Почетна / Друштво / Тадићева манипулација оставком

Тадићева манипулација оставком

Пише Светлана Васовић Мекина

Србија се оставком Бориса Тадића неочекивано и непотребно нашла у институционалној кризи. Поред тог, други проблем овакве оставке председника Србије јесте да она представља посебност у европским и светским оквирима, па је тај Тадићев чин поново срозао ионако лош имиџ државе. Зашто?

 

Председник неке државе безмало никад не подноси оставку без изузетно јаког разлога. Међу ретким примерима, који бар донекле личе на „случај Тадић“, најближи и најпознатији је са истока Европе, када су 2008. године „померени“ председнички избори у Грузији. Тада је грузијски председник Михаел Сакашвили „скратио“ свој мандат за готово годину дана и расписао председничке изборе за 5. јануар 2008. године, уместо у позну јесен исте године. И Сакашвили је тада председничке изборе (слично као Тадић сада) утаначио на дан општих парламентарних избора у држави. Успело му је да остане на челу Грузије захваљујући „већини“ од 52 одсто гласова оних који су изашли на изборе (а за то се одлучило свега 56 одсто бирачког тела), што представља стварну подршку од око 27 одсто укупног броја гласача. Што је, уистину, био Сакашвилијев велики пораз ако се зна да је само четири године раније на изборе изашло 96 одсто, а његово име је заокружило чак 91 одсто бирача.

ОСТАВКА, МАНЕВАР ЗА НОВИ МАНДАТ
Иако би Тадићу подаци попут ових могли да улију наду да ће и његов маневар уродити сличним плодом, разлике између оставке грузијског и српског председника нису мале, напротив. Јесте и Сакашвили владао ауторитарно, али свој мандат није срезао арбитрарно, на основу неке своје приватне рачунице, већ је себи мандат „скратио“, тачније дао оставку на захтев опозиције како би у држави спречио опасне конфронтације које су уследиле после напада власти на медије. Иако се Сакашвили покорио захтевима опозиције, грузијски медији су свеједно упозоравали да по грузијском Уставу „председник нема право да измести изборе“, јер је то „право Парламента“. Избори су на крају ипак били расписани, а председник је истовремено најавио укидање ванредних мера у држави, пошто по уставу није било могуће расписати изборе у доба ванредног стања.
И Сакашвилијев пример открива да оставка председника државе не може бити његов „лични чин“ (а још мање калкулација како да у што угоднијем тренутку „освоји“ други мандат) без изузетно оправданих разлога. Тадићеви лукративни разлози нису ни близу дилеми са којом је 2008. године био суочен Сакашвили, који је оставку поднео због захтева опозиције и ради укидања ванредног стања у земљи.
Ни други, додуше ретки примери сличних оставки у свету – немају ништа слично са „случајем Тадић“, сада бившим председником Србије. Превремени председнички избори одржани су, рецимо, 2004. године у руској Републици Чеченији, али Чеченија није независна држава.

ЈЕРМЕНИЈА БРАНИ ИМИЏ, А СРБИЈА?
Идеја о одржавању „суперизбора“ на исти дан (и председничких и парламентарних) одбачена је у Јерменији, маја прошле године. И то зато што је председник Парламента Ховика Абрахамијан упозорио да би истовремено одржавање председничких и парламентарних избора, и то годину дана уочи редовних парламентарних избора – „имало негативан утицај на имиџ државе“.
Превремену оставку, али радикално другачију од Тадићеве што се узрока тиче, поднео је ове године председник Малдива, државе која се простире на 1.200 острва у Тихом океану. Малдивски председник Мохамед Нашед тврдио је да се заправо радило о „државном удару“ обавештајних служби против њега и да га је на оставку приморала Индија. Његов наследник Мохамед Вахед Хасан Маник уверавао је касније јавност да Нашедове оптужбе нису тачне.
У државама ЕУ нема сличних примера подношења оставке ради наскока на нови мандат, попут Тадићеве. Јесу у Пољској били одржани превремени председнички избори 2010. године, али разлог за то је била погибија дотадашњег председника Леха Качинског у авионској несрећи у Смоленску. Са Тадићевим случајем немају додирних тачака ни немачки, нити мађарски пример, где су председници недавно подносили оставке као по текућој траци, али – због скандала и умешаности у афере. Ногу је пре две године повукао Хорст Келер, први немачки председник у послератној историји државе који је поднео оставку због критика на његов рачун, да је на противуставан начин заговарао ангажман војске (Бундесвера) у циљу осигурања привредних интереса Немачке, у изјавама које је дао по повратку из посете немачким трупама у Авганистану. За мандата канцеларке Ангеле Меркел су чак два немачка председника под љутим притисцима јавности била принуђена да напусте положај шефа државе, па је тако фебруара ове године то учинио и дотадашњи председник Кристијан Вулф, прозиван због финансијских малверзација. Последњи у низу је Вулфов мађарски колега Пал Шмит, који је почетком априла 2012. године морао да се повуче из јавности због докторске дисертације за коју се испоставило да је плагијат.
У САД-у је познат само један пример оставке у време трајања мандата – била је то оставка америчког председника Ричарда Никсона, 9. августа 1974. године, после афере „Вотергејт“. У Русији је на сличан начин свој мандат окончао Борис Јељцин. Он је 31. децембра 1999. године предао ташну са шифрама за нуклеарне пројектиле свом све популарнијем наследнику Владимиру Путину, који му је посебним председничким декретом у истом даху обезбедио имунитет од прогона државних истражних органа. За разлику од Тадића, Јељцин се одлучио да оде из политике због лошег здравља. И, за разлику од Тадића, Јељцин се није поново кандидовао за место председника.

ПРЕВАРЕНИ БИРАЧИ
Не би требало заборавити на постулат да председнички мандат у парламентарним демократијама често и намерно траје дуже (пет година), у поређењу са (углавном) четворогодишњим мандатом посланика у Скупштини (Парламенту), баш зато да би се у време избора или неке парламентарне кризе – обезбедио континуитет ауторитета власти. Отуда превремена оставка представља напад на саму суштину и дух уставних одредби. И превару оних који су 2008. године заокружили Тадићево име на гласачком листићу, поклонивши му поверење да буде на тој функцији све до краја мандата.
Оставка председника Републике у време када је Скупштина практично распуштена због избора – гурнула је Србију у стање безвлашћа. И све то у тренутку наговештавања нових напетости на Косову.
Поред горенаведених примера председничких оставки у свету можемо набројати још неколико сличних случајева, где су разлози за оставку биле афере, побуне, лоше здравствено здравље председника или друге ванредне, или објективне околности. Сви ти примери доказују да је уобичајено оставку дати када се због неких субјективних или објективних околности не успе у неком послу. Оставка председника неке државе, што су нам тик уочи Тадићеве потврдили како немачки, тако и мађарски пример – увек је драматичан чин, изазван ванредним околностима. Због тога се намеће питање: који је то изузетан, ванредан разлог, због којег је председник Србије морао да поднесе оставку десет месеци пре истека мандата?
Решење те загонетке дају нам одговори на питања, као што су: Да ли се Србија налази у ванредном стању, попут Грузије 2008. године? Да ли Тадићев случај личи на ситуацију у САД-у после „Вотергејта“ или ону у Русији у време болесног Јељцина, или на малдивску, где је председник државе отеран „тихим“ пучем? И питање свих питања: Како је могуће да је спајање председничких и локалних избора у земљи попут Арменије оцењено као нешто погубно по „имиџ“ државе, значи као нешто што би требало спречити и избегавати, а у Србији се исти потез кује у звезде као несебично Тадићево „жртвовање“ зарад, наводно, виших циљева?
Колико год да тражимо по аналима и прашњавим новинским архивима, намеће се закључак да је поступак (сада већ бившег) председника Србије Бориса Тадића – без преседана. То је „sui generis“ одлука Бориса Тадића. С обзиром на то да тврди да је здрав, да оставку није дао због неке афере (а могао је), те да у држави нису проглашене ванредне мере и од њега није тражено да превремено оконча свој мандат, јасно је да је Тадићев мотив грчевита жеља да остане на власти, гола борба за фотељу. Иначе га не би преварени коалициони партнери све до последњег тренутка, односно док није објавио да подноси оставку – молили и кумили да то не чини већ да одради свој мандат до краја, како је и изабран. Али, без успеха. Тадићева лична рачуница била је јача.
Напросто боде очи непостојање ваљаног и оправданог разлога за Тадићево напуштање повереног му задатка далеко уочи предвиђеног рока. И открива да је превремена Тадићева оставка уникат (али са негативним предзнаком) не само у европским, него и у светским размерама. Таква бахатост и неодговорност неког председника државе није забележена у новијој политичкој историји. Бивши српски председник биће запамћен по томе што је оставку 4. априла поднео како би његова партија „боље прошла“ на изборима. Што је додатан доказ о узурпацији председничких овлашћења од стране бившег председника Србије.
Тадић је својом самовољном оставком поново жртвовао интересе Србије, и чак и не покушава да сакрије да се подухвата латио и у сврху спасавања своје партије. То није прво Тадићево кршење закона, јер је од почетка председничког мандата директно кршио закон тиме што је остао на месту председника Демократске странке, иако према Закону о председнику Републике он не може да има још неку другу, јавну функцију. Ако погледамо по комшилуку, на пример Словенију, можемо се уверити да су некадашњи председници те државе Милан Кучан и Јанез Дрновшек, чим су били изабрани на чело државе – не само замрзнули чланство, него дали оставку на функцију у својим партијама.
Тадићева оставка је специфична јер доказује да он, упркос сопственој мантри о „европским“ и „светским“ вредностима, Србију није приближио Европи, ни свету. Давно је лорд Ацтон приметио да „свака власт корумпира“, упозоравајући на опасност да „апсолутна власт – апсолутно корумпира“. Својом, у „скраћење мандата“ маскираном оставком, Тадић је гурнуо Србију у друштво држава у којима су аутократске одлуке властодршца вазда изнад слова закона и устава.

_________

Тадићев вапај

На основу побројаних примера оставки других председника појединих држава у свету, могло би се посумњати да је Тадићева напрасна одлука о оставци можда подсвесни вапај особе која се нашла у тешкоћама, у дубокој људској невољи. Да није Тадићева одлука о „скраћењу мандата“ заправо његова молба за помоћ, очајнички позив да га избавимо из, по њега очито изузетно тешке, тајанствене ванредне ситуације?
Несигурном председничком кандидату Тадићу, који час даје оставку, час се поновно кандидује за исто место, бирачи могу помоћи на једноставан начин, тако што ће на гласачком листићу потврдити исправност његове одлуке да поднесе оставку. И тако га растеретити дужности које се он сам, превремено, већ одрекао.

 

4 коментара

  1. Како Те није стид са се кандидујеш понова за Предсједника Србије,кад ниси до сада био поносан што си Предсједник Србије.http://www.youtube.com/watch?v=W-dB7u6OCwI




    0



    0
  2. Ceo politički vek Tadićev je manipulacija narodo države Srbije.
    Sad se postalja ključno pitanje dali su birači spremni i dalje
    da daju svoj glas čoveku koji ih je prevario.Ako dobije podršku
    i dalje da manipuliše sa građanima Srbije, onda nije on problel
    već problemi u građanima koji neznaju odvojiti istinu od laži.
    Da potsetim Tadićev učinak onako od oka: Nemamo jaku vojsku,
    nemamo srpske banke,uništena industrija poljoprvreda na izdisaju
    Strani Ambasadori kroju nam sudbinu umesto pameti srpske mi
    imamo šarenilo stranog odpada.To je kratak pregled Tadićevog
    štenog rada za državu Srbiju.




    0



    0
  3. Cast,moral,postenje su jedne od najvecih karakternih osobina jednog coveka a Boris Tadic ne poseduje ni jednu od njih eeeee eto dokle smo dogurali kad nem je takav covek bio predsednik.Kako drukcije protumaciti postupak prvog coveka koji prvi ne postuje ustav svoje zemlje…..fuj




    0



    0
  4. Ne mogu da kažem da niste u pravu za ovo što ste napisali u vezi skraćivanja mandata, ali do juče niste baš vi pričali da treba da podnese ostavku i zar nije upravo SNS to tražio od njega. Da nije podneo ostavku opet bi pljuvali….




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *