Срби и Индијанци

Пише Драгомир Антонић

Срби осим што воле да једу јагоде, воле са њима и да бајају. Најлепше враџбине су већином љубавног карактера. Лепо је љубависати, а још лепше врачати…

 

Индијанци који су некад живели у области Великих језера на југозападу Онтариа (Канада), веровали су да је дата реч и јавно изговорено обећање важније од самога живота. Ако би неко на племенском савету изгубио место поглавице или врача није се више никад могао вратити на било које место у савету. Они који би се за живота држали обичајног реда знали су да ће њихова душа кад оде у вечна ловишта лутати све док не пронађе огромну јагоду. Ако душа покојника пронађе воћку – значи да је душа праведника. Заборавиће свет живих и остати у вечитом рају. У супротном душа се неће смирити и покушаваће стално да се врати свом племену, док је саплеменици не ухвате и спале на ватри.
Тако је било код „примитивних“ Индијанаца.

ПАДАЊЕ У ТРАНС

[restrictedarea]

Код Срба склоних демократији је потпуно другачије. Јагода означава праведника, али и жудњу за овоземаљским уживањима. У митовима европских народа јагода често персонификује пролеће и зору. Код Немаца и Естонаца јагода се доводи у везу са умрлом децом. Иначе, јагода (fragariavesca) је вишегодишња зељаста биљка са црвеним, мирисним и сочним бобичастим плодовима који се користе у људској исхрани. Свежи и прерађени.
У народној медицини код Срба се верује да чај скуван од сувог лишћа јагоде је добар лек против великог кашља. Срби осим што воле да једу јагоде, воле са њима и да бајају. Најлепше враџбине су већином љубавног карактера. Лепо је љубависати, а још лепше врачати. Врача или се баје на следећи начин. У време међудневица убере се неколико шумских јагода. Јагоде се поједу, а од листића се направи венчић и стави у џеп. Кад се појави девојка или момак са ким би се љубависало требало би извадити венчић и кришом погледати симпатију. Од тад све је у рукама власника венчића.
Ко не жели да врача може од јагода правити разне посластице. Ових дана на пијаци има их довољно. Нису шумске, али се и од њих могу правити укусни џемови, сокови или мармеладе. Волим да једем топле кифле са бутером, преко којег је намазана мармелада од јагода. Мармелада се прави једноставно. Килограм јагода се очисти од петељки,опере водом, самеље у миксеру или једноставно изгњечи већом виљушком. Маса се сипа се у шерпу и дода килограм ситног шећера. Уз непрестано мешање дрвеном варјачом кува се док на прокључа и маса не згусне. Кад се охлади одмах се може користити. Добро ће вам доћи, јер у недељу која је пред нама стиже нам велики и последњи од пролећних православних празника – Духови или Тројице. Празник је посвећен силаску Светог духа на апостоле, увек је у недељу и пада у педесети дан од Васкрса. Јединствен обичај – падање жена у транс – одржао се до данашњих дана у селу Дубока код Кучева. Жене које падају у транс се зову русаље или падалице, и док су у трансу верује се да могу да комуницирају са мртвима, што увек искористи неко од присутних постављајући питања у вези са животом у загробном свету. Током године русаље се не разликују од осталих жена и у транс могу да падну само на овај празник.

РАДНА ЕТИКА И СОЦИЈАЛНА СТАБИЛНОСТ
Моје омиљено штиво „ Викиликс ми јавља“ од др Војислава Шешеља бави се и наизглед неуобичајеним стварима за дипломатију. Цео један извештај америчког амбасадора Мајкла Полта посвећен је теми: „Радна етика и социјална стабилност Србије“. Писан је јануара 2006. године (види стране 128 -134). Извештај представља озбиљну социолошку и етно-психолошку студију, и препоручујем да га пажљиво прочитате. Прва реченица извештаја гласи: „Концепт радне етике је тешко дефинисати у Србији, али постоји приметан песимизам међу радном снагом у Србији, који је резултат више различитих фактора“. Фактора који погађају радну етику има три, и то су: транзиција привреде и друштва; ниске наднице и мало расположивих опција за одговарајућа радна места; разлика у радној етици између запослених у државним предузећима и онима који раде у приватним. Студија говори о социјализму, о радницима, раду на црно, „породичним пословима“, родитељима и деци, и многим другим занимљивим стварима и детаљима. Завршни коментар студије гласи: „Људи у Србији нису неспособни, ни лењи, већ су слаба продуктивност и мобилност радне снаге, масовна незапосленост, дуготрајна незапосленост, ниске накнаде за рад и високи диспаритети оно што постепено уништава вољу и мотивацију за рад. Штавише, брзо згртање богатства од стране криминалних и квазикриминалних слојева друштва створило је низ лоших узора за омладину“.
Више нећу за вас стално читати „Викиликс“. Доста сам то радио, али вама предлажем да га темељно проучите. Много ћете сазнати о себи и другима. Телеграми и извештаји помоћи ће свима да боље разумемо како лицемерни свет у којем живимо функционише; ко у том свету доноси одлуке и на који начин; како се том лицемерју може ефикасно супротставити.
Размишљајте Срби шта нам је чинити. Нема нам друге. Пошто се сви са нама баве – ето пишу и о радној етици – праве нам владе, кажу да се до лета морамо званично одрећи Косова и Метохије и Срба који на њему живе, цртају планове. Зато морамо и ми мислити о себи и својој будућности. Како? Одлучимо да се не стидимо што смо Срби. Рецимо гласно: Ми смо Срби! Наша држава је Србија! Довољно за почетак.
У свету ништа ново. У Африци праве нову државу. О Либији нико више не говори. Не зна се шта је са двеста милијарди долара које су биле у банкама. У Сирији се ратује, а у Египту ће се поново млатити после другог круга демократских избора. У најмањој држави на свету, Ватикану, римски бискуп који воли себе да зове безгрешним показао се као обична лопина. Писало се о томе и раније, али се није веровало. Сад кад је дело изашло на видело – открила се тајна преписка – папа и ватикански кардинали би да туже и кривично гоне штампу и новинаре који су лоповлук објавили. Као и обично први је страдао батлер. На њему ће се све и сломити, јер газда, свети отац, безгрешан је.

[/restrictedarea]