Русија спремна да одговори на постављање ракетног штита НАТО

У Москви је у четвртак стартовала конференција о проблему изградње глобалног система ПРО од стране САД и НАТО-а. При томе организује је Министарство одбране Русије које је први пут одлучило да изведе дискусије о ПРО у јавност. Разговор је ватрен, да не кажемо сензационалан. Докази да ЕвроПРО прети руских стратешким снагама приказани су на примеру сценарија ракетног напада на САД.

Главни у том сценарију је тродимензионални компјутерски модел који су направили руски војни експерти. Он је показао како постојећи и будући елементи ПРО који би се налазили у Турској, Румунији, Пољској и на бродовима могу да прате и обарају руске ракете. Овај образац је лишио западне новинаре и експерте гласа. Пред њиам на великим екранима ракете су стартовале са руске територије и летеле ка америчким градовима. Ево шта је изјавио начелник Генералштаба Николај Макаров.

 

Приликом реализације 3. и 4. етапе појављује се реална могућност обарања руских интерконтиненталних балистичких ракета у различитим фазама лета. Америчке противракете Стандард 3 подлежу битној модификацији. Бродска групација ПРО треба да буде доведена до 40 бродова са стотинама пресретача. Противракете које ће бити постављене у Пољској наћи ће се у непосредној близини наше територије. Један од изалза би могла да буде варијанта да НАТО зона одбране не покрива територију РФ. При томе не говоримо о увођењу било каквих ограничења на техничке карактеристике средстава ПРО. Услов је само један – зоне могућег пресретања савремених и перспективних ватрених средстава ПРО не треба да пресецају границу РФ.

Како је објаснило Министарство одбране, овај сценарио одбацује кршење баланса снага у офанзивном и одбрамбеном наоружању између Русије и САД.

Ништа мање није важан ни други сензационални закључак руских експерата – систем који праве Американци и НАТО није у стању да заштити Европу од иранских ракета.

Упркос очигледним руски доказима западни експерти су очекивано остали при своме. Заменик генералног секретара НАТО-а Александар Вершбоу поновио је речи које су већ постале ритуалне о усмерењу ка стратешком партнерству да Русијом и изавио да систем ПРО не прети руским нуклеарним снагама због своје несавршености.

 

Румунија и Пољска су просто лоша места да се ствара систем усмерен против руских интерконтиненталних балистичких ракета. Осим тога, руске интерконтиненталне балистичке ракете су превише брзе и сложене за наше пресретаче. И коначно број руских интерконтиненталних балистичких ракета је превелик чак за уједињене снаге НАТО-а. Немамо никакву жељу да поткопавамо глобалну стратешку стабилност. Напротив, систем ПРО НАТО ће моћи да пресретне само мали број релативно несавршених балистичких ракета, он неће иамти потенцијал да неутралише руске снаге одвраћања.

Слични став је изнела и Мадлен Кридон, помоћник министра одбране САД.

 

У оквиру овог сусрета желела бих још једном да објасним да систем ПРО не може да се супротстави руским интерконтиненталним балистичким ракетама усмереним против САД. Као што се види на овом слајду, ни архитектура, ни положај ЕвроПРО не претпоставља заштиту од руских ракета. Она је усмерена искључиво против потенцијалних опасности са Блиског Истока. Руске нуклеарне снаге су превелике, разноврсне и сложене. Стартови су могући како са земље, тако и из воде и ваздуха. Не пројектујемо наш систем ПРО против Русије. То није у нашим интересима. Није у нашим интересима дестабилизација.

Читав први дан конференције учесници су изражавали наду да ће Русија и Запад успети да се договоре о ПРО. Али уз сву добронамерност изјава ни Москва ни Вашингтон изгледа не верују у могућност скоријег пробоја по том питању. То потврђују речи заменика министра одбране Русије Анатолија Антонова. На директно питање Гласа Русије да ли Москва намерава да пошаље делегацију на самит НАТО-а у Чикаго макар у статусу посматрача, он је одговорио: Ми тамо немамо шта да радимо.

Извор: Глас Русије

4 коментара

  1. Čisto sumnjam da će ovde biti nekih promena, a da sam na Putinovom mestu potpuno bih se povukao iz bilokakvih pregovora sa jenkijem, a nato bih potpuno ignorisao, kao jenkijevsku marionetu vrednu preziranja i krenuo da se “strateški” pozicioniram sa ofanzivnim arsenalom. To bih uradio javno, čak bih i kamerama snimao i puštao na televiziji i ne bih ništa govorio, niti bih javno to komentarisao. Ubeđen sam da bi “gromoglasna tišina” bila više nego dovoljna. Da li je potrebno naglasiti da američke marionete (poljska, rumunija, turska…) razumeju neki drugi jezik, sem sile? Ako su ove “minorne figure” spremne svojim ponašanjem otvoreno da izazivaju reakciju Rusije, onda im je neophodno dati do znanja, da će bili prvi koji će da plate punu cenu jenkijevskog projekta okupacije celog sveta. Bez komentara, samo “gromoglasna tišina” i iskander rakete na granicu sa njima. Dovoljno je… A sa amerima prekinuti jalov dijalog, jer to je priča “gluvih telefona”.

  2. Нисам ники стратег али Драган је то добро формулисао. Додао би још на то да Русија би требала можда да независно од првог магнетног удара и парализирања руских комуникација , постави на Куби и још многим пријатељким државама резервне ударне атомске ракете које би у истом моменту удариле гдје треба противника а да га ни тај еуроштит(освајачко-империјални )уствари неби спасио од тоталног уништења , које би од централне Руске команде у том случају радиле независно .

  3. Venecuela , Nikaragva, Kuba-instalirati nesto slicno,Rusija ima para da pomogne te zemlje, tako da ameri imaju ( mecku ) na svojim vratima.
    To bi bio pravi potez amri se boje medveda.

    Tu ne moraju biti nuklearne rakete ali presretaci DA. Tada bi se pricala druga prica.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *