Почетна / Култура / Шведска-Србија 2:0 у увредама

Шведска-Србија 2:0 у увредама

Пише Владислав Панов

Не само да се колеге радио-водитеља Герта Филкинга у Шведској, већ и многи други ван бранше стали на његову страну, већ су сасвим отворено потврдили све његове увреде (када је цео српски народ јавно назвао злочинцима, кривцима за ратове, геноцидним психопатама, ретардиранима), безобразно тражећи да се овај интелектуални суперкапацитет ове земље врати на посао јер је његова суспензија наводно срамна!

 

Едвард Мунк: „Крик“

Прича о  бесмисленом вређању Срба у радио емисији извесног шведског водитеља зашлог у године и, можда, жртви од неке од тим годинама пригодних старачких душевних обољења у зачетку, Герта Филкинга, о којој смо писали у прошлом броју, у међувремену је добила наставак. Опет, наравно, неповољан по Србе. Док смо првобитни турнус опаког вређања од стране тада усамљеног Филкинга прихватили као острашћени испад психолошки нестабилне и злонамерно „необавештене“ особе с епилогом његове наводног кајања и јавног извињења, умирени најављеном тужбом суду коју је требало да поднесе неко од српских удружења у бројној дијаспори српског народа у овој земљи, нови турнус увреда има потенцијал да нас потпуно обесхрабри и разочара. Не само да се колеге Филкинга у Шведској, већ и многи други ван бранше стали на његову страну, већ су сасвим отворено потврдили све његове увреде о нашем народу (ми смо свиње, рекао је Филкинг, злочинци, кривци за ратове, геноцидне психопате, ретардирани), тражећи да се овај интелектуални суперкапацитет Шведске врати на посао јер је његова суспензија срамна!? Човек је само рекао оно што сви тамо мисле и „проверено знају“, одавно. Храбрица!

[restrictedarea]

БЕДНА ТАПШАЊА ПО РАМЕНУ
Терористи и ратни злочинци су две омиљене етикете Запада, којима се плаше глобализацијом просвећене и усрећене масе које уживају у благодетима западног савршеног света, где идиличну слику о нирвани, толеранцији и једнакости за све, ето, непрестано угрожава постојање дотичних ретарда који нису у стању да прихвате праве вредности развијеног света. Ми смо у постављању стереотипа први на листи за категорију плашења развијених потрошача глобализације, на којој пише „ратни злочинци“. Уосталом, и наш председник се извињавао коме год је стигао управо на ту тему. Нема бољег доказа да смо заиста такви, и да смо неприхватањем те истине приморали напредне међу нама да се стиде што су Срби (што је овде већ дуго овде, као и „напољу“, врло исплативо занимање), а најнапредније да се црвени од беса и срамоте извињавају где стигну.
Ништа лошији допринос у поштовању ове од Запада спиноване истине о нама као рођеним психопатама и злочинцима нема ни овдашња интелектуална и културна „елита“. Кинематографија, као, после спорта, најефикаснија дипломатија сваке земље, овакав имиџ Србије темељно је уградила у своје целулоидне стереотипе, до најситнијих детаља испоштовавши западне, како би се сакупљале њихове награде и бедна, цинична и арогантна тапшања по рамену аутора који су се храбро усудили да покажу „истину“ о Србији и њеним заосталим, бандоглавим, прљавим и злим становницима. Укупно, лоша слика је стварана дуго, а у камену за сва времена уклесана током последњих десетак „демократских“ година.

БАЛКАНСКИ БРЕЈВИЦИ
Зато, није чудно да један Норвежанин, социјални психопата, у налету лудила побије људе, а да за тај његов злочин некако криви буду опет Срби. Као, инспирисали смо га! И то је баш погодило нежне Швеђане. У концепт инспирације српским злом се одмах верује. Дежурне бабароге су извучене из увек спремне оставе и поново стављене у функцију плашења, а онда и кажњавања. За сада само увредама. Видећемо после избора, зависно колико је за Запад екстремна победничка бабарога, вероватно и драстичнијим мерама. Тајминг „брејвификовања Срба“ (Андерс Брејвик, дотични масовни убица из Норвешке, који је на суђењу изјавио да је упознао српске хероје и био инспирисан њиховом борбом, дао је, тако, нови термин у каталогу обавезних увреда на наш рачун) био је идеалан, гледано са западне стране.
Без обзира на то да ли је политички усмерен и темпиран или је спонтано дело србомржњом задојених „интелектуалаца“ који воле да воде салонске битке у измишљеним ратовима и да штите оне које нико не напада, односно да нападају оне које нико не сме или не воли да брани, овај шведски скандал је, ако ништа друго, веома добар показатељ шта ову земљу заиста чека ако икада доспе у толико од наших напредних политичара сањану Европску унију. Замислите реакцију блазираних, уштогљених и зомбификованих европејаца када им у Унију уђу балкански Брејвици! Какве нас тек онда увреде чекају и колико ће та једнакост у том друштву за нас бити праведно неједнака.

РЕТАРДИРАНА ЗАПАДНА КОЛОНИЈА
Пример одијума који заудара из острашћених изјава подршке манијакалном трабуњању једног радио-водитеља – који је своју демократију злоупотребио да нетолерантно вређа цео народ, стављајући му као један од непремостивих грехова да с њима икада буде равноправан управо такву исту нетолерантност (иако с наше стране непостојећу!) – савршено показује где ће нам у том европском друштву бити место. На страну Филкинга су, страшно погођени његовом суспензијом с посла, стали бројни шведски новинари, као и скоро све странке, укључујући и наводно политички најпросвећенију и најширокогруднију, „Зелене“. Ниједна нестраначка организација ни тамо, а камоли овде, није била уз српски народ. Чак је и наша дипломатија задовољење за увреду исцрпла млаким нотама амбасадора. Нико, наравно, није одговорио на још већи, сада и потпуно институционализовани, нови скандал који је подршкама увредама од стране шведских интелектуалаца додао уље на ватру. У одбрану Срба су стали једино представници наше дијаспоре и њених удружења.
Нашу власт ова прича уопште не занима. И то не зато што она тренутно има преча посла, већ што је било каква заштита нашег народа противна њиховим начелима, интересима и поштовању поменуте диктат-слике о нама која се мора гајити најпре овде, а онда и поштовати када она споља буде била потегнута од било кога и у било које сврхе. А то значи да смо тек још једна западна колонија и да се сада тражи од нас да ту чињеницу, брејвички или не, а свакако ретардирано, коначно и прихватимо.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *