Подморница – гвожђурија или баштина?

Пише Светлана Васовић Мекина

Да ли су Србији потребне расходоване подморнице из Црне Горе, и како је Словенија „употребила“ један такав поклон Подгорице?  

 

Једна „џепна“ подморница тип 911 класе „Уна“, тешка око сто тона, коју је Црна Гора поклонила Србији, постала је разлог за љуте коментаре како у Србији, тако и у „регији“. Повод за полемику пронађен је у чињеници да је Министарство одбране Србије прихватило црногорски поклон, па сада разматра начин транспорта тог пловила, као и локацију где ће подморницу сместити. У вези са питањем локације, помиње се база Речне флотиле у Новом Саду, а није требало много чекати да се огласе противници преузимања некадашњег поноса југословенске војне индустрије.
„Мислим да је у овом случају ‘скупља дара него мера’. Није нам потребна та гвожђурија. Имала сам прилику да обиђем морнаричку базу у Норфолку у САД-у. Тамо се налазе ислужени носачи авиона, Американци не знају шта ће са њима, јер је и сечење у старо гвожђе скупо. А Србија да увози расходовану подморницу!? Министарству одбране би било боље да за тај новац усклади са реалношћу своје ‘косовоцентричне’ стратешке документе“, тврди по београдској штампи Јелена Милић, извршна директорка „Центра за евроатлантске студије“.
Потпуно супротног мишљења је војни аналитичар Александар Радић, који упозорава да је трошак транспорта мали у односу на историјски значај те подморнице за Србију, јер „поштовање традиције није фраза“, уосталом, неспорно је да су „деценијама људи из Србије служили у морнарици, па и на подморницама“. Приде је „управо подморница коју смо добили – у највећој мери произведена у Србији“, закључује Радић. Што је тачно – у подморницу су уграђени делови „Прве петолетке“, „Трепче“, „Севера“, и многих других фабрика из Србије и Републике Српске.

ПРИЗНАЊЕ ДОМАЋОЈ ПАМЕТИ

[restrictedarea]

Да је дилема лажна и да су критике промотера НАТО-а, који на сваком кораку глорификују моћ и „ефикасност“ тог нападачког пакта (а смета им све што указује на успехе домаће војне индустрије), показује и пример из непосредне околине. Извршна директорка „Центра за евроатлантске студије“ и није морала да троши толике миље да би стигла до Норфолка у Америци, било би довољно да је превалила неколико стотина километара до варошице надомак Постојне, у Словенији. Зашто? Зато што је и Словенија, иначе члан НАТО-а, још лане конзумирала исти поклон Црне Горе, па је дар већ сместила у Музеј војне историје код Пивке.
Све је почело 2009. године, када је тадашња словеначка министарка одбране обзнанила да су црногорске колеге Словенији поклониле подморницу „Соча“. У домаћим медијима, на челу са државном ТВ „Словенија“, публиковани су хвалоспеви у којима је словеначким пореским обвезницима објашњено да је трошак превоза ситница у поређењу са „добитком подморнице која представља изузетан пример војне техничке баштине, при чијем настанку су незанемарљиву улогу одиграли словеначко знање и словеначка војна индустрија“.
Да се поклону у зубе не гледа, поткрепљено је податком да је између 1981. и 1989. године у тадашњој Југославији било израђено само шест подморница типа „Уна“ и да је свака носила име по речи из једне од шест република тадашње СФРЈ. По распаду некадашње Југославије све те подморнице су завршиле у Црној Гори, изузев једне, која се на почетку ратних сукоба задесила на ремонту, па је стога „остала у употреби хрватске ратне морнарице“ (ТВ „Словенија“). Према словеначким изворима, власти у Подгорици су испрва намеравале да само једну од њих, намењену полагању мањих минских поља, дарују Словенији, а онда су 2009. године одлучиле да поклоне још две – по једну Србији и Хрватској. Тако би све три, уместо да заврше на „ђубришту историје“, добиле часно место у музеју.
Службена Љубљана је транспорт своје подморнице из Црне Горе пут Словеније организовала на државном нивоу, поносна на тај део (своје) историје. За разлику од Србије, у тој екс-ју републици, која је готово већ десет година пуноправан члан НАТО-а, нису склони уништавању историјских „сведочанстава“ која младим поколењима сведоче о бурној „ратној прошлости“. На циљ у Пивки је тако прва приспела подморница поклоњена Словенији, али није „Соча“ већ „Зета“, грдосија дуга 19 метара и тешка 76 тона, за коју се испоставило да је сасвим исправна и да је колико 2003. године пловила морем. Та вест је у суседној Хрватској, са којом се Словенија већ две деценије спори око разграничења на копну, а нарочито мору (у Пиранском заливу) изазвала спекулације о новом „словеначком тајном оружју“.
Када је „Зета“ стигла у Пивку средином априла 2011. године, дочекана је са свим почастима, уз славље као када у госте стиже херој, ратни ветеран. Није ни чудо, ако се зна да од тада подморница као лепак привлачи радозналце и путнике намернике. Предузимљиви мештани су се досетили да претходну, скромну музејску поставку намештену у некадашњој касарни ЈНА, надомак Пивке, обогате одлично рекламираним „вођеним разгледањима унутрашњости подморнице“, која се заказују на сваких пола сата, сваког дана у седмици, између 10 ујутро и пет сати поподне. Сваку групу понаособ подморницом води посебан водич, а цена улазнице износи 11 евра (без разгледања унутрашњости подморнице – шест евра).

ПОСЛАСТИЦА ЗА ТУРИСТЕ
На путу ка платоу којим доминира подморница „Зета“, репортер „Печата“ је, попут других посетилаца, прво морао да прође кроз једну (од шест) зграда некадашње касарне која је преуређена у споменик словеначком осамостаљењу 1991. године. У некадашњој команди некадашње ЈНА данас на све стране висе слике вође „словеначког пролећа“ Јанеза Јанше, а испред управне зграде је подигнут велики споменик, који упозорава да је из тог здања 26. јуна 1991. године, у 11 сати, почела „агресија ЈНА против Словеније“. У два депоа је нагурано неколико добро очуваних примерака разних тенкова (амерички „Патон“ и „Шерман“, руски Т-34, Т-55, Т-72 и југословенски М-84). Али, нема збора – главна атракција музеја је диверзантска југословенска подморница П-913, „Зета“. Словенци се диче да су у ЈНА, међу подморничарима у великом броју били управо њихови сународници. И дан-данас је изузетно активно локално друштво „Подморничар“, које је уз државну помоћ успело да обнови југословенску П-913. Није нам, међутим, промакло да командна плоча сведочи о уграђеној српској памети, јер су посвуда приметне плочице на којима пише „Институт Никола Тесла, Београд“, и то три пута само на једном делу команди које се тичу вентилације, па напона, одвода, температуре, густине…
Водич, момак дугачке косе скупљене у реп, истиче да је „Југославија некада имала 16 подморница и била једна од 11 земаља у свету, које су биле способне да произведу подморнице!“ На носталгичан уздах и опаске присутних (група од десетак домаћих туриста), додаје со на рану, речима да „данас више ниједна од држава насталих на тлу СФРЈ нема подморнице“. Коначно, сазнајемо и који део словеначке индустријске мудрости је, конкретно, уграђен у П-913 – то је фарба! Словеначка фирма „Колор“ из Медвода код Љубљане, произвела је посебну боју, премаз који је „гушио“ одраз подморнице на непријатељским сонарима.
Водич потом подиже расположење окупљених указујући нам на чињеницу да се налазимо на ексклузивном месту (у трупу П-913), јер „слично искуство не бисмо могли да искусимо надалеко, пошто се слични експонати, изложбене подморнице, нама најближе налазе – тек у јужној Немачкој.

БАШТИНА СРПСКЕ ИНДУСТРИЈЕ
Иако домаћини скромно тврде да сва заслуга иде Црној Гори, где је некадашња југословенска подморничка флотила, активна у периоду између 1928. и 2005. године, окончала свој пут. Подсећају да је СФРЈ имала шест подморница типа „Уна“, све су биле стациониране у Сплиту, у ратној Луки „Лора“. Биле су то подморнице П-911 „Тиса“, П-912 „Уна“, П-913 „Соча“, П-914 „Зета“, П-915 „Вардар“ и П-916 „Купа“. После распада СФРЈ, све су завршиле у Црној Гори изузев П-914 „Зета“, која се у тренутку сукоба налазила на ремонту. И баш та је „уведена“ у састав хрватске ратне морнарице, али под називом П-01 „Велебит“.
Црна Гора је за туристички комплекс „Порто Монтенегро“ одредила да као експонати буду изложене једна велика и једна џепна подморница. Три су намењене Словенији, Хрватској и Србији, а остатак флоте продат као старо гвожђе. Хрватска се задовољила са П-01 и одбила понуђени црногорски поклон, покренувши, уједно, расправу на тему да Црна Гора поклања туђу (хрватску) заоставштину, поводом никад уређеног питања „сукцесије“ војне имовине ЈНА, односно СФРЈ. Хрватска инсистира да су и џепне подморнице предмет деобе наслеђа бивше Југославије, међу бившим републикама. Хрватски медији упозоравају да поменуте подморнице „не могу бити продаване, ни поклоњене, с обзиром на то да у конкретном случају све припадају Хрватској“, јер „према правилима сукцесије, с обзиром на то да је задње уписано власништво подморнице био Сплит, односно да је матична лука била „Лора“, и подморница, поклоњена Србији – заправо је власништво Хрватске“.
Прича је, наравно, натегнута. Споразум о сукцесији из 2004. године не помиње војну имовину, а у случају распада СФРЈ чак ни Конвенција о сукцесији из 1983. године, како пише на званичној страници УН, није била од помоћи приликом утврђивања шта је чије. Прибегло се принципу да држава која наслеђује пропалу државу – преузима и њено власништво. Зато приликом распада СФРЈ „упис подморница“ на адресу сплитске луке нема никакву тежину, јер у тренутку када је „упис“ био извршен, Хрватска није била међународно призната држава, а СФРЈ је била тек „у процесу распада“, како је закључила и Бадинтерова комисија. Укратко, Хрватска не полаже никакво, нити искључиво право на набројане подморнице.
Да би избегла опасност да јој поклон украде Хрватска морнарица, Словенија је прибегла лукавству и смислила план превоза подморнице по много дужој рути, која је превазишла 1.300 километара. Коначно је П-913 априла лане пребачена трајектом до Тивта, одатле наставила путем до Луке „Бар“, а из Бара пребачена у италијански Бари. Из Барија је „безбедном рутом“ (преко италијанске територије) допремљена до Пивке.
Превоз је процењен на 120.000 евра. Износ трошкова транспорта вишеструко премашује вредност подморнице, али патриотизам нема цену, јер су већи део своте донирала разна словеначка предузећа. У потоњу обнову подморнице П-913 уложено је и преко 1.200 сати добровољног рада.
Српски подморничари процењују да би трошак превоза „српске“ подморнице био далеко мањи – око 20.000 евра. Када се тако посматра, онда је огољена злонамерност тврдњи о непотребном арчењу новца – за превоз тог експоната наше заједничке историје из Црне Горе у Србију. Ако је мала Словенија, обашка члан НАТО-а, била спремна да потроши шест пута више новца за очување оваквог експоната зато да би будућим генерацијама посведочио о „вештини и успеху словеначке индустрије“, зашто би се Србија, по налогу промотера Северноатлантског пакта – одрицала своје традиције? Да ли би требало само Србија да заборави на успехе српских морнара и подморничара, као и на баштину српске индустрије?

_________________

Карактеристике и употреба

Подморнице П-911 и њој сличне, служиле су за пловидбу Јадраном, и биле спремне да у случају рата превезу диверзанте који би у море, на пловним путевима, поставили (мања) минска поља. Речене подморнице су дуге 18,8 метара, широке 2,7 метара, високе 3,4 метара, а према доступним подацима пројектовао их је Бродарски институт из Загреба, а градило сплитско бродоградилиште „Бродосплит“. Назване су „џепним“ због малих габарита у односу на остале класе својих великих „посестрима“. Могле су да зароне до максималне дубине 105 метара. Реч је о подморницама које је било веома тешко открити, изванредног радијуса кретања захваљујући добро пројектованим акумулаторима и одличним маневарским способностима. Срце подморнице, активни сонар немачког „Круп атласа“, и данас је (бар што се словеначког примерка тиче) у врло добром стању.
Било је укупно 11 подморница (и не само шест, како су тврдили словеначки медији), а југословенска подморничка флота је захваљујући њима, у периоду 1988-1991. године представљала најубојитију флотну снагу ЈРМ. У време када су изграђене, изазвале су велику пажњу страних стручњака. Њихова предност је био велики досег без пуњења батерија, а „Зета“, коју је добила Словенија, била је задња од свих које су пловиле у Јадрану.

_________________

Судбина подморница ЈНА, затечених у Црној Гори

821– одлуком Министарства одбране Црне Горе (МО ЦГ) остављена за музејску поставку у наутичком центру „Порто Монтенегро“, на локацији порушеног Ремонтног завода (РЗ) „Сава Ковачевић“ у Тивту;
822– расходована и исечена 1997. године у РЗ у Тивту;
823– расходована 1999. године, одвучена на резање у Измир (Турска), јануара 2007. године;
831– продата као фурда, одвучена на резање у Измир (Турска), марта 2010. године;
832– продата као фурда и исечена јуна 2008. године у Тивту;
911– одлуком МО ЦГ остављена за музејску поставку (исто као 821);
912– одлуком МО ЦГ биће уступљена Друштву „Подморничар“ из Пуле;
913 – одлуком МО ЦГ уступљена Удрузи „Подморничар“ из Љубљане, смештена у Војном музеју у Пивки;
914 – остала у Хрватској, налази се у „Лори“, као музејски експонат;
915 – продата као фурда, исечена јула 2008. године у Тивту;
916 – одлуком МО ЦГ биће уступљена Удружењу „Подморничар“ из Београда.
Извор: www.podmornicar.com

[/restrictedarea] микрозаймы онлайн займ на расчетный счетзайм на 12 месяцевзайм москва

10 коментара

  1. Veliki broj zemalja koje su imale podmornice, su ih postavile kao eksponate i zarađuju na njima. Ulaz na malu diverzantsku podmornicu koja je postavljena u Vojnom muzeju u Pivki naplačuje se 5 evra. Kada bi bila postavljena u Beogradu i ulaz bio samo 1 evro, barem 500000, Beograđana bi svratilo da je vidi. Gde su turisti koji dolaze u Beograd. U Beogradu postoji udruženje podmorničara koje može da pruži usluge oko organizacije postavke i eksploatacije tog eksponata. U zajednici sa udruženjima iz Slovenije i Hrvatske izdalo je monografiju “Podmorničarstvo Jugoslavije”.
    S poštovanjem

  2. Veoma je jasna i razumljiva potreba primorskih zemalja da komercijalizuju rashodovane podmornice. Ima logike. Ali, zamislite Srbiju i tu podmornicu, ima li logike!(?) Zamislite tu nečiju bahatost da za takav poklon izdvoji 20 hiljada evra, pri čemu svake godine za njeno održavanje treba izdvojiti još nekoliko evrića. A, računica koja je navedena, ide u domen “šta bi bilo, kada bi bilo”. E, sada zamislite da isti taj današnji humanista plati 20 hiljada evra nečije troškove lečenja, recimo teško bolesne dece o kojima mediji svakodnevno pišu. To bi bila savesna i odgovorna odluka funkcionera, čiji ključ otvara kasu sa spasonosnih 20 hiljada evra.

  3. POKLONU SE ZUBI NE GLEDAJU…HAHAHAHAAAAAAAA.

  4. Poštovana gospodo komentatori toliko zajedljivosti stvarno od vas nisam očekivao. Da li neko od vas uopšte zna šta ova podmornica predstavlja za istoriju Srbije verovatno nemate pojma kada tako komentarišete.
    Da razumete shvatili bi značaj jer je njom obležena i istorija Srbije i državljana ove zemlj koji su na njoj plovili. Trud i rad nekih preduzeća iz Srbije koji su utakli svoje proizvode u nju, zatim da Srbija iako nije pomorska zemlja itekako je doprinela razvoju pomorstva i podmorničarstva na Jadranu. Zato je ovoj podmornici mesto u muzeju ne u nekoj vojnoj bazi nego u vojnom muzeju gde bi generacije naše dece učile istoriju i da ova zemlja je imalapomorsku tradiciju mada se to vama ne dopada.
    Vidim neki spominju 20 hiljdaa evra u šoku su pa šta je dati 20 hiljada evra za prevoz kada je njena vrednost nemerljiva to je kao bolja limuzina a ova država je milione trošila kao limuzine, a što se tiče izdvajanja na godišnjem nivo hteo bih da pitam a koje održavanje ako će postati muzejski eksponat pa ona više neće da plovi jel neko misli da će njome neko vozikati turiste svašta… Ljudi uozbiljite se ovo je veoma bitna stvar da buduće generacije shvate gde je u tehničkom pogledu bila njihova zemlja danas formalno pravna naslednica SFRJ,SRJ,SCG pa samim tim ima pravo za podmornice. Vidim da se niko od vas nije bunio niti zna kada su 31.marta 2005 NATO reformatori ukinuli 88. flotilu podmornica koja je postojala od 8 aprila 1928 do 31.3.2005 to vas nije šokiralo ni zabrinulo, a verovatno niste ni znali za ovo sada imate priliku da naučite.
    Podmornica pripada i Srbiji mada bi verovatno više voleli da je data našim zapadnim komšijama onima koji smatraju da im pripada cela flotila diverzantski podmornica po tome što im je matična luka 1991 bila Lora, a po njima je mi oteli kao i školski brod Jadran ali o tome drugi put mada bi interesantna priča bila za poštovanu redakciju kako je najveći deo novca za jedrenjak Jadran dala Srbija, a najmanje ona država koja ga sada koristi i hvališe se o svojoj slavnoj pomorskoj istoriji.
    Gospodo nije sramota neznati nego lupati gluposti, a ova podmornica treba biti ponos Srbije kao i sećanje na ratni brod Jadar juna 1915 godine kada se borio protiv austrougarske mornarice, a da neki više vole priču o austorugarskoj rečnoj flotili i rečnom monitoru Sveti Ištvan.
    Toliko od mene s poštovanjem

  5. Prema važećim propisima niti jedan državni organ Srbije ne može doneti zakonitu i racionalnu odluku o prijemu poklona pomenute i povrh svega rashodovane podmornice, pri čemu bi trebalo platiti 20-tak hiljada evra i izdvajati svake godine još novaca za njeno održavanje, kao i za druge propratne troškove. To su novci građana Srbije, poreskih obveznika, čiji utrošak regulišu pozitivni propisi, a ne javno mnjenje ili nečije želje. A, kako bi se na neki način tražila eventualna opravdanost prijema ovog poklona, u pomoć se traži podrška i tzv. “vojnih analitičara” i to za rashodovane pokretne stvari!? Ako udruženje podmoničara ima svoja sredstva, neka ih troše kako hoće. Inače, Srbija ima mnogo toga od istorijskog značaja sa čime se ponosi, pa s tim u vezi treba još i više da neguje svoju baštinu. Ako država Srbija u ovom trenutku ima neraspoređena sredstva (u rezervi), ovom prilikom molim tog funkcionera da tih 20-tak hiljada evra angažuje za ozdravljenje teško bolesne dece. Budimo humani, svake godine nas je sve manje.

  6. A koji su to važeći propisi Srbije po kojima ne može prihvatiti ova odluka i koji su to novci koji će se izdvajati svake godine za njeno održavanje, na to pitanje nisam dobio odgovor kao i koji su to propratni troškovi za održavanje svake godine molio bih specifikaciju…. Novac u budžet uplaćujemo mi svi građani Srbije, a što se tiče vojnih analitičara ne znam odakle vam ideja da je neko od njih tražio pomoć da se opravda ovakva ideja koliko viidm novinari su ih zvali, a kao drugo niko nikada povodom ove teme nije kontaktirao Udruženje podmorničar, tako da bih molio bez teorija zavere. Sporazum je napravilo Ministarstvo odbrane Crne Gore da se udruženjima dodeli u svakoj republici po jedna podmornica, ministarstvo odbrane je samo izašlo u susret i izrazilo spremnost da pomogne jer i dalje neki kadrovi koji su radili u toj flotili rade i u Vojsci Srbije a i od interesa je i za istoriju jedne armije pa ne vidim u čemu je stvarno problem. Kao drugo zamisao je da grđani i turisti mogu da razgledaju unutrašnjost podmornice, uz stručna objašnjenja. Cilj je da grad Beograd dobije još jednu turističku atrakciju tj muzejsku čime bi se taj novac višestruko isplatio i dobio znatno veći devizni priliv pošto slovenija naplaćuje 5 evra ulazak u vojni muzej, a što se tiče dece slažem se ali za to treba da se obratite fondu za zdravstveno osiguranje a ne ministarstvu odbrane jer pri raspodeli bužeta predviđene su neke stavke pa tako i ova stavka je predviđena budžetom i isključivo je vezana za ministarstvo odbrane Srbije zaista ne vidim u čemu je problem a inače ovo sa decom mi malo demagoški zvuči kao i to sa belom kugom ta floskula se provlači već 20 godina….. a niko ništa ne rešava već se samo priča. A što se tiče baštine to je vojna baština ove zemlje sviđalo se to nekome ili ne imate pravo na svoje mišljenje kao i ja što imam pravo da mislim da je podmornica kao eksponat potrebna iz više razloga koje sam u prethodnom postu naveo .
    Za nekoga je to gomila gvožđa, a opet za nekoga mnogo više od gvožđa jedan simbol tehničkog i tehnološkog napretka, koga gusle, kubure, džebane, puške sigurno nisu bile tj utkana je i pamet Srba, ali šta da se radi uvek ima nezadovljnih jer se narodu ne može ugoditi kako god se okrene

  7. Митар Тарабић

    Ova podmornica je svakako deo istorije dela srpskog naroda! Izvinjavam se unapred onima koji nikada nisu nista prakticno radili, koji nisu skolovani, koji se nisu trudili i stvarali ovo se na njih ne odnosi!
    Danas kada smo na nivou srafciger industrije i proizvodjaca smokija i cipsa, treba ostaviti beleg nekadasnje sposobnosti nasih univerziteta, inzenjera i industrije. To sto smo sada tu gde smo ne daje nam za pravo da pokoljenjima koja ce doci ne pokazemo koliko smo i kada znali i mogli!
    Nismo mi samo “Zemlja seljaka na brdovitom Balkanu”.
    Ovde su ziveli i radili a danas zive ali ne rade ljudi sposobni da prave i avione i brodove i elektroniku i podmornice i sve vrste oruzja, transportnih sredstava i masina.
    VELIKA JE NASA NESRECA sto su proizvodi intelektualne i tehnoloske elite muzejski eksponati! Lako je kritikovati i kupovati belosvetski otpad, ljudi probajte i vi u vasim zivotima da stvorite bilo sta korisno-upotrebljivo pa onda pricajte do mile volje!!!!

    1
    1
  8. Mito, tekst ti je sjajan, ali si ispustio, slucajno verovatno, naglasiti vrednost koju ova podmornica ima za nas podmornicare. Nisam vise siguran da li je to prototip, ali se pouzdano secam da sam na prototipu ispitivao radio uredjaje. Tvoja vezanost je sigurno jos veca, jer si, koliko se secam, komandovao svim tim ,,gvozdjurijama,, kako ih neupuceni nazivaju. Ako si u prilici, a verujem da jesi, angazuj se da bude dovezena i postavljena bas u Beogradu.

  9. Suštinska odrednica ovih komentara treba da bude moguća i svakako zakonita opravdanost prijema tzv. poklona jedne rashodovane “džepne” podmornice, a ne zasenjenost starijih i priziva ne tako davne jugoslovenske prošlosti. Zato i jeste dat gore pomenuti naslov autora teksta. Dakle, što se tiče rashodovane podmornice, nema pravnog osnova i ekonomske opravdanosti. U konkretnom slučaju, da postoji bilo kakav oblik turističke ponude i u vezi toga očekujuće zapažene zarade, ne bi se Crna Gora odrekla od toga.

  10. POKLONITE VASOJ POLITICKOJ BRACI-FATALJISIMA—oni imaju vodu SKADAR…….OD MILAAAAAAA-napisite obavezno-DOBICETE bakljavuuuuu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *