Пролеће руског тандема

Пише Богдан Ђуровић

„Руско пролеће“ је, дакле, стигло. Али, не на онај начин како су то најављивали недобронамерни са Запада, кроз револуцију и анархију, већ у складу са интересима и тежњама већине руског народа

 

Све је било као у неком високобуџетном филмском спектаклу. Тачно у пола једанаест по московском времену, у понедељак 7. априла, у златом опточену Андрејевску дворану Кремља, ушло је хиљаду пробраних гостију – високих функционера руске државе и страних амбасадора. А за њима, још толико у две суседне дворане: у Александровску депутати Државне думе и Савета Федерације, и у највећу Георгијевску салу, јавне личности и водећи бизнисмени. Тачно десет минута касније, колона изабраног председника РФ Владимира Путина, црни „мерцедес“ у пратњи два возила Федералне службе обезбеђења и 11 мотоцикала, започела је своје кретање од зграде Дома Владе РФ према московском дворцу. Истовремено су се упалиле камере шест централних руских телевизија које су директно преносиле инаугурацију. Припадници Чете почасне страже, уз звуке Марша за дочек, унели су у Андрејевску дворану државну и председничку заставу, као и специјални примерак руског Устава у кожном повезу и председнички знак са крстом Светог Ђорђа на златном ланцу.

[restrictedarea]

„АТОМСКИ КОФЕРЧИЋ“
У десет минута до поднева, на подијум Андрејевске сале ступили су председник Уставног суда РФ Валериј Зоркин, председник Државне думе РФ Сергеј Наришкин и председник Савета Федерације РФ Валентина Матвијенко. У истом тренутку, актуелни шеф државе Дмитриј Медведев из 14. корпуса Кремља дошао је право на Саборни трг, где је примио рапорт командира Председничког пука, поздравио гардисте обучене у историјске униформе из 1812. године, а затим се и сам придружио највишим функционерима на подијуму Андрејевске дворане. А пет минута касније, пред Путином се по трећи пут отворила масивна Спаска капија Московског Кремља и председничка колона ступила је на територију најпознатије тврђаве на свету. И он је најпре стигао на Саборни трг, где га је са рапортом дочекао заповедник Московског Кремља Сергеј Хљебњиков.
Тачно у подне, праћен звонима чувеног сата Куранти са кремаљске куле, Путин је ушао у највећу, Георгијевску салу, па прошао црвеним тепихом кроз Александровску, до Андерејевске, где му је Медведев после краћег опроштајног говора предао симболе председничке власти.
„Кунем се да при обављању овлашћења председника Руске Федерације поштујем и чувам права и слободе човека и грађанина, да поштујем и чувам Устав Руске Федерације, штитим суверенитет и независност, безбедност и целовитост државе, да верно служим народу“, изговорио је Путин 33 речи председничке заклетве, држећи руку на Уставу.
Од тог тренутка шеф државе ступио је на дужност, а двојица војника ручно су подигли председничку заставу изнад куполе Сенатског дворца. Оркестар је интонирао руску химну, после чега је испаљено 30 почасних артиљеријских плотуна, што је и највећи могући број по руским правилима. „Смисао мог живота јесте служење Отаџбини и народу“, поручио је, између осталог, Путин у свом првом председничком говору, а затим су он и Медведев поново, овог пута заједно, отишли на Саборни трг Кремља, где су извршили свечану смотру Председничког пука. Путин је примио рапорт командира и на кратко се обратио војницима, пошто је 7. мај званичан дан ове јединице. Путин и супруга Људмила ушли су затим у Благовешћенски сабор Кремља, где је патријарх московски и све Русије Кирил одржао молебан поводом инаугурације. Иначе, то је први „инаугурациони молебан“ патријарха Кирила, док је претходни патријарх Алексије Други одржао три такве службе у периоду од 2000. до 2008. године.
Осим председничке заставе и златног знака, у Кремљу је, без присуства камера, одржана и примопредаја друга два атрибута највише државне власти – председничког авионског и хеликоптерског парка и, наравно, „атомског коферчета“, односно команде над стратешким нуклеарним снагама РФ. Овај чин одвија се у присуству министра одбране, који је, уз председника и начелника Генералштаба, једна од три особе у држави који носи „атомски коферчић“, у којем су похрањене шифре за активирање стратешког арсенала Руске Федерације. Уз председника је увек један официр, такозвани оператер, који носи актенташну са кодовима (шифровано име „Чегет“) и мању црну торбу у којој се налази радио станица (шифра „Агат“), за успостављање везе са стратешком командом. Уз помоћ „атомског дугмета“ председник ступа у везу са Ракетном војском стратешке намене РФ, преко аутоматизованог система команде нуклеарним снагама „Казбек“, који гарантује лансирање ракета и уништавање потенцијалног противника чак и у условима тоталног атомског напада.
Медведев је у понедељак предао Путину и председнички авиопарк, односно команду над Специјалним летачким одредом „Русија“. Ова посебна државна служба, формирана пре три године, има у свом саставу председничке авионе „Ил-96“ и „Ту-214“, два „фалкона“ и целу палету хеликоптера „Ми“. Све летелице опремљене су најсавременијом технологијом и посебним системима за личну безбедност председника и системима специјалних веза. У овим летелицама створени су сви услови за неометан рад и неопходан одмор шефа државе, независно од тога колико дуго се налази у ваздуху.

НЕУСПЕШАН „МАРШ МИЛИОНА“
После четири године Путину је враћена председничка застава, такозвани штандарт, која се од државне заставе разликује по томе што је квадратног облика и што је на њеној средини велики двоглави орао са руског грба. На дршци „штандарта“ налази се сребрна плочица са угравираним именима досадашњих председника. Ова застава, извезена златним концем, увек се налази са леве стране радног стола председника РФ, а изнад куполе Сенатског дворца подиже се њена реплика. Знак, односно амблем председника РФ, јесте велики крст Светог Ђорђа од злата и рубина, на златном ланцу са двоглавим орловима и медаљонима. Осим на ланцу, председник овај знак може носити на ленти, али и као значку на реверу.
Тако је Путин, после Уставом прописане паузе од четири године, поново ступио на дужност председника државе, али овог пута његов мандат ће трајати шест година, до 2018, када ће имати право да се још једном кандидује. Од важнијих догађаја Путина очекује Зимска олимпијада у црноморском Сочију 2014. и Светско првенство у фудбалу 2018, мада ће оно почети већ по истеку овог председничког мандата. Од скоријих догађаја, сусрешће се са председником САД-а Бараком Обамом у оквиру Самита Г8 у Кемп Дејвиду 18. и 19. маја. А кроз две године, биће домаћин „осморици“, у новом подмосковском центру технолошких иновација „Сколково“. Прва недеља септембра ове године резервисана је за сусрет шефова држава Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕЦ), који ће бити одржан у далекоисточном Владивостоку, на Руском острву. У припрему самита Москва је уложила 10 милијарди долара, подижући грандиозне објекте.
Само дан после Путинове инаугурације, у уторак 8. маја, Медведев је преузео руковођење Владом РФ, чиме је руски тандем наставио да ради. Нови премијер изабран је комотном већином са 299, од неопходних 226 гласова у Думи. Медведев има пуну аутономију, пре свега у домену модернизације привреде и економске либерализације, што су и главне тачке његовог премијерског програма. Агилни Медведев, који је за четири године председничког мандата укупно у авиону провео више од 70 дана и ноћи, прелетевши три пута растојање између Земље и Месеца, већ је најавио приоритетне циљеве свог Кабинета до 2018. године. То су: отварање 25 милиона нових радних места, подизање просечног животног века грађана до 75 година и „позиционирање“ већине руских породица у такозвану средњу класу. По овом плану, већ кроз шест година далеко мање од 10 одсто руских породица остаће испод црте минималне потрошачке корпе, што је велики успех ако се зна да је пре само једне деценије већина грађана тако живела. Медведев ће спроводити и велики план јачања и изградње Оружаних снага, за шта је до 2020. године у буџету планирано више од 650 милијарди долара.
„Руско пролеће“ је, дакле, стигло. Али, не на онај начин како су то најављивали недобронамерни са Запада, кроз револуцију и анархију, већ у складу са интересима и тежњама већине руског народа. И у недељу, дан пре Путинове инаугурације, прозападни демонстранти, носећи транспаренте на енглеском језику, поново су бацали на полицију камење и флаше. Међутим, њихов „Марш милиона“ окупио је тек десетак хиљада најзагриженијих револуционара, од којих су многи похапшени у покушају да силом пробију полицијски кордон који је блокирао пут ка Кремљу. Јер, „оранжисти“ никако да схвате да се тај пут отвара само на изборима, за председника Путина и премијера Медведева, који су у среду, 9. маја, испред каменог Кремља свечано примили велику војну параду поводом Дана победе над страним окупатором. Била је то прослава великог тријумфа владајућег руског тандема.

_______________

Највећи национални празник Русије

Парада на Дан победе, која се одржава поводом победе над фашизмом у Другом светском рату, одржана је у Москви 9. маја ове године 67. пут по реду. Руси су, иначе, једини народ у свету који још увек овај датум сматра највећим националним празником. Ове године на паради је учествовало око 15.000 војника и официра, стотине војних возила и војни оркестар сачињен од 1.100 музичара. Ова, километар и по дугачка колона продефиловала је главним улицама Москве до Црвеног трга, где је била постављена свечана ложа за највише руске званичнике и ветеране Другог светског рата. Новоименовани председник Русије Владимир Путин изјавио је на војној паради на Црвеном тргу да су строго поштовање међународних норми, поштовање државног суверенитета и самостални избор сваког народа гаранције да се трагедија Другог светског рата неће поновити.

[/restrictedarea]