Путин против елите

Пише Богдан Ђуровић

Именовањем радника Игора Холманских на важну функцију представника председника за Уралски федерални округ, Владимир Путин је послао снажну поруку владајућој класи Русије

 

„Када су била тешка времена, ви сте, Владимире Владимировичу, долазили у наше предузеће и помагали нам. Хвала Вам за то. Данас наш колектив од више хиљада људи има наруџбине, има плате, има перспективу, и ми веома чувамо ту стабилност. Ми не желимо повратак уназад. Желим да кажем о овим митинзима, о овим догађајима на трговима. Ако наша милиција или како се сада зове полиција, не уме да ради, не може да изађе на крај, онда сам ја са момцима спреман да дођемо и одбранимо нашу стабилност. Наравно, у оквирима закона.“ Ово је цитат сада већ чувених речи шефа погона „Уралвагонзавода“ Игора Холманских, којима се у директном преносу, пред више десетина милиона гледалаца, обратио Владимиру Путину децембра прошле године. Холманских, млади инжењер, радник ове фабрике из Њижњег Тагила са Урала, тако је подржао Путина и његову председничку кандидатуру, понудивши да са својим људима допутује у Москву и спречи проамеричку опозицију у насилном рушењу руске власти и државе. А Путин је одговорио: „Дођите. Али, не сада. И надам се не овим поводом“.

НОВА УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА

[restrictedarea]

И Холманских је ових дана заиста долазио у Москву. И не због супротстављања „наранџастим револуционарима“, већ да би му Путин поверио једну од највиших функција у земљи – место опуномоћеног представника председника РФ у Уралском федералном округу! А претходно, само три дана после Путинове инаугурације, Холманских је летео са Путином председничким авионом из Москве у Њижњи Тагил, где је шеф државе имао своју прву радну посету у новом мандату. Посетио је тада управо „Уралвагонзавод“, моћну фабрику тенкова и највећег руског произвођача теретних вагона, где је одобрио државну набавку њихове војне продукције у вредности од 200 милиона долара.
Самим постављењем Игора Холманских на тако високу државну функцију, Путин је демонстрирао нову унутрашњу политику, која ће по свему судећи обележити његов председнички мандат у наредних шест година. Опуномоћени представник председника у једном од осам руских федералних округа задужен је за спровођење одлука шефа државе у том делу земље и претпостављени је свим губернаторима и нижим органима власти на тој огромној територији. Холманских је са пријатељима из фабрике, после избијања митинга у Москви због наводне изборне крађе на децембарским парламентарним изборима, формирао покрет „За заштиту радног човека“ који пружа подршку Путину и оштро иступа против „наранџасте опозиције“. Већ је најављено да би покрет требало да прерасте у лабуристичку политичку странку, а сам Холманских би под одређеним условима могао да постане политичка фигура федералног значаја.
А Путин, не само што је показао да у пракси функционише принцип „кадровског лифта“, који је промовисао истовремено са својим политичким покретом „Општеруски народни фронт“ (ОНФ), већ је то учинио на изузетно ефектан начин. Јер, не памти се да је неко директно из плаве радничке блузе ускочио у резиденцију од неколико хиљада квадратних метара, са великим вртом опасаним оградом од кованог гвожђа. Међутим, осим овог лако уочљивог, површинског политичког ефекта, Путинова одлука има и споља мање видљиву, али стратешки изузетно значајну димензију. По свему судећи, то ће бити само први Путинов корак у дуго одлаганим променама у елитним слојевима руског друштва. Какав ће резултат на том путу постићи, видећемо…

„ЕЛИТА“ ПРОТИВ ПУТИНА
Постављење Холманских, очекивано, наишло је на веома подељене реакције. Ако је обичан свет, Путинова масовна база по регионима Русије, ово решење дочекао са великим одобравањем, као један од доказа да власт није отуђена од народа, онда је опозиција истог момента реаговала веома бурно. Наравно, највише по интернет форумима и блоговима, односно у виртуелним сферама такозваног грађанског друштва – у чији развој су америчка администрација и њој блиске организације протеклих година уложиле десетине и стотине милиона долара, верујући да је Путина могуће срушити „Твитер револуцијом“ као у арапским земљама.
Међу првима се због Путинове одлуке забринуо донедавни, сада смењени министар финансија Алексеј Кудрин, који се одмах по одласку из владе придружио проамеричкој опозицији. Јавна је тајна у Русији да је Кудрин амерички љубимац, али га је Путин из неких разлога толерисао пуних 12 година на месту министра финансија. И када га је Медведев септембра прошле године натерао да поднесе оставку, многима је било јасно да је ту одлуку донео сам Путин. Сада Кудрин сматра да је постављање Холманских на место представника председника за Уралски округ – „долазак на власт радикала“. „Ми смо чули изјаву овог човека после митинга опозиције. Иако су митинзи били мирног карактера, управо од њега смо чули речи да ако полиција не може да изађе на крај да ћемо ми доћи и све растерати. То је оно што ме забрињава. Ова одлука доводи на власт радикале“, рекао је Кудрин и ноншалантно поручио да је „институција представника председника себе исцрпла“. У мноштву реакција на именовање Холманских, управо изјава Кудрина заслужује детаљнију анализу.
Јер, Кудрин је истовремено представник чак три правца која су потенцијално опасна и по Путина, и по Русију. Најпре, Кудрин је изузетно близак међународним, пре свега америчким, финансијским круговима окупљеним око „Светске банке“ и ММФ-а. А познато је да Вашингтон црпи политичку моћ управо преко контроле над овим институцијама. Такође, Кудрин је нека врста покровитеља и гласноговорника оног дела пословне елите, међу којима је осим Руса и велики број руских Јевреја, која узима кредите са Запада и којој политички више одговара либерални модел, него Путинов „народни капитализам“ и „суверена демократија“. Таква елита, чији је пословни и идеолошки корен формиран у доба Бориса Јељцина, не би имала ништа против да „наранџасте“ снаге преузму власт, под условом да добију гаранције да неће преиспитивати њихов бизнис.
Појава милијардера Михаила Прохорова на председничким изборима, на којима је заузео високо треће место, управо је одраз тих тежњи. Чињеница да се овај бизнисмен, заједно са Кудрином, појављивао на скуповима опозиције, указује да Запад, руска елита и опозиција, све више постају јединствен фронт који ради против Путина. Аналитичари већ дуже време упозоравају да ће Путин, ако жели да задржи власт и контакт с народом – морати дубље да засече у руску елиту. Јер, осим тога што тајкуни руинирају углед режима у очима обичног света, што је добрим делом и узроковало протесте, многи од њих све отвореније раде против Путина. И управо Кудринове поруке, да радикали који желе да разбијају наводно мирне протесте опозиције сада долазе на власт, представљају најозбиљније упозорење.

БЕЗ КОХАБИТАЦИЈЕ СА ТАЈКУНИМА
Стога, пред Путином су само два пута. Или ће, после 12 година, завршити посао започет уклањањем неколицине најагресивнијих олигараха, или ће они, мало-помало, уклонити њега. То је у свом недавном коментару у „Комсомољској правди“ сликовито објаснио аналитичар Сергеј Черњаховски, један  од бројних аутора који се баве овом темом последњих месеци: „На елитном нивоу, он је практично сам против свих. Али је иза њега већина земље. Али, она је за њега зато, и само до тада, док је он против те јаке и богате мањине, док је против елите“. Други пут, „кохабитације“ са елитом, којим се Путин кретао током своја прва два мандата, практично за њега више не постоји. Пре свега због тога што је елита у огромној мери под утицајем Запада, који је Путину преко америчког потпредседника САД-а Џозефа Бајдена још пре 15 месеци поручио да се повуче из политике и власт преда Медведеву. Са друге стране, како примећује и Черњаховски, ако би стао на страну елите Путин би веома брзо доживео судбину свог претходника Јељцина, кога је народ презрео јер није имао снаге да се избори са својим олигарсима.
Међутим, на основу свега виђеног, Путин ће изабрати први пут. Стварање Народног фронта, као политичке организације која је већ преузела трећину депутатских мандата Јединствене Русије у Државној думи, био је један од тих корака. То је, заправо, политички покрет који се везује искључиво уз Путиново име, неоптерећен хипотекама из прошлости Јединствене Русије, организације чије је стварање финансирао Јељцинов олигарх Борис Березовски, који се сада крије од закона у Лондону и диригује делом опозиције. И управо је именовање Холманских, на шта је бесно реаговао Кудрин, био тај снажан сигнал, када је Путин кључну државну функцију поверио „човеку из народа“, а не некоме од „старих проверених кадрова“. Постоји још мноштво сигнала да је руски председник започео дуго очекивани обрачун са елитом и зато предстојећи месеци, а посебно јесен, могу донети одговоре који руски народ већ дуго очекује.

[/restrictedarea]