Тадић на „ХРТ“-у: Светионичар за понети

Пише Миодраг Зарковић

РРА је закаснелом и недовољно делотворном мером реаговала на кршење изборне тишине, која наговештава даље, све дрскије делатности хрватског лобија у српским гласилима

Генијалци из Републичке радиодифузне агенције су на Ђурђевдан, на сам дан гласања, наложили овдашњим кабловским оператерима да прекину са преузимањем програма „Хрватске радио-телевизије“ зато што тај програм нарушава изборну тишину. Непосредан повод овакве одлуке био је интервју са Борисом Тадићем – политички интервју, на тему свеопштих српских избора и могућих последица по регион – приказан у вечерњем „Дневнику“ „ХРТ“-а, у суботу увече, тачније непуних десет сати пре отварања  бирачких места. Ваљда да би спречила даљи утицај прилога и емисија „ХРТ“-а на српско гласачко тело, РРА је током јутарњих часова у недељу издала поменуту директиву. Генијално, нема шта…
Тешко је и набројати све промашаје везане за ову одлуку РРА, али хајде да пробамо.
Прво, РРА је поодавно морала да забрани „ХРТ“ на подручју Србије, из далеко смисленијих разлога него што је Тадићев интервју. Хрватски Јавни сервис, наиме, заиста служи (сервисира) тамошњу јавност, што подразумева безмало свакодневне увреде на рачун Србије и српског народа у целини. Те увреде иду од непрестаног изношења пропагандистичких лажи, преко величања „Олује“ и „Бљеска“, па до хвалоспева Готовини и снимака Томпсонових концерата. Сваки од небројених противсрпских испада водитеља, аутора или гостију „ХРТ“-а био је прилика… пардон, обавеза за РРА да на подручју Србије забрани програм хрватског Јавног сервиса. Ниједном, међутим, РРА се није огласила у вези са овим питањем.
Под два, закаснела одлука РРА само је скренула пажњу српског гледалишта на дотични интервју. Ко га није гледао у суботу увече, вероватно не би ни знао за интервју да није било „правовремене“ одлуке РРА.
Под три, јасно је да РРА нема надлежности над Тадићевим понашањем, али у овом конкретном случају једино Тадић сноси кривицу за нарушавање изборне тишине. Као неко ко се из снова о јадранским светионицима буди уз Северину, Тадић одлично зна да „ХРТ“ има одређену публику у Србији, али је ипак пристао (неће бити да су га натерали!) да преко „ХРТ“-овог сигнала попљује опозицију у време када се то не сме радити. Кабловски оператери нису могли да знају шта ће „ХРТ“ приказати, нити је „ХРТ“ дужан да поштује српску изборну тишину; али, Тадић је знао; и Тадић је дужан. Зато је РРА, ако је већ осетила потребу да реагује, морала да макар помене Тадићеву одговорност пропратним саопштењем, не би ли тиме колико-толико поништила већ поменуте последице подмуклог интервјуа.
Четврто, могла би РРА да обрати пажњу и на овдашње телевизије, тј. на њихово понашање у изборном циклусу, али и ван њега. Брижна и посвећена господо из РРА, погледајте каткад политичке, културне и забавне емисије на „Б92“, па пробајте да раздвојите које су које: разазнате ли тамо политику од културе од забаве, не гине вам наредна награда „Печата“ за фикцију године. Иако нема националну фреквенцију, осмотрите повремено програм „Студија Б“, па гукните коју о Пантелићу, Сарапи, Симићу и осталим пионирима ангажованог шарлатанства. Посветите извесно време и „Првој“, чије су политичке наклоности видљиве и голим оком, али ако вам промичу, можда би вам Бранка Невистић (или неко други ко је одбио да се послушнички повинује) појаснила начине рада на овој телевизији. Загребите мало у област свог деловања, па ћете схватити да је нерегуларност српске јавне сцене, а поготово етра, много старија и много дубља од ових избора.
На крају – ово не важи само за РРА, већ за целу Србију – ваљало би запитати се због чега је „ХРТ“ уопште ставио свој програмски простор на располагање једном од председничких кандидата у Србији? Ко ту коме заправо служи? Ко ту чије интересе проноси и гарантује? Ко ће у тој сарадњи извући већу корист?
Дорћолски „мангуп“ је своје домете разоткрио чувеним исповестима неоствареног јадранског светионичара; Хрвати, међутим, ни изблиза нису рекли последњу реч у комадању и поробљавању Србије; уверење да је „ХРТ“ послужио Тадићу, а не обрнуто, представља неподношљиву наивност. Исход ђурђевданских избора, онакав каквим га званично приказују, само ће дати крила хрватском лобију у Београду, који је најуочљивији управо у медијима. Никако другачије, уосталом, не може се објаснити гостовање Марине Фратуцан у „Хоћу да знам“ на „Б92“ протекле среде. Ни три дана после избора, а баш на годишњицу капитулације нациста у Другом светском рату, Марина Фратуцан је добила нову, милиониту прилику да извиканим „случајем Хртковци“ и његовим накарадним тумачењем даље сакати српску националну свест. Ругајући се родољубивој омладини, каквој предаје на факултету – за неверицу је што ту особу неко пушта да у својству асистента на Филозофском факултету у Новом Саду било коме држи лекције о журналистици – Марина Фратуцан је, обучена и окићена као да је залутала са концерта „Металике“, дрско захтевала да се држава изјасни о Хртковцима; што, у преводу, најављује нова извињења неоствареног светионичара; и што „сарадњу“ неоствареног светионичара са „Јавним сервисом“ државе која је решила „српско питање“, онако како су слична питања решавале снаге поражене 9. маја 1945, појашњава много боље него закаснела, млитава и бескрвна одлука РРА.