Савест у џаку

Пише Александар Ђаја

Народе Србије, где ми то живимо? Идемо да гласамо, да своје срце, мозак и душу поверимо једном човеку и једној странки, а они нам после гласања све то украду, наше листиће и душе прописно спакују у џак…

Дошли су на власт после избора од 24. септембра 2000. године, демонстрирајући против наводне крађе тадашњег председника Србије  Слободана Милошевића, која никада није доказана. Штавише, када је постало евидентно да крађе нема, на демонстрацијама 5. октобра спалили су гласачке листиће у просторијама Народне скупштине (као и добар део саме зграде) и тиме уништили сваки доказ – своје крађе! Крађе истине о изборима од 23. септембра. А данас, 12 година после, краду поново. Али, овога пута краду брутално, безочно, на сваком гласачком месту, на сваком гласачком листићу! Ондашњи ДОС, а данас Демократска странка, сада као и онда, газе преко народне воље. Па, иако има помало разлике, има превише сличности. Опет је њихов циљ да по сваку цену дођу или вечно остану на власти. А она „мала разлика“ односи се само на председника Милошевића, који је тада џентлменски признао свој пораз на изборима у првом кругу, за који је велико питање да ли се уопште догодио – док Демократска странка са својим „јахачима Апокалипсе“ после 6. маја није признала да је завукла руке у гласачке кутије и по други, а можда и трећи пут од 2003. године до данас, прекројила народну вољу, иако се то голим око видело по целој Србији! По Србији где су се џакови са баченим гласачким листићима (замењени другим гласачким листићима са заокруженим „ДС“ и „Борис Тадић“) вукли по контејнерима, а коверте са гласачким листићима лепиле селотејпом по подовима ДС-ових општинских зграда, пошто им је претходно промењен садржај. По Србији, у којој у Републичкој изборној комисији готово ниједан записник не одговара садржају гласачких листића, који се у џаку с тим записником налазе. По Србији, у којој је на бирачким списковима (а са заокруженим гласовима за ДС) било хиљаде „мртвих“ (знатно више него у Карпентеровим филмовима), а где су се гласови „живих“ (углавном Рома по Војводини), које су да би гласали за ДС до бирачких места довозили камионима (Боже, каква ужасна асоцијација!) – куповали за неколико хиљада динара! По Србији, земљи без наде, која је после 6. маја утонула у мук, мрак и безнађе, као да је „сенка смрти“ из библијске легенде о Мојсију прешла преко ње. Како то да се после тако „блиставе победе“ Тадића и ДС-а нико није радовао? Певао? Напио?… Али, следећег јутра Србија се „пробудила“ и рекла лоповима: Доста је!… Одбиј!… Шиц-шиц!

КРАЂА ИСТИНЕ
Међутим, лопови су наставили да краду истину…
„Никада у Србији није постојао ни приближно тачан, прецизан, ажуран и од сваке врсте злоупотребе заштићен бирачки списак, као што је данашњи“, било је саопштено 10. маја из Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу. То је чињеница која говори у прилог томе, како је речено, „да је овакав бирачки списак поставио неупоредив стандард са било чим што је Србија имала до сада, на чему нам могу позавидети многе земље“.
Заиста?! Како, онда, објаснити ову „математику“?  Према задњем попису у Србији, број становника, по РЗС-у износи 7.565.761, а према РИК-у – 6.777.013 бирача. Разлика је 795.748 грађана. Међутим, према РЗС-у, процена становника за 2010. годину јесте да је испод 15 година старости у Србији 1.102.260 лица, а да од 15-19 година има 423.036. Што би требало да значи да од укупног броја становника, према попису и процени, право гласа може да има око 6.300.000 бирача. Откуд, онда, скоро 500.000 бирача „вишка“ у бирачким списковима? За кога је тај „контејнер резервних гласова“ припремљен? Ко из њега може да вади гласове и замењује их према потреби са стварно важећим листићима, штимујући резултате према својим потребама? Опозиција?… Та, немојте каз’ти!

РАЧУНАЈТЕ НА СТРАХ
Народе Србије, где ми то живимо? Идемо да гласамо, да своје срце, мозак и душу поверимо једном човеку и једној странки, а они нам после гласања све то украду, наше листиће и душе прописно спакују у џак – али „непрописно“ баце у контејнер! И не стигавши да у журби, као што је ред и обичај у Тадићевој „демократској Србији“ – џак са изборном вољом грађана „достојанствено“ спале! А затим, уместо њега, подметну свој џак са заокруженим демонским бројевима „1“ и „3“ и пошаљу пут Републичке изборне комисије. Шта је следеће? Да нам уђу у куће и избаце на улицу – јер се не уклапамо у „џакове“ пројектоване пропасти опљачкане, девастиране и опустошене Србије, коју су у трећем, неуставном мандату Бориса Тадића, намерили да докрајче до краја!
На шта су рачунали? Како су намерили да народу запуше очи, уши и уста, као јунаку мјузикла „Томи“? Опсенарским триковима? Лажима, преварама, подмићивањем, новим „фијатима“ и новим „бесплатним акцијама“, за које су већ 7. маја рекли да неће бити наплативе до краја овог месеца (како су, већ рутински, слагали пред изборе), него тек у септембру? Или су рачунали на страх? Да, можда на страх, на то да ће успети да заплаше народ трабуњањем како би СНС повео земљу у нове ратове, изолацију, санкције… Каква погрешна процена „оног који се не поноси тиме што је председник Србије!“ Јадно. Тужно. Бедно… Страх? Да ли су читали Шекспировог „Хамлета“? Или бар чули за њега: „Што? Што бих се бој’о? Свој живот више од игле не ценим; А шта ми души може учинити, кад је и она бесмртна…“
Шекспир? Можда ја превише тражим од лопова и сецикеса. Њихов је занат другачије природе, а њихова је савест, ако су је икада имали, убачена у џакове – са украденом изборном вољом грађана Србије!