Печат времена за науку и друштвену теорију 2011

МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ Екмечић добитник Награде Печат времена за науку и друштвену теорију за 2011. годину

Жири за доделу награде за науку и друштвену теорију „Печат времена“, у саставу проф. др Ратко Марковић (председник), проф. др Миле Савић, мр Драгомир Анђелковић, мр Владимир Димитријевић и Милорад Вучелић, на својој седници одржаној у Београду 3. маја 2011. једногласно је донео следећу

ОДЛУКУ
да се награда за науку и друштвену теорију „Печат времена“ додели историчару Милораду Екмечићу за књигу „Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у новом веку (1492-1992)“, објављену 2009. године, у издању куће Еврођунти из Београда.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Дело Милорада Екмечића „Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у новом веку (1492-1992)“ није само синтеза наше нововековне историје већ и бриљантног животног дела овог нашег угледног историчара и као такво убедљиво заслужује награду „Печат времена“ за науку и друштвену теорију.
У том суштински веома комплексном научном, али и литерарано брижљииво написаном делу, на складан начин прелама се ауторов огромни научно-истраживачки опус. Екмечић се деценијама студиозно бавио националним и социјалним ослободилачким покретима у БиХ па и на читавом српском простору, политиком великих сила према Балкану и понаособ Србима, југословенском идејом, националним покретима Јужних Словена и стварањем Југославије, ауторитарним режимима, проблемима аграрних друштава, демографским кретањима, економским и културним развојем српског народа. Маестрална синтеза његових разноврсних студија, из које проистичу темељно засновани закључци, преточена је у књигу „Дуго кретање између клања и орања“. Реч је о свеобухватном и критичком, јасно написаном а дубински утемељеном делу, незаобилазном у истраживању наше нововековне и савремене историје, како од стране стручне јавности тако и шире читалачке публике, заинтересоване за нашу повест и националну идеју. Иако не много већег обима од парцијалних монографских истраживања намењених стручним круговима, Екмечић је на основу свог минулог рада, дао изванредан општи преглед наше историје од краја 15. века па скоро до наших дана. Кроз Екмечићеву капиталну књигу провејава јасна а научно заснована мисаона нит, а њоме не само да нас на оригиналан начин подсећа на нашу историју, помаже да се снађемо у садашњици, већ нас и наводи да размислимо о будућности. Ово дело чији је наслов позајмљен, односно надахнут дословним цитирањем речи којима је један период српске историје обележио нобеловац Иво Андрић, даје нам одговоре на важна питања из наше прошлости, али на њиховим основама повећава и наш духовни потенцијал да допринесемо бољој будућности српског народа и његових држава.

____________________

Реч добитника награде

Милорад Екмечић: Живимо у доба рата објављеног историјској науци

Дошао сам пред вас данас овде да захвалим свима онима који су то заслужили. На првом месту, нашој публици која је испунила ову позоришну дворану и својом лепотом и достојанством унела међу нас уверење да је наша јавност отворила душу према овој награди. Уверен сам да ће она наћи своје место у подстицању наше културне будућности, нешто слично као што су велике француске издавачке куће урадиле у европској историји. Захваљујући храбрим људима из редакције часописа „Печат“ што су нашли могућности да ову награду претворе у трајну установу нашег духовног развоја и што су спремни да за тај посао траже неопходна средства. Подједнако упућујем захвалност цењеним члановима жирија, који су ме додали звону наше књижевности Матији Бећковићу. Будућност ће показати да ли сам ја заслужио ово поверење…

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ

____________________

Обраћање главног уредника „Печата“

Милорад Вучелић: Милорад и Матија

О првим добитницима две недавно установљене награде „Печат времена“, ауторима награђеног историографског, односно песничког дела – Милораду Екмечићу и Матији Бећковићу, говорили су и говориће стручно и професионално позванији, мени пак допустите нешто личнији тон. Своју беседу због тога сам и насловио само кратко: „Милорад и Матија“.
Задивљен, као безмало и сви међу нама, пред Његошевим делом, Матија Бећковић својевремено написа:
„Боже драги, немам већег чуда
Но што пишу послије Његоша?
На врху је само једно мјесто
И никад се неће упразнити
А горему ниђе краја нема!“
На срећу нас – њихових савременика, а на највећу и вечну корист српског народа, Милорад Екмечић и Матија Бећковић наставише да пишу и после Његоша. Ниједног тренутка без пуне свести да су део тог нашег највећег чуда. Јуначки као прави прегаоци и заточници задобише, показаше и доказаше да су својим делом заслужили то право. Писали су и пишу „На наречју љепшем од живота / На коме је Господ свијет створио“.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ

____________________

Саопштење издавача

Знаменито историографско дело „Дуго кретање између клања и орања, Историја Срба у новом веку“ академика Милорада Екмечића овенчано је наградом „Печат времена“, коју додељује недељник „Печат“, саопштио је данас издавач трећег допуњеног издања Евро-ђунти.
Назив књиге „Дуго кретање између клања и орања, Историја Срба у новом веку (1492-1992)“, аутор је преузео из оцене дугог хода српске историје коју је 1919. написао књижевник Иво Андрић. То је незаобилазно штиво за све оне које занима српска историја од XV века до краја XX века, јер на сликовит, занимљив и пријемчив начин даје најкраћу синтезу историје једног народа који је прелазио из рата у рат, са ралицама које се нису мењале за најмање четири века.
У ново издање унети су нови, досад непознати, детаљи европске и српске историографије, јер је академик понудио синтезу националне историје у оквиру опште историје света, на основу дугог истраживања многих до недавно непознатих извора.
Академик Екмечић (83) је водећи живи историчар српског народа од краја XVIII века до стварања југословенске државе. Његово обимно историографско дело одликује се изванредном научном утемељеношћу, смислом за историјску синтезу и оригиналним методолошким приступима.
У вишедеценијским трагањима за идејним основама историјских процеса и дубљим историјско-филозофским смислом збивања, он је у чувеним полемикама и научним расправама испољио снажну ерудицију и супериорност историјског мишљења.

____________________

Разговор са добитником награде Печат времена

Милорад Екмечић: Једино против Срба сви су сложни
Разговарао: Милорад Вучелић

Добитник награде „Печат времена“ за науку и друштвену теорију за књигу „Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у новом веку (1492-1992)“ академик Милорад Екмечић у интервјуу за „Печат“ говори о свом делу, судбини српског народа, распаду Србије, Совјетског Савеза, јачању турског утицаја, променама граница на Балкану и демографским променама и историјским збивањима која су значајно утицала на данашње светске токове.

Да ли вас је награда „Печата“ изненадила?
Касно сам открио да „Печат“ додељује такве награде. У животу сам се надобијао великих признања која не носе новчани додатак. Пре ове, ниједна моја књига није доживела тираж од пет хиљада примерака. Треће издање је издато у три хиљаде, иако је грешком написано хиљаду мање, па је то надокнађено. Прво издање је изашло 2007. године, друго после годину дана и треће 2010. године. Доживео сам награду као царску даровину са обешеном „Висушта печат“. Био сам поласкан пре него што ми је ова велика награда уручена, са дипломом 4. априла 2010. године, „Књижевног магазина“ на телевизијском каналу „Б“, уз образложење да је књига обележила 2010. годину у нашој култури. Пропраћено је са телевизијским интервјуом у два наставка. И пре се дешавало да добијем вредну награду. Посебно је била годишња награда „НИН-а“ „За публицистику и друштвене науке Димитрије Туцовић“, за велику синтезу у два тома „Стварање Југославије 1790-1918“. Изишла је управо пред државну кризу, 1989. године. Моја прва књига „Устанак у Босни 1875-1878“ је после 1960. године доживела још два издања, али не у року од три године. Друго је издато десет година после, као најуспешнија научна књига за претходних десет година. Било је подлога „27-јулској награди СР Босне и Херцеговине“. Ова ми је награда данас тако дошла као охрабрење самом себи да сам још жив, као оном античком глумцу који је на гробу оставио епитаф „Много сам пута умирао, али никад овако“.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО РАЗГОВОР

____________________

Изабран жири Награде Печат времена за науку и друштвену теорију

На конститутивној седници, одржаној 18. фебруара 2011. године, изабран је жири Награде „Печат времена“ за науку и књижевност. Чланови жирија су проф. др Ратко Марковић (председник), проф. др Миле Савић, мр Владимир Димитријевић, мр Драгомир Анђелковић и Милорад Вучелић.

____________________

Установљена награда Печат времена за науку и друштвену теорију

Поводом 150. броја, на дан Светога Саве 27. јануара 2011. године, недељник „Печат“ и Фондација АБС установили су награду Печат времена за науку и друштвену теорију и расписали

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ

Награда се додељује аутору који је у периоду од 1. јануара 2007. године до 31. децембра 2010. године објавио књигу (прво издање) која својим књижевним, уметничким и естетским квалитетима представља трајан допринос књижевној уметности. У конкуренцији за награду могу учествовати аутори који су објавили збирку песама, збирку приповедака, прича или новела, роман, еп, драму, мемоаре, дневнике или аутобиографију. Дела која конкуришу за награду морају бити написана на српском језику (ћириличним или латиничним писмом, и на једном од српских дијалеката, а у складу са актуелним Правописом српског језика), без обзира на то да ли је издање штампано у Србији или некој другој земљи. Награда се, такође, може доделити искључиво аутору чије дело припада корпусу српске књижевности.
Награда „Печат времена“ за књижевност додељиваће се једном годишње, 12. маја, на дан Светог Василија Острошког.
Износ награде је милион (1.000.000) динара.