Почетна / Документи / Писмо академику Хајдину

Писмо академику Хајдину

Пише Часлав Оцић

Да ли су корумпирани политичари, тајкуни и мафијаши, псеудонаучници („експерти“) спречили оснивање Института економских наука?

 

Часлав Оцић

Предмет: Интензивирање (противзаконитих) покушаја да се поништи Одлука Годишње скупштине о оснивању Института економских наука САНУ од 9. јуна 2011. године
Господине председниче,
Обраћам Вам се невољно, свестан да се упуштам у (не)академску битку у којој нема победника, само (мањих или већих) губитника; нажалост (не мојом кривицом), највећи губитник биће сâма САНУ, односно већина њених чланова, досад необавештених, који ни на који начин нису били укључени у настанак проблема. Примивши данас (у електронској форми) позив за Годишњу скупштину САНУ, која би требало да се одржи 7. јуна 2012. године, запазио сам да под тачком 14. стоји:
„Стављање ван снаге свих аката донетих на Годишњој скупштини САНУ која је одржана 09. јуна 2011. године, који се односе на Академијин институт у оснивању.“
Стављањем на дневни ред Годишње скупштине ове тачке лишили сте ме слободе избора: принуђен сам, дакле, да реагујем излазећи из оквира којих сам се до сада строго држао – да се о проблему којем је кумовала (бивша) управница послова искључиво расправља у Одељењу друштвених наука и у органима САНУ. (Показало се да баш није била тако талентован и спретан креатор планске конфузије и „терминолошких неспоразума“, јер је од свега намераваног успела једино да наведе генералног секретара САНУ и, индиректно, чланове Извршног одбора/ на чињење кривичних дела).
У почетку сам био помало изненађен стављањем поменуте тачке на дневни ред Скупштине, али убрзо сам схватио да је то добро зато што питање оснивања ИЕН САНУ из „зоне сумрака“ најзад излази на светло дана. Коначно ће се то клупко које је управница послова (на своју руку или по нечијем налогу) плела, на овај или онај начин расплести. Каква год да буде одлука, за њене последице Ви ћете сносити одговорност! И сами знате да нисам иницијатор оснивања Института (само сам „извођач концепцијских, правних и организационих радова“), као што знате да су иницијативу о оснивању независног и професионалног Института подржали (у писаној форми) Министарство просвете и науке Републике Србије, па и (бивши) председник државе (у говору у САНУ поводом 170. годишњице Академије, у новембру прошле године). Знате, такође, ко се (а можда знате и зашто се) од самог почетка супротстављао оснивању Института и коме сте наложили да са мном сарађује у реализацији те, стратешки важне, замисли.
Уместо да поступи по Вашем налогу, то лице се, најпре тајно, а потом ојачано подршком појединаца „контроверзних“ биографија (који су се осетили директно угроженим оснивањем Института) и полујавно (користећи органе и руководиоце САНУ) супротставило оснивању Института. Очекивао сам да то лице позовете на одговорност и да предузмете одговарајуће казнене мере. С обзиром на то да је Ваша енергична акција изостала, то лице охрабрено Вашим нечињењем директно те спорне елементе уводи у САНУ. Тиме се интензивира процес комерцијализације и криминализације појединаца у САНУ, а и појединих елемената организационе структуре Академије.
Да бих, бар колико је то у мојој скромној снази, зауставио те негативне процесе, покушао сам да информишем одговорне појединце и органе САНУ у вези са збивањима у САНУ, везаним за оснивање и покушај спречавања оснивања ИЕН. У том смислу написао сам на 35 страница одговарајућу Информацију и упутио је Извршном одбору Председништва САНУ. Управница послова забранила је да се Информација стави на дневни ред седнице Извршног одбора. Исту Информацију после тога разматрало је Одељење друштвених наука и једногласном одлуком упутило је Извршном одбору. Управница послова поново је спречила да Извршни одбор размотри Информацију. Одељење друштвених наука, на моју молбу, предложило је да сажету верзију Информације усмено изложим на седници Извршног одбора, тј. да објасним „нејасноће“ и „неспоразуме“ које је намерно изазвала (бивша) управница послова. Тај предлог, по савету управнице, Извршни одбор је одбио.
Имајући пуно поверење у органе САНУ у протекле две године, колико трају припреме за почетак рада ИЕН САНУ, искључиво сам се обраћао тим органима следећи строго правну процедуру. И када сам исцрпео сва правна средства нисам се обраћао ни инстанцама ван САНУ, а ни средствима информисања. Уздржавао сам се од тога свестан опасности могућег (тенденциозног) тумачења да тиме „ударам на САНУ“, како су већ почеле да колају гласине које су лансирале одређене интересне групе у САНУ (и ван ње). Сваком добронамерном, међутим, јасно је да не „ударам“ на САНУ, него (ако је уопште примерена употреба овог глагола) да ударам на криминалне радње појединаца у САНУ које се тобож предузимају „у одбрану САНУ“, а у ствари воде урушавању угледа Академије, доводећи, чак, у питање њену будућност. Ако се у све умеша „случај парадокс“ (што се у последње време у Србији све чешће догађа), мој тзв. напад на САНУ могао би да се покаже и као покушај спасавања САНУ од грамзивих и нестрпљивих моћника који Академији прете „реформама“ и нуде ПиПиПи (Public-Private Partnership) аранжмане, а у ствари су бацили око на њене некретнине.
Само због мог ангажмана на оснивању ауторитативног (професионалног и независног) Института економских наука при САНУ, доживљавао сам у Академији у протеклом двогодишњем периоду нормалном човеку тешко замисливу шикану (понижавање, уцене, па и претње). Само о једном таквом случају обавестио сам органе САНУ, не да бих тражио заштиту, него да то буде записано у хроникама САНУ. То шиканирање „прелило“ се и на потписнике предлога за мој избор у редовног члана САНУ: нису бирана средства да се од првопотписаног предлагача изнуди повлачење потписа.
Не жалим се, не оптужујем, не јурим кривце, не захтевам њихово кажњавање. Криваца можда и нема, само је сигурно да постоје жртве. Од одговорности (па макар је схватили само као командну) за овакву шекспировску ситуацију у вези с оснивањем ИЕН (а и уопште у Академији) нико не може побећи. А број жртава расте. Све је већи број губитника у Србији, повећава се штета због чињења или нечињења одговорних за вођење друштвених (а пре свега макроекономских послова), а с новим таласом кризе на јесен биће још већа. Даље потцењивање важности економске сфере води у социјалне сукобе и аутодеструкцију друштва. Илустрације ради, навешћу једну реченицу Мише Гленија (Misha Glenny, guardian.co.uk, wednesday 23. may 2012) у чланку „A lesson from Serbia“ („Поуке из Србије“), објављеном у Гардијану пре неколико дана: „Иронично, Тадићев неочекивани пораз на изборима не указује на било какав повратак национализма међу српским гласачима. Пре ће бити да је он кажњен зато што је влада, коју је водила његова Демократска странка (ДС), била на челу земље у поражавајућем економском опадању.“
Коме смета оснивање Института економских наука? Корумпираним политичарима, тајкунима и мафијашима, псеудонаучницима („експертима“)… Бивша управница послова САНУ је не само стала њихову страну, већ је неке од њих увела на велика врата у САНУ (да Вас само подсетим на скандалозни састанак одржан 5. септембра 2011. године).
Ви се очигледно с тим нисте могли изборити и, претпостављам, да сте се због тога одлучили да проблем изнесете пред чланство САНУ (и јавност Србије). Можда грешим, али покушавам да добронамерно протумачим Ваш предлог дат под тачком 14. Стога Ваш предлог да се заустави оснивање ИЕН САНУ (засад) не схватам као покушај да одговорност за ту одлуку коју сте Ви донели пребаците на (углавном необавештено) чланство САНУ. Напротив. Поздрављам га, јер ће сада чланови САНУ (а преко медија који ће пратити Скупштину) и најшира јавност бити информисана о нечему што, по мом мишљењу, за привредну будућност Србије има изузетан значај.
Верујем да ће чланови САНУ на Годишњој скупштини поступити по савести и по мери забринутости и осећања одговорности за кризно стање у Србији. Али да би чланови САНУ на Годишњој скупштини могли квалификовано и квалитетно да одлучују, потребно је да буду информисани. Да би суд најшире јавности о овој важној ствари био истинит и праведан, и јавност мора да буде подробно обавештена.
У Београду, 25. маја 2012. године

С поштовањем,
Часлав Оцић,
дописни члан САНУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!