Почетна / Колумне / Постизборна економија

Постизборна економија

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Од нове власти очекује се да преда тржиште и ресурсе ЕА менторима, промена Устава, легализација сецесије Косова, федерализација Србија, улазак у НАТО, подршка укидању Републике Српске. Та магнетна моћ евроатлантске идеје ујединила би и немогуће

 

Да ли је један од парадокса „младе демократије“ и то што се јавно мњење више интересује за  послеизборну трку око формирања владајуће коалиције, него за саме резултате гласања, који су, мање-више, унапред познати („наши броје“)? У наредних неколико недеља (и месеци) мораћете да заборавите сва бућоглава предизборна обећања страначких лидера, а нарочито она која се односе на „департизацију“ привредног, културног и, уопште, друштвеног живота.

ЈАГМА    
Да је тако најбоље говори јагма за позицијама (и апанажама), која може достићи незамисливе размере. И то не само у влади, министарствима, државним и локалним установама (на свим нивоима), него и у државним предузећима, јавним сервисима, агенцијама, комисијама, канцеларијама, саветима итд. Многи мисле да би и у НВО-има требало појачати кадровску структуру (људске ресурсе) новим снагама, у складу са изборним резултатима.
Најгоре је што обвезници јавне потрошње морају да обезбеде финансијска средства за покривање нараслих трошкова, посебно оних који су намењени борби против ширења бирократије. Изгледа да ће бити основане комисија, народна канцеларија, савет и посебна агенција за борбу против прекомерне администрације, све у свему – 334 нова радна места за заслужне активисте.
Формирање владајуће већине узеће много недеља, можда и месеци. Исцрпени лидери, плашим се, „на крају дана“ формираће (очекивану) велику коалицију од четири-пет странака, окупљену око евроатлантске идеје. Гласачи ће неко време морати да глуме изненађење и љутњу због удруживања дојучерашњих „љутих противника“. Па ће и то проћи, пошто свака од странака добије договорени део плена.

ВЕЋИНА    

[restrictedarea]

Магнетна моћ евроатлантске идеје ујединила би и немогуће. Али немојте сметнути с ума претешке задатке које српска власт у наредном периоду мора да обави за евроатлантске пријатеље: предаја тржишта и ресурса ЕА менторима (шуме, воде, пољопривредно земљиште, ЕПС, „Телеком“…), уз потчињавање економских интереса Србије „глобалним“ потребама. Затим, промена Устава, ради коначне легализације сецесије Косова и федерализације онога што је од Србије остало. Подсетићу и на најважније: улазак Србије у НАТО и подршку укидању Републике Српске. Па реците и сами: да ли се ови грандиозни задаци могу остварити без бар двотрећинске већине у Парламенту? Ето зашто мислим да је велика коалиција „политичка реалност“, мада бих силно желео да се преварим у мрачној прогнози.
Може да вас теши чињеница да ће таква Србија бити пријатно место за живот неколико стотина хиљада ЕА активиста („пословођа“ и њихових породица), распоређених по државним и недржавним установама,  НВО-има, центрима и инкубаторима (за перцепцију) итд. Остали милиони грађана, међутим, трпеће последице незапослености, сиромаштва, безнађа, као и низа понижења која су намењена обичним људима у „земљама периферије“. Бројне ЕА пословође трудиће се да Србија постане и остане заостала, социјалним и националним напетостима бременита средина, којој је лако заповедати или незнатним интервенцијама изазвати у њој хаос.

ПЛУРАЛИЗАМ    
Суштину демократског плурализма, у који смо годинама веровали, објаснило је (тј. разголитило) препознато евроатлантско једноумље. Најзад смо разумели да је вишепартијски модел могућ једино ако све партије имају исте или веома сличне програме („деле исте вредности“). У сваком другом случају, разлике се превазилазе силом, обманом бирача или фалсификовањем избора.
У основи распрострањених илузија стоји веровање да харизматични лидери, својим плановима и програмима, могу да генеришу привредни просперитет и благостање. Економска наука (и пракса) уче нас супротно. Лидери би морали да обезбеде једино просторни ред и чврст правни поредак. Изворе просперитета би требало тражити у енергији и предузимљивости појединаца. Та енергија мора бити ослобођена, а не спутана усрећитељским акцијама „мудре“ државе. Недовољно је позната истина да државно стимулисање једних има као последицу потискивање осталих из конкурентске борбе на тржишту.

НА СВОЈЕ МЕСТО    
Разумљиво је, међутим, што политичке партије, готово без изузетка, заговарају масивне државне интервенције – стимулације и забране у привреди. Моћ лидера ослања се баш на могућност да неког од учесника у привредној утакмици подстакну и фаворизују, а да остале одврате од активности. Да није тако, ко би се од наших политичара уопште бавио политиком? Када би тужиоци, независно од инструкција „важних“ грађана, гонили прекршитеље и криминалце, када би судије судиле по закону, независно од телефонских позива из стожера странака, када полицију не би могла да покрене хитна порука неког агресивног реформатора, ко би од познатих ликова пристао да буде страначки активиста? Мало њих. Разлог је тривијалан. Привредници, тада, не би имали разлоге да „одобровоље“ страначке прваке и обрадују их уплатом рекета или запошљавањем омиљеног сродника…
Можда би тада у привреди, а и у осталим областима, ствари саме дошле на своје место.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Cela ova predizborna guzva ,skakanje i obecavanja mene podseca na onu igru „TRULE KOBILE “ ! Secam se kada sam bio decak u osnovnoj skoli smo igrali igru koja se zvala ‘ Trula kobila “ znate ono cetvorica se poredjaju i sagnu , a onda druga cetvorica skacu na njih a jedan sa strane je sudija i kada svi naskoce on broji do deset ali se cesto desi da oni dole „klecnu i da se povaljaju a oni odozgo popadaju pa se onda svi smeju i oni koji su u igri i oni sa strane sto gledaju i nastane opsti cirkus “ trula kobila ‘ se rasturila… E bas tako i meni izgleda sve ovo oko izbora u zemlji Srbiji… Sa jedne strane imamo politicare koji skacu i naskakuju i obecavaju 300 cuda i hvtaju pozicije gore , a ispod imamo katastrofalnu privredno-ekonomsku i finansijsku situaciju…! ? Bojim se da cemo posle izbora , a najkasnije za 6 meseci imati kolaps …odnosno da “ TRULA KOBILA “ (privreda i ekonomija ) vise nece moci da izdrzi i da ce doci do raspada i “ cirkusa “ ali bez smeha…DA,DA OVO BAS PODSECA NA TRULU KOBILU …! ?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *