи и радије би да у владу седне с УРС-ом Млађана Динкића. Тако да Јовановић и Динкић сада један другоме обарају цену, па који понуди најмање… Али колико се то, уопште, нас и тиче? Као да ће нам бити битно другачије ако у Владу Србије уђе Чеда или Динкић, или обојица.

НИКОЛИЋЕВА КУШЊА
Ову калкулацију могао би да поремети Томислав Николић. Дао је Тадићу рок до понедељка да му докаже да за собом има већину у Скупштини Србије; ако Тадић пробије рок, председник Србије почиње консултације са осталим парламентарним странкама и најпре даје мандат најјачем, СНС-у да покуша да окупи већину. У таквом расплету догађаја, знајући принципијелност већине наших политичара, ни сваковрсна изненађења не би била изненађујућа.
Али Николић је данас пред много важнијим искушењем. На животном је испиту. Хоће ли постати државник или Тадић? Како ће одреаговати на притисак бриселског Мефистофела да пристане на отмицу косовске душе Србије? У тексту који смо већ споменули, Лајчак га ставља у исти кош са осталим својим београдским саговорницима – Ивицом Дачићем, Драганом Шутановцем и Вуком Јеремићем – и каже да постоји „снажан консензус међу главним политичким снагама о европском путу Београда“. Ипак, Николић се, по избору за председника, већ одважио да најпре оде у Москву, што у Бриселу и Вашингтону сасвим сигурно није изазвало претерано одушевљење и оптимизам. А онда је Николић дао и интервју за сателитски канал „Русија данас“ (RT – „Russia todaу“), у којем је одбацио, практично, све три Лајчакове заповести, само неколико дана пошто су оне донете у Београд: „Спреман сам за дијалог, али не са Хашимом Тачијем, због сумњи да је починио злочине против српског народа. Он не може да преговара док се истрага његовог случаја не заврши, али разговараћу са другим представницима Косова (…) Имамо нашу администрацију у четири општине на северу Косова и ЕУ нам је тражила да укинемо ове српске институције. Одговорили смо да не можемо зато што имамо универзитет тамо, болницу, школе и факултете. Ја само пратим Устав, а у Србији је председник његов гарант. Наш устав каже да је Косово и Метохија део Србије (…) Учинићу све што могу да Срби на Косову (јужно од Ибра) могу да живе од свог рада, а да не зависе од институција Приштине, зато што би то значило почетак индиректног признања косовске независности.“ Затим је, у истом интервјуу, тон одбране српског Космета подигао још за октаву више него што је чинио док није изабран за председника Србије: „Наша земља би требало да испуни скоро све услове које нам ЕУ поставља. Тај процес би требало да стане само ако нам затраже да се одрекнемо дела своје територије; мислим на Косово и Метохију.“ Фина, наоко неприметна, али и те како садржајна разлика у односу на раније иступе, састоји се у томе што је нови председник сада рекао да преговори са ЕУ стоје ако ЕУ од нас затражи да се одрекнемо дела своје територије, а не ако затражи да формално признамо његову независност, као што је говорио Тадић; непристајање на одрицање од Косова значајније је од непристајања (само) на формално признање његове независности, јер у себи садржи и одбијање наставка актуелног, пузећег и фактичког признавања независног Косова, које се, је л’, зауставља тек на чину формалног признања. А до тада смо се Космета, суштински, већ одрекли.
Али Томиславу Николићу тек следи пут у Брисел, одмах по званичној председничкој инаугурацији. Ако се одатле врати уз обновљене, бесомучне нападе српских медија, значиће да је тамо урадио нешто добро за Србију. Тако да му медијски линч од свег срца и желимо.

_____________

Изборна крађа (I)

Управо конституисана Народна скупштина не би изгледала овако да није било изборне крађе 6. маја ове године. Истраживачи „Печата“ већ дуже време марљиво раде на откривању праве природе и домашаја  крађе изборне воље грађана.
Нестанак „двадесетак (!) врећа гласачких листића“, како је то открило и преко портпарола Томе Зорића јавности саопштило Јавно тужилаштво, само је најочигледнији део знатно сложеније приче. Општепознат је и загубљени џак гласова који су пред Народном скупштином пред очима јавности изручили Томислав Николић и Александар Вучић. И то је био подстицај за наше трагање.
Крађа гласова је, према још незавршеним истраживањима, системска и вишеслојна, тако да захвата све нивое у изборном процесу, од бирачког места, па надаље и навише. Избори су преиначивани у такозваном идеалном стицају разних метода, па се тако брутални ручни рад комбиновао са сложеним  компјутерским и софтерским операцијама.
Тако је, примера ради, у једној од београдских општина већ детектовано да је  кривотворено чак 95 одсто од до сада прегледаних записника са бирачких места. Записници су  преиначавани у барем још четрдесетак места у Србији.
Задржимо се у овом броју „Печата“ само на неколико куриозитета.
Има, наиме, готово спектакуларних резултата на појединим бирачким местима, који би свакако изненадили и неке од кандидата на изборима. Рецимо, сигурни смо да муфтија Муамер Зукорлић појма нема да је на појединим бирачким местима у Јагодини убедљиво потукао Војислава Коштуницу! Откуд толика омиљеност Зукорлића у Јагодини? Вероватно ће овом чињеницом ништа мање бити затечени и јагодински бирачи, кад буду сазнали како су гласали.
Сулејман Угљанин не зна, и чак можда и не слути да има знатан број обожавалаца у Оџацима, али су они накнадно из записника са бирачког места ишчилели. Ко би рекао да Зоран Драгишић ужива већу популарност него послератни народни хероји, и то баш у Лесковцу и његовој  околини, за разлику од њему родног и престоног Београда.
Не зна се, кажу надлежни, ни данас шта је физички било са преко 260.000 гласачких листића, одштампаних на основу непостојећих бирача са Косова, који су неким чудом уписани у централни бирачки списак.
По свему судећи, реч је о системској крађи гласова, са неколико кључних централних актера и великим бројем  непосредних учесника. Све то је допринело да слика данашњег сазива Парламента није у складу са изборном вољом грађана Србије, а без ње нема ни легитимности владавине.
Наредних дана очекујемо да председник Србије Томислав Николић испуни једно од својих изборних обећања, и охрабри надлежне органе да установе све чињенице у вези са изборном крађом гласова, да предузму одговарајуће мере и о томе обавесте јавност.
Више о свему томе у следећим бројевима „Печата“.

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. Поштовани пријатељи, овај из Европске зоне што често Лаје по Балкану, ја се питам чије је Штене и коме иде на руку са својим лајањем. Народе, латитесе какве тојаге, за ову Глувару да се уразуми где је дошла да мудрује. Народе ништа горе нема него када Буве из опанака почињу да те нападају, али има и за то лика, ДДТ-и, тај лек су промовисала браћа Фашисти и Комунисти!
    поздрав!

  2. draga braco, ovaj navodnop demokrata iz evropske unije neka gradi demokratiju u svojoj drzavi a nas neka pusti malo namkiru.predlazem srpskim rodoljubima drugi put kad sleti na aerodrom u Beograd nogom u guzicu pedersku pa neka ide odakle je i dosao .Pozdrav.

  3. Gos. Lajčak doneo je zapovesti NATO IMPERIJE da preda starim
    poslušnicima koji više nemaju vlst u Srbija je izabrala novog
    predsednika i novi parlamet gos, Miroslave verovatno znate da
    Srbi imaju MIROSLAVLJEVO JEVAĐELJE STARO NEKOLIKO VEKOVA pre
    ove nove imperije kojoj ste vi pismo noša.Sećamo se mi Vaše
    rabote po Srpskim zemljama. I tome dolazi kraj EVROPA PUCA po
    šavovima.

  4. Zasto vlasti u Srbiji primaju u goste one koji svojim porukama ucenjuju i cepaju Srbiju. Sve dok se njima dozvoli da se mesaju u unutarnju politiku Srbije , drzava ce stalno da bude kolonija . Zato podrzavam DSS i dr. Kostunicu da Srbija treba da bude neutralna politicki i vojno , da zamrzne sve pregovore sa EU i nato paktom . Da prekine pregovore sa Pristinom i da sve ponisti sto je do sada dogovoreno . Sve treba vratiti u UNSB i razgovore Beograda i Pristine nastaviti pod okriljem UN . Misiji EULEKSA zahvaliti i poslati ih kuci da ne sprovode plan finskog pirata . Srbiji u ovim teskim trenicima najvise je potreban DSS da udje u vladu i da sa SNS i SPS i manjinskim strankama formira vladu i skupstinsku vecinu . Sve druge na celu sa DS treba poslati u opoziciju . To je jedini spas za Srbiju i njene narode .

  5. Nije on kriv.Krivi smo mi što izabrasmo vlast koje će da nastavi isti posao. On je došao da podrži takvu vlast. Da smo bivšu vlast kaznili i poslali je u istoriju sada bi bila sasvim drugačija priča. Zračak nade je novi Predsednik ako i on ne zakaže. Prvi postupci ulivaju nadu. Zamislite situaciju da su i radikali i Dveri ušli u parlament kako bi im se tresle gaće, iako ,mislim, da su Dveri ubačene veštački kako bi se radikali istisnuli.Doduše i oni imaju stanovite greške u sopstvenom nastupu, poput kandidata za predsednika i promene pred izbore ,što se nikako ne radi.

  6. Evropa i Amerika ne prestaju sa ucenama Srbi genocidni pa Srbi genocidni a za njima odmah to ponavlja Čedomir Jovanović.Vrlo zanimljiva teorija a jedino Srbi genocidom protjerani iz Hrvatske, Kosova, Sarajeva i ta ista Evropa i Amerika su debelo pomogle u proterivanju i genocidu nad Srbima . Pa do kada više ovako a medijska blokada čak u samoj Srbiji blokira istinu i radi za naše dželate a ne svoj narod.Narod Srbije rekao je jasno NE okupatorima u I i II svetskom ratu. Milošević je rekao NE moćnom NATO-u . A nova vlada mora reći NE evropskim i belosvetskim ucenjivačima. Brod zvani Srbija okrenuti kurs ka Rusija i sve ucene ucenjivača padaju im u vodu.

  7. Sa Tacijem niko ne treba da se sastaje, dok se ne zavrsi istraga o trgovini organima u kojoj je on umesan, i dok ne preda spiskove nestalih lica, odnosno njihova tela. To je uslov svih uslova. Drugi uslov da se vrate svi iseljeni i slobodno kretanje, Tek onda moze da se razgovara, a na kom nivou to treba da odredi nova Skupstina, a ne Vlada. Mudro sacekajte, jer EU ce na jesen poceti da puca po svim savovima. A ko bude izvrsavao sva naredjenja iz Brisela, treba da bude anatemisan, jer Ustav je iznad svih, pa cak i iznad EU. Samo jednom je Uredba bila jaca od Ustava i to se obilo o glavu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *