Припрема велике изборне крађе

Пише Никола Врзић

Испод лажи, тривијалности и обмана, свих бучних предизборних обећања која су нам земљу претворила у пијану шатру испод које се надмећу вашарски опсенари, провирила су, ипак, два сасвим супротстављена концепта постђурђевданске Србије. Хоће ли бирачи умети да их препознају? Или је то свеједно, јер нам се уз помоћ ОЕБС-а и 261.000 бирачких листића одштампаних по списку МУП-а са Косова из 1996. године(!), спрема велика изборна крађа?

 

Још откад су политичари почели да лажу, није у Србији било избора у којима је било толико мало политике, а тако много лажи. Лажи с пратњом музике, од Ане Бекуте, преко Здравка Чолића, до циганских музиканата у Лесковцу, ваљда да не бисмо приметили да нам посао обећава онај због кога је преко 400 хиљада људи остало без посла, да нам тај исти обећава и сигурност, иако је, осим економске, за његове владавине правосуђем нестало и правне сигурности, да нам одлучну-јасну-чврсту одбрану уставних граница Србије обећава баш онај који је ту границу успоставио тамо где јој место није и не сме да буде, на Јарињу и Брњаку, а промену начина обрачуна ПДВ-а економски експерт, ма, геније који је баш овакав ПДВ и увео… Или то, само, они уз музику шенлуче над нашим очајем, у својој Србији у којој заиста живе као у предизборним обећањима? И само да им још и ми – макар тог једног дана, 6. маја – поверујемо да ћемо и сами бити весели као и они, и да их опет изгласамо, па да лепо наставе да нам раде ово што су нам урадили у последње четири године…
И још није било избора у којима су медији тако сложно – као по команди, а слутимо да је команде заиста и било – пристали да се прикључе том веселом хору у којем има да се бруји о свему само да се не дискутује о кључном, заправо, једином правом питању ђурђевданског гласања: колику Србију Србија жели? Ону скраћену, бриселску, која ће да буде још и краћа што будемо ближи ЕУ рају или Србију из сопственог Устава, са Косовом и Метохијом и Војводином у свом саставу? А кад је тако, зашто да нас чуди што медији никако да открију да је скраћена, бриселска Србија, у последње четири године и економски обогаљена, па је са другог из 2008. године, ове 2012, доспела на последње место у региону по висини просечне плате, већ нас извештавају како нам се и Хрвати диве на нашим економским успесима, у „једном од најчитанијих текстова на хрватским интернет порталима“, чији наслов каже да је (Тадићевој) Србији „само небо граница“. При чему му, ваљда, Брисел дође само као успутна станица ка небесима, а Борис Тадић анђео који нас тамо води за ручицу…

ЂУРЂЕВДАНСКИ ИСПИТ
Тако да ћемо 6. маја, заправо, положити испит, тест интелигенције; гласаћемо да покажемо да ли више верујемо њиховим опсенама или сопственој стварности. Гласаћемо за то да ли ће нам се потомци смејати. Да ли ће нас исмевати, као покољење које је успело да поверује да су нам пријатељи они који су нас бомбардовали, затим откинули део територије, и потом економски брутално угазили.
Али о томе предизборна Србија не сме да расправља, јер би то могло да утиче на избор који ће бирачи направити 6. маја. Зато нам се и нуди други избор, између лажи, тривијалности и прозирних обмана.
Преко 165 изграђених километара „аутопута пуног профила“ возимо се, тако, само у рекламама Демократске странке. Од 2,2 милијарде евра страних инвестиција „само прошле године“, „у истом периоду у којем једна Словенија није (прибавила) ни евро“ (Б. Тадић), видели смо тачно колико и та Словенија. „Нећу дозволити да поново преваре радничку класу, не смемо да дозволимо радницима да подрже оне који никада нису ништа радили за радничку класу. Не смемо дозволити, јер би то био Божји грех, да они који су отпуштени са посла и отишли на улицу сада гласају за своје џелате“, рече Ивица Дачић, човек који је у Влади Србије гласао за почетак једностране примене ССП-а, који је читаву српску привреду, па и те злосрећне раднике којима се обраћа, жртвовао демону ултралибералног, слободног тржишта. И још Дачића: „Када сам био у Бриселу и разговарао са чувеним преговарачем Купером, тада је било условљавања око кандидатуре, рекао сам му: Слушајте, ја да сам на месту Бориса Тадића, ја бих рекао хвала, није ми потребна кандидатура, одустајем од захтева да уђемо у ЕУ. Па бисте га ви јурили до излаза из зграде зато што ви не очекујете да се неко вама супротстави овде у Србији, него да слепо извршава све што ви тражите. Крај је томе, готово је то“. А Дачић је лично потписао стратегију Владе Србије за пропаганду ЕУ у Србији, која би требало да нам удари и на децу, да би деца нас убедила да Србија мора у ЕУ по сваку цену! И још само мало Ивице Дачића, ако вам га досад није доста: „Морам овде да вам кажем потпуно отворено и слушајте ме добро шта ћу вам рећи. Ко је стварни непријатељ овога народа? Он нема име, он нема лице, он нема партију, он се неће кандидовати на изборима, али ипак он влада. Тај непријатељ је свет финансија, тај свет су банкстери, банке које се понашају као гангстери, финансијске институције које управљају нашим животом“. А колико сте пута пре изборне кампање чули Ивицу Дачића да је рекао нешто слично, све седећи, у радости и слози, поред Млађана Динкића, оног што је затворио домаће банке и онда на слободан, очишћен терет довео ове стране, банкстерске?
Наравно да нисте, зато што највећи део овдашњих предизборних кампања и нема никакве везе са стварношћу или са испуњавањем обећаног, него се политика претворила у уметност безобзирне обмане лаковерних у којој је свако обећање, сваки громки наступ дозвољен, зато што нимало не обавезује. Наш народ, уосталом, одавно има изреку за то: Обећање лудом радовање… Зашто, кад већ толико знамо, и даље наседа(мо) на обећања, друго је питање.

ПОЛИТИКА ЕСТРАДЕ
А тек све тривијалности којима смо ових дана засути, а које су задале смртни ударац политици у српској политици; претварајући је у вашариште, вашарску шатру под којом су свакакве погодбе могуће, а принципа има тачно колико и женских права кад под том масном шатром пијани гости почну да салећу распевану даму с микрофоном, кратком сукњом и дубоким деколтеом… Или је, можда, могућа нека друга асоцијација на вести о ватреним пољупцима министра Милутина Мркоњића и певачице Ане Бекуте, на Бориса Тадића, Ивицу Дачића и Оливера Дулића у првом реду на њеном концерту, уз оправдано присутног Мркоњића, Ивицу Дачића са микрофоном на бини на том концерту, на призоре Ивице Дачића који у Лесковцу кити Цигане свираче, док му ови певају „Скитницу“ Маринка Роквића… Колико Маринка Роквића можете да замислите у озбиљним државничким пословима, толико је тамо место и ономе ко на улици, окружен музикантима, пева његове хитове. При чему призор Бориса Тадића и Здравка Чолића (њега су велика државна предузећа протеклих година издашно спонзорисала, па су, ваљда, та спонзорства сад дошла на наплату), док заједно испијају кафу у помодном београдском кафићу, а Тадић нам поверава да пред спавање пева Чолићеве „Подлугове“, делује скоро као урбани мелем на народњачке, Мркине и Дачићеве ране.
Иако остајемо запитани зашто смо, уопште, и морали да сазнамо да нам бивши председник Тадић у кревет леже са Здравком Чолићем на уснама, као што смо се пре две године питали и шта ћемо с информацијом да на исти начин устаје са Северином, схватамо да је ова тривијализација, банализација и естрадизација српске политике, заправо сасвим парадигматична; као што ће се окружити и народњацима и забавњацима, обавити се и Звездиним и Партизановим шалом (као Тадић у писму Мишелу Платинију), биће истовремено и власт и опозиција, и ватрене патриоте и сарадници Хашима Тачија који њему у помоћ шаљу српску Жандармерију да се обрачуна с непокорним Србима. Биће све, само да све остане у њиховом кругу, и заиста су спремни да слушају свакога, и народњаке и забавњаке, и нарочито Американце, само да остану још мало на власти. Или, можда, постоји неки други принцип око којег би се окупила најављена коалиција социјалиста и либерала, радника и менаџера, патриота и издајника, четника и партизана, дакле СПС-а, ДС-а, ЛДП-а, Чанковог ЛСВ-а, Драшковићевог СПО-а, Миљенка Дерете и Жарка Кораћа (који ваљда и сам има неку странку)?
И да причу о банализацији српске политике завршимо још једним цитатом из говора Ивице Дачића, у „Београдској арени“, 21. априла: „Желим да поздравим Исидору Бјелицу која је овде са нама. Али нећу да јој дам реч зато што не знам шта ће да каже. А пошто ми је најавила да би највише причала о томе да је код жена на највише одушевљења наишао овај слоган ‘Чврсто’, онда сам решио да јој не дам реч“. Председник или најобичнији простак? Ех, Србијо…
Никако другачије, него једноставним питањем: па шта сте чекали ове четири године?! Требало би одреаговати и на предизборне најаве преиспитивања 24 спорне приватизације, на предизборна хапшења због панчевачке „Азотаре“, на нападе на СНС због Богољуба Карића, зато што Карића данас нападају они коју су му не тако давно, у децембру 2003, напречац вратили екстрапрофит, све са затезном каматом, тако да је Карић још и зарадио, они којима је својим гласовима обезбедио победу на председничким изборима 2004. године… Да, мислимо на Божидара Ђелића и Бориса Тадића. Зар мисле да смо то заборавили, да смо тако кратке памети? Очигледно да мисле.

КОСОВСКА КРАЂА ГЛАСОВА
И умало да те бесмислице, сва њихова естрада, обмана и кич, сакрију њихове праве намере. А намере су им озбиљне. Држава је у питању.
Постоје, наиме, веома озбиљне индиције да је власт припремала тешку изборну пљачку. Преко четврт милиона гласова. Прецизно: 261.000 непостојећих гласова. У намеравану подвалу је, ако исправно тумачимо сигнале и информације којима располажемо, укључен и ОЕБС, у склопу договора с нашим властима о организацији парламентарних и председничких избора на Косову и Метохији.
Први сигнал за узбуну је Јединствени бирачки списак, по којем ове године у Србији има 7.026.579 регистрованих гласача; пре четири године, 2008, било их је скоро 280.000 мање – 6.749.688. Одакле толико више бирача – преко четврт милиона више – кад су резултати прошлогодишњег пописа дали сасвим супротну слику? „Све нас је мање“, јављао је и РТС, појашњавајући да Србија данас има 200.000 становника мање него 2001. године. А сада, одједном, четврт милиона гласача више, на новом Јединственом бирачком списку. У његовој је изради, иначе, осим надлежног Министарства за државну управу (и људска и мањинска права и локалну самоуправу) учествовала и овдашња невладина организација ЦеСид, међу чијим финансијерима су и Сорошев „Фонд за отворено друштво“, „Фонд браће Рокфелер“, „Национална задужбина за демократију“ и „Фридом хаус“, две организације које и у САД-у интелектуалци попут Ноама Чомског доводе у везу са Централном обавештајном агенцијом (ЦИА)…
Та огромна, и ничим објашњива разлика у бирачким списковима 2008. и 2012, како сазнајемо, настала је зато што је бирачки списак допуњен списком МУП-а Србије са Косова још из 1996. године, на којем је 261.000 имена! Шиптарских имена. Имена непостојећих гласача из Качаника, Дечана… косовских варошица у које српска нога није крочила поодавно. И толико је више гласачких листића и одштампано, на основу Јединственог бирачког списка.
И отуда онај, иначе тешко објашњиви договор са ОЕБС-ом о организацији избора на Космету, по којем гласови не смеју да се броје непосредно на бирачким местима, већ ће се кутије, уз помоћ ОЕБС-а (такође на списку ЦеСид-ових финансијера) и ЕУЛЕКС-а (и Европска комисија финансира ЦеСид), пребацивати у Рашку, да тамо преброје гласове. Шта би их спречило – мислимо на ОЕБС и ЕУЛЕКС – да током транспорта, успут, у камионе упадне још неколицина уредно запечаћених кутија са гласовима, који ће онда бити пребројани у Рашкој? Убацивање 261.000 гласова, разуме се, било би далеко теже, практично немогуће, када би се гласови бројали на самом бирачком месту, уосталом као и свуда у Србији. Зато је и пружено несувисло објашњење да ће се кутије с листићима транспортовати у Рашку на бројање зато што је тако безбедније; па, ако је безбедно дванаесточасовно гласање, зашто не би било безбедно још петнаестак минута, колико је потребно за пребројавање гласова?
Овај паклени наум да се покраду српски избори, срећом, изгледа да је осујећен. Како сазнајемо, на седници Републичке изборне комисије, одржаној у уторак увече када завршавамо овај број „Печата“, донет је закључак да се запечате кутије са 261.000 „сувишних“ гласова, гласова које су – у то сумњамо са јаким разлогом – намеравали да украду.
Реч је, при том, о значајном броју; 261.000 гласова за педесетак је хиљада преко цензуса са прошлих избора, још мало па резултат који је на тим изборима добио СПС са сателитима. Планирали су, дакле, да нам подвале читав један СПС! А да и не подсећамо да је, у другом кругу председничких избора 2008. године, Тадић победио Николића за мање од 110 хиљада гласова…  Постају ли, имајући све то у виду, још јаснији резултати тобожњих анкета, по којима ДС и СПС стоје јако добро? Не служе оне само у психолошком рату, да ободре малаксале присталице ДС-а и СПС-а, већ и да унапред оправдају изненађујуће добар резултат ових партија.
Постављају се, у вези са овим открићем, још макар два питања (само два, зато што нећемо сада о кривичној одговорности оних који су покушали да у Јединствени бирачки списак убаце преко четврт милиона непостојећих гласача). Прво, колико још има таквих, непостојећих бирача у Јединственом бирачком списку? Ако смо открили ових четврт милиона, шта нас спречава да посумњамо да их има још које нисмо открили? И друго, хоће ли власт – која ће сад свакако упасти у још већу панику, скраћена за сигурне гласове – прећи на план Б? Рецимо, да приликом транспорта у Рашку неке гласачке кутије нестану или их косовска полиција заплени, па избори у Србији не могу да се окончају законски, и уђемо у безвлашће које ће још жешће личити на диктатуру владајуће клике него досад…

ДВЕ КОСОВСКЕ ПОЛИТИКЕ
Е, сад. Да се са ових махинација вратимо на политику, и покажемо како је све то повезано. Ако ишта, Викиликс нам је показао да западни пријатељи овдашњег режима, за сваку услугу коју му учине, од њега траже дебелу контрауслугу. Првенствено на Косову. И Тадић је своју нову косовску политику већ формулисао када је пре неколико дана рекао: „Апсолутно се не слажем са ставовима својих политичких опонената, не мислим да је Косово срце Србије…“
Та политика, Србије без Космета као њеног срца – са Косметом као, ваљда, бубрегом без којег можемо – једна је од две политике које су понуђене Србији пред ђурђевданско гласање. И том је политиком, заиста, могуће окупити Тадићев ДС, „Преокрет“ Чедомира Јовановића који усред Београда позива на рушење уставног поретка Србије и прихватање независности Косова, и Дачићев СПС чији се патриотизам већ показао на делу, на барикадама које је његова Жандармерија порушила, јер то нису могли да учине ни КФОР, ни Тачијев РОСУ. Уз Ненада Чанка, наравно, који са листе владајуће партије позива на „Војводину државу“, са законодавном, извршном и судском влашћу.
А друга политика која нам је понуђена пред ђурђевданско гласање јесте политика која кружи Србијом испод медијског радара; ДСС-ов концепт политичке и војне неутралности Србије који од нас захтева да се боримо за своју земљу, уместо што просимо услуге за владајућу клику и дајемо противуслуге какве не би учинила ниједна нормална држава на свету.
Хоће ли Србија 6. маја умети да препозна избор с којим је суочена? Није ли, уосталом, већ и намеравана изборна пљачка, крађа наше воље, довољан разлог за хитну и немилосрдну смену владајућег режима? Или ће нам се потомци, заиста, подсмевати због онога што смо пропустили да учинимо у недељу, 6. маја 2012. године…

13 коментара

  1. zasto DSS konacno ne prihvati DVERI kao ozbiljnu patriotsku organizaciju sa istom platformom pa da zajedno krenu o odlucnu borbu za SPAS SRBIJE

  2. To o izbornoj kradji je stara pesma.Jos je DOS manipulisao sa takvom propagandom.Narod to ne moze da proveri i takva propaganda moze dobro da se iskoristi posle 6 Maja.Sve zavisi od rezultata izbora.Ja licno nisam ni za Tadica ni za Nikolica jer oboje hoce da nas prevedu zedne preko vode pravo u Evropu.Imam osecaj da ce nam tu biti kraj i da ce to biti dno dna za Srbiju.Zasto ne spomenete i neke dobre stvari koje je Dacic rekao:”U Evropu samo ako je to dobro za Srbiju i narod Srbije”(sto u prevodu znaci nikad).Hajde napisite neku ISTINU o Cedi(najvecem lazovu posle Minhauzena).Minhauzen je lazi izmisljao sam da bi zabavljao ljude dok Ceda to radi za velike pare,ponavljajuci lazi koje su zapad i ta Evropa lansirali.On je(da je ovo normalna drzava),odavno trebao da bude na robiji a ne da se nenormalno mnogo pojavljuje na medijima.Znam da svi mediji rade za pare ali ne treba da pljuju na drzavu koja im je dala dozvolu za rad.Mozda im je pljuvanje bio uslov da dobiju dozvolu za rad.Sve je moguce u Srbiji.

  3. Оливера Петровић

    Изборна крађа спроводи се и у дијаспори. Иако благовремено пријављени за гласање, поједини Срби (они који су се у медијима експонирали као противници Тадићевог режима?), управо сазнају да неће моћи да учествују у гласању. Објашњење? Необјашњиво затурање уредно послатих пријава негде на путу за Србију због чега нису могли да буду стављени на гласачку листу!

    • Мирослав

      Апсолутно тачно! И сам сам жртва “затурених” пријава пријава. Наиме, овај пут моја жена није могла да оствари своје гласачко ПРАВО, иако сам лично послао пријаву и за њу, оца и себе. Али зато је комплетно особље са члановима својих породица уредно било пријављено и гласало за оне који су их ту и поставили. Зато и не чуди добар проценат гласова за режим иако је сва дијаспора против овог режима. Када се зна да је више од милион људи у иностранству а од тога гласало само нешто више од хиљаду, јасно је да је режим изиграо и овај пут гласачко ПРАВО грађана Србије у дијаспори и да је на тај начин у потпуности променио изборну вољу ове армије гласача!

  4. Politicki Svesni

    Podjimo od sadasnje situacije i postavimo sebi neka pitanja. Evo nekih od stvari koje je ostvarila vlast Trijasa Zla i koristite ih da biste rascistili sa sobom da li su to stvari koje odobravate i da li takvo drustvo zelite:
    – kategorisanje Srbije kao divljine usled cega se za boravak u njoj propisuje posebno velika novcana nadoknada (za boravak u divljini);
    – uspostavljanje zdravstvenog sistema u kome nista nije ni kvalitetno ni besplatno;
    – najkomplikovanija i najmanje efikasna administracija na celom svetu;
    – skolovanje skuplje nego u EU, a koje nudi manje nego africko;
    – kolabiran penzioni sistem, za koji se pretpostavlja da ce u buducnosti cak ukinuti isplatu penzija;
    – tretiranje gradjana Srbije kao najjeftinije radne snage na svetu;
    – nezaposlenost;
    – nepostojanje novcane naknade za nezaposlene, koje postoje u svakoj civilizovanoj, ne samo evropskoj zemlji;
    – nepostojanje socijalne pomoci;
    – veliki broj umrlih od gladi koji se cenzurise u medijima;
    – dvostruko i visestruko vece cene nego u Evropi i svetu (npr. cena 1kg brasna u Holandiji je 30pf, a u Srbiji 70!!!! za iznos od 1000dinara u protivvrednosti evra mogu se kupiti tri firmirane majce u Austriji i ni jedna u Srbiji);
    – zigosanje obicnih gradjana biometrijskim dokumentima, isto kao sto su i Jevreji bili zigosani u Nemackoj pod Hitlerovim rezimom;
    – zabrana javnog izrazavanja svog misljenja i nevidjena cenzura medija;
    – rasturanje vojske;
    – drasticni pad bezbednosti za obicnog gradjanina uz javno i zakonodavno tolerisanje kriminala i implicitnu poruku kriminalcima da nastave sa krsenjem zakona: kradja do iznosa od 150E se ne kaznjava, kao ni pravo-pravcato silovanje koje je pocinio maloletnik mladji od 14 godina, ali, ocigledno, dovoljno zreo;
    – ekstremno visok stepen korumpiranosti drzavnih sluzbenika;
    – niz bizarnosti, kontradiktornosti i nelogicnosti u funkcionisanju drzave;
    – stvaranje partijske diktature u kojoj je clanstvo u partiji uslov za ostvarivanje najelementarnijih prava;
    – “more” ljudi koji su zauvek napustili Srbiju tokom perioda njihove vladavine i “more” onih koji s pravom traze azil u drugim(=) normalnim drzavama;
    – prelamanje “preko ledja obicnog gradjanina” citavog niza suvisnih i prestrogih zakonskih propisa i tretiranje gradjanina kao retardiranog koji je nesposoban da odluci sta je dobro za njega.
    Ucinite promenu. Zbog svoje dece koju ste vec izgubili, jer je drzava stala izmedju vas, i dala sebi za pravo da o vasoj deci zna vise nego vi sami. A vi ste cutali. Zbog svoje dece, kojoj cete imati da dajete samo genetski modifikovanu hranu i koja ce vam umirati u najtezim mukama, dok vam istovremeno lekari budu pricali price o “idiopatski” uzrocima njihovih bolesti, koji to nisu i dok vas budu uveravali da je GMO hrana koju im i bolesnoj serviraju dobar izbor, za koji je besmislica tvrditi da ima ma kakve veze sa stanjem vaseg deteta. Zbog slobode govora koja nikada nije bila vise ugrozena nego danas, dok se istovremeno, o njenom znacaju najvise govori. Zbog svog dostojanstva koje je zigosano kao nigde u svetu. Zbog nebrojeno mnogo toga.
    Da biste napravili procenu drustvene situacije i vase pozicije u drustvu, koristite fenomenoloske parametre umesto bezlicnih statistickih podataka. Vi ste ta(j) ko zna da li postoji (porast) kriminal(a) u vasem okruzenju i nikakav ministar sa “bezbojnim” podacima to ne moze znati bolje od vas. Vi znate da li su vam primanja dovoljna da pokriju obaveze, potrosacku korpu i vase duhovne/edukativne potrebe. Vi znate da li vam primanje omogucava da odmah kupite preko potreban lek za vase zdravlje koji vam je u medjuvremenu ponestao ili morate da cekate isplatu penzije ili plate da biste to ucinili. Vi znate da li lekari cine ono sto treba i sto im je posao ili vas direktno ili indirektno upucuju da im ponudite mito kao jedino sredstvo kojim sebi mozete obezbediti vase elementarno ljudsko i zakonom zagarantovano pravo. Vi znate koliko je sudstvo efikasno i koliko stiti gradjanina, a koliko pokriva i tolerise prestupe drzavnih istitucija prema vama. Vi znate koliko ste odricanje cinili da biste iskolovali svoju decu ili mozda koliko ste bili spremni da ucinite za njih, a niste mogli. Sami formirajte svoje kriterijume i ne dozvolite da interesi koji nisu vasi, vec rezimskih politicara i stranih zemalja, postanu okosnica vaseg zivota. Recimo: investicije su nasiroko hvaljene i predstavljane kao preko potrebne. Investicije su sredstvo, a predstavljaju nam se kao cilj. Ako to sredstvo ne moze da zadovolji vas cilj, odbacite ga. Ako ono uopste treba da bude, tu je zbog nas, a ne obrnuto. Zasto se onda ponasati kao da smo mi tu zbog njih?
    Neke politicke opcije insistiraju da EU (“Evropa” kako je zovu) nema nikakvu alternativu. Sta znaci zeleti ulazak Srbije u EU? Sta to ZA OBICNOG GRADJANINA znaci? Da li je to vas cilj? Da vam zlatna ribica ponudi ispunjenje zelje, da li biste rekli da je vasa istinska zelja da Srbija udje u EU? Mislim da ne biste.
    Zeleti ulazak Srbije u EU ne znaci ono sto se na prvi pogled cini.To nije onako kako zvuci. Zeleti ulazak u EU, znaci slagati se sa dosadasnjom politikom i odobravati postojecu drustvenu situaciju. Odobravati najduzu tranziciju na svetu i gazenje principa za koje se isti taj koji ih gazi, deklarativno, zalaze. Nikada nisam cuo da neko moze stici na ekvator krecuci se ka severnom polu.
    Postoje tri grupe politickih stranaka za koje drustveno svesni gradjanin ne preporucuje da se glasa:
    – Trijas Zla: DS, G17+(URS) I LDP.
    – stranke koje su sa njima do sada stupale u koalicije i time im pomagale da opstanu na vlasti i ucestvovale u razaranju drzave i drustva, poput SPS-a i PUPS-a.
    – stranke za koje se pretpostavlja da bi mogle uci u post-izbornu koaliciju sa nekom od stranaka aktuelnog/DOS-ovskog rezima i time omogucile opstanak istog rezima na vlasti. Stranke koje tolerisu mogucnost stupanja u ma kakvu koaliciju sa ma kojom strankom iz Trijasa Zla nisu istinska opozicija. U ovu grupu stranaka spadaju i one koje ce nastaviti dosadasnji put “utaban” od strane DOS-ovske vlasti, bez obzira da li ce to uciniti same ili u koaliciji. Tipican primer je stranka koja pod okriljem velikog “ali, (moramo)” preti da nastavi dosadasnju DOS-ovsku politiku protiv koje su se, svega nekoliko godina pre nagle promene misljenja, zdusno borili, a o cemu postoje brojni video i ostali zapisi.
    U skladu sa predlozenom klasifikacijom je i formulacija tri osnovna zadatka cijim ispunjavanjem u potpunosti uklanjamo sve ono sto necemo, tacnije, najvaznije prepreke ka drustvenom progresu. Prvi i osnovni zadatak koji drustveno svestan gradjanin treba sebi da postavi jeste uklanjanje sa politicke scene stranaka Trijasa Zla. Drugi zadatak je istiskivanje sa politicke scene stranaka koje su sa njima do sada stupale u koalicije i time im pomagale da opstanu na vlasti i ucestvovale u razaranju drzave i drustva, poput SPS-a i PUPS-a. Treci zadatak je nedozvoliti opstanak rezima u drugacijem vidu dovodjenjem stranaka-nastavljaca dosadasnje politike.
    Koristite sopstveno ISKUSTVO i ZDRAV RAZUM. Koja je stranka bila u koaliciji sa njima, ta moze uci u koaliciju opet. Koja stranka zeli da nastavi (“evropski”)=dosadasnji put, ta ce ga nastaviti. Ako zelite da glasate za SNS, postavite sebi pitanje da li ste zadovoljni DOSadasnjim stanjem u drzavi i drustvu, koje je i nastalo pracenjem “evropskog puta”. Ako vas postojeca drustvena situacija cini srecnim i zadovoljnim ljudskim bicem, glasajte za SNS, jer cete nastavak DOSadasnje price istim putem i dobiti.
    Sada su se i pristalice i protivnici ulaska Srbije u EU nasle na istoj strani. Ako podrzavate ulazak u EU, KAZNITE IH oduzimanjem podrske, jer su sve principe EU pogazili, ponizili vas kao gradjanina i poigrali se sa vasim poverenjem. Dobili ste manje principa EU nego sto ste ih ikada u svom drustvu imali. Ako ste protiv ulaska u EU, ucinite isto, jer vas za svih ovih dvanaest godina mnogobrojnih reformi nikada nisu pitali da li je to ono sto VI zelite i da li vam treba pomoc da izdrzite uvedene promene.
    Niste sigurni ko stoji iza koje opozicione stranke? To sto postoji teorijska mogucnost od napada ajkule u plicaku, ne znaci da treba da otplivate u deo mora gde su takve opasnosti vise nego verovatne. Za stranke Trijasa Zla i jos neke opozicione jasno je cije interese ostvaruju, a to nisu nasi interesi. Ovo sigurno znamo i ne treba fantazijama da dajemo prednost nad tim.
    Skrenuo bih paznju ljudima da se ne obaziru na glamurozni nacin reklamiranja veceg broja stranaka, posebno Trijasa Zla. Ne dozvolite da vas privuce njihov lazni sjaj, preskupa odela placena vasim novcem. Ne dozvolite da potpadnete pod njihov uticaj zbog ucestalosti reklamiranja i pojavljivanja na televiziji i da zbog toga zaboravite na one koji nisu zastupljeni. Cak, upravo to sto nisu zastupljeni, treba da predstavlja razlog da glasate za njih, zato sto postoji i razlog zbog koga se iskljucuju iz medija.
    Ne gledajte samo ono sto vam je prezentovano, nego i ono sto to nije.
    Ako se povedete za njihovim glamurom, gledacete ga naredne cetiri godine zajedno sa sjajem bede vaseg sopstvenog propadanja kao drustvenog, moralnog pa i fizickog bica. Vec sada govorite kako ste izgubili nadu da ma ko moze promeniti situaciju. Pa sta onda ocekujete za nekoliko godina? Zar vam ni vasa deca cija je buducnost u pitanju nisu pokretac na promene? Zasto ste ih onda doneli na svet, ako se ponasate kao da vam ona nista ne znace i ako ne zelite da ucinite nista za njihovu dobrobit? Vase sadasnje ocajanje i beznadje rezultat je vase dosadasnje pasivnosti. Svakodnevno, mantrali ste sebi kako nista ne mozete da ucinite, kako su svi isti i kako ce oni (bilo DOS bilo USA) uciniti sve sto su naumili da ucine. Aktivno ste odbijali da entuzijasticno glasate opozicione stranke koje su se protivile dosadasnjem rezimu. Govorili ste da svi saradjuju iza scene. Zamislimo najgoru situaciju: da svi i saradjuju. Ali, to nije razlog da stalno dajete prednost istim grupacijama. Nemojte se igrati Boga: vi ne mozete da znate buducnost. Ne mozete sa potpunom sigurnoscu znati da su svi isti. A ja mogu zasigurno znati da cete, ako nastavite da glasate kako ste glasali do sada, dobijati ono sto ste DO Sada i dobijali. A izgubicete mnogo vise nego sto mozete da zamislite.Da biste pobedili DOS, prvo pobedite sebe. “Dvanaest je casova” da se odustane od dosadasnjeg puta i trasira novi. Ja sam spreman na rizik i ne smatram da je on veci od nastavljanja dosadasnjom stazom.
    Zasto za Komunisticku partiju – Josip Broz? Zato sto je cine ljudi koji su jedni od nas. Prekidaju DOSadasnji nacin vodjenja politike. Nisu korumpirani. Skromni su i pobedjuju sopstvenim sredstvima. Jasni su i nedvosmisleni. Vodi ih covek ciji je deda – iako prvi covek velike i ponosne zemlje – smatrao da medju onome sto treba ostaviti u nasledstvo svojim potomcima, materijalne stvari imaju beznacajnu ulogu u odnosu na etiku i principe.
    Zasto za SRS? Zato sto su, uprkos sukobu sa Milosevicem, ostali dosledni i nisu izdali one tacke njegove politike koje su smatrali ispravnim, cak i kada su mu njegovi sopstveni saradnici okrenuli ledja.
    Zasto za Dveri? Imaju najdiferenciraniji program koji obuhvata veliki broj oblasti zivota. Imaju jasnu prezentaciju svog pogleda na sadasnje stanje u zemlji i ono sto bi trebalo uciniti da se ono promeni. Kada ih saslusate, mozete da ponovite sta su rekli (ako neko razume sta DOS-ovci govore i ako to moze da ponovi, a da se ne hipnotise nizom istovetnih fraza, neka me obavesti). Raskidaju sa DOSadasnjim nacinom vodjenja politike. Protive se biometriji. Uzivaju podrsku veceg broja intelektualaca, poput Mile Aleckovic, univerzitetskog profesora svetskog glasa. Nisu medijski zastupljeni. Imaju najlepseg predsednickog kandidata – a nije maneken. Imaju veliku sansu da pobede.
    A za to im je potrebna Vasa pomoc. Vas mali napor da nacinite p(re)okret kojim cete savladati sopstvenu malodusnost i preuzeti rizik. Pomozimo im i pomozimo sebi.
    Simbolicno, saljem ovaj komentar u trenutku kada ima taman toliko vremena da se procita i odobri i zahvaljujem Vam na posvecenom vremenu.

    • sada se na delu vidi puni smisao vase poruke. Ne sumnjam da je doslo do masovne (kriminalne) kradje narodnih glasova na ovim izborima u prilog vladajuce kamarile, no i pored toga ocito je da im je narod dao i previse glasova i tako dobrovoljno stavio sebi omcu oko vrata. Da su potuceni do nogu i priliku dobile druge (barem za sada) ne korumpirane grupacije pokazali bismo politicku zrelost kao i ostali evropski narodi koji se polako oslabadjaju svojih dzelata. Ovaj popravni ispit koji nismo polozili kostace nas drzave i udeliti nam sudbinu balkanskih Kurda

  5. Vasa kritika trijade zla je sasvim u redu ali zasto svrstaste DVERI u istu ravan sa komunistima za ime Bozje!?

  6. Случајно сам открио нов-стари метод крађе гласова. Наиме, пријављују се гласачи на адресе људи који су умрли и нико није пријављен на тој адреси. Ово се чини кршећи законску процедуру пријаве пребиловишта у сарадњи са властима (пријава пребиловишта се подноси са сагласношћу лица – власника).

  7. Politicki Svesni

    Zorica
    04/05/2012 u 15:10
    “Vasa kritika trijade zla je sasvim u redu ali zasto svrstaste DVERI u istu ravan sa komunistima za ime Bozje!?”

    Neka univerzitetski profesor svetskog renomea, Mila Aleckovic to objasni umesto mene : “Oni su ljudi koji su shvatili i demistikovali podelu na levo i desno. Dveri su uzeli najbolje i od jednih i od drugih. Oni vode socijalnu politiku, ne treba im pricati sta je levica, a sta je desnica.”Говорећи о Дверима, морамо да порушимо предрасуду поделе на лево и десно. Имам утисак да је покупљено најбоље из традиције деснице тзв. деснице европске и најбоље из тзв. традиције левице и да је остала она најдуховнија црта која је нама битна.” Eto, i ja sam demistifikovao levicu i desnicu i porusio predrasudu podele na levo i desno, kao i Mila, a Vi?
    Zato sto znam sta je BITNO. Izmedju stavova o bitnim temama postoji potpuna saglasnost izmedju KP-JB i Dveri, sto pokazuje sledeca komparacija:
    I KP-JB i Dveri se protive ulasku Srbije u NATO.
    I KP-JB i Dveri se protive pridruzivanju Srbije EU.
    I KP-JB i Dveri se zalazu za odbranu Kosova svim dozvoljenim sredstvima.
    I KP-JB i Dveri se protive GMO.
    I KP-JB i Dveri se zalazu za besplatno i dostupno zdravstvo.
    I KP-JB i Dveri se zalazu za ukidanje Bolonjske deklaracije.
    I KP-JB i Dveri se zalazu za zastitu porodice.
    Napominjem da je u ovom tekstu izvrsena komparacija politickih programa navedenih stranaka bez unosenja ma kakvih vrednosnih sudova. Tekst u celini ima nameru samo da konstatuje cinjenice i objasni razloge u vezi sa pitanjem, ne upucujuci druge na ma kakav pravac razmisljanja. Prvi deo Miline izjave je transkript, a drugi je prekopiran i zbog toga su razliciti delovi teksta pisani razlicitim vrstama alfabeta.

  8. Žao mi je što to moram jasno reći niti Kurir više nije slobodna srpska novina.Štite Tadića, Čedu, Čanka, Vuka i ostale izdajnike iz Srbije.Ne puštaju postove sa istinom o tim velikim izdajnicima Srbije nego forsiraju laži zapada kurirovci sram vas bilo naroda.

  9. 7.200.000 gradjana RS (izvor RSZ prema statistici).
    7.000.000 biraca (dan pred izore smanjeno na 6.780.000) ?!
    Dakle u Srbiji ima samo 200.000 maloletnih lica ?!
    2008 – 5.000.000 biraca (a u srbiji smanjen prirodni prirastaj) ?!
    Na lokalu izlasnost svuda ispod 50% a na Republici preko 60% !?
    Sto je oko 4.000.000 biraca, toliko nije izaslo ni 2000-te.
    SPS na lokalu svuda oko 6% na Repulici 16% ?!
    Dveri svuda na lokalu presle cenzus na Republici NE ?!
    SNS dobio DS a Tadic dobio Nikolica?!
    URS i LDP svuda ispod cenzusa (cak i u BG), URS manje od 1% .. ali na Republici .. svi su kao prosli ?!
    To znaci da su za URS, LDP, SPS i TADIC-a glasali kosovski albanci, ali samo na Republickim izborima ?!
    Sve je to dakle (ne)moguce uz albanske listice sa KiM.
    SRAMOTA JE STO SE O TOME CUTI (narocito drvena medalja – DSS, sta je – Strah?! da se kaze istina ili potpuna alojenacija pravnika).
    To je prava smrt demokratije.
    A sta ce to znaciti za Srbiju tek cemo videti.

    • Рекла бих да је у питању опште позната неорганизованост српског народа кад је у питању коришћење механизама које демократија допушта. У свакој стварно демократској земљи, до другог изборног круга не би ни дошло већ би избори у целини морали да буду поновљени. Слажем се да је српско ћутање или, можда прецизније речено, недовољно викање, заиста скандал и само подстиче стране моћнике да преко Тадићевих структура обаве своје послове на Балкану. Од критичног је значаја за будућност Србије да не дође до другог круга и у наредних недељу дана треба мобилисати народ да на улицама изрази своје негодовање због тога што је режим тешко злоупотребио изборну процедуру.

    • tako je. Ako se sada ne probudi i pobuni veliki narodni front sa sve ono malo postenih vodja ovde u Srbiji je sve zavrseno a Srbi nek se pripremaju za selidbu jer ih ceka sudbina Kurda, buduci da ostaju bez drzave. Jasno je da je na delu rusenje ustava Srbije u sprezi za LDP-om sto je njihov vodja otvoreno zagovarao u predizbornoj kampanji kao i da je to sve dogovoreno sa stranim ambasadama pa su shodno tome i montirali izbornu karadju. Na velikoj je odgovornosti DSS-a da se organizuju i udruze sa preostalim patrotskim snagama u Srbiji da bi se ova mozda najveca nesreca u novijoj istoriji srbskog naroda sprecila.
      VISE VREMENA NEMA!!!!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *