ПЕЧАТ ВРЕМЕНА Милорад Вучелић: Суви печат

Пише Милорад Вучелић

Реч на додели награда „Печат времена“ за 2012. годину Чедомиру Попову и Рајку Петрову Ногу

 

Ваша Преосвештенства и драги пријатељи,

„Печат“ на Дан Светог Василија Острошког, Слава му и милост, ове 2012. године, по други пут, заједно са „АБС фондацијом“ додељује награде „Печат времена“.
Како тачно каже Рајко Петров Ного, један од овогодишњих добитника награде, ова награда је замишљена тако да удари суви печат на дела по којима ће се памтити, некада славно а данас жалосно време. Признање је утемељено Екмечићевим и Бећковићевим књигама а данас се на та тај темељ надодају дела професора Чедомира Попова и Рајка Петрова Нога.

ОДЛУЧНА ИСТОРИЈСКА И ПОЛИТИЧКА БОРБА
Академик Чедомир Попов поседује и целог свог стваралачког века, показује ону тиху а стрпљивост, упорност и чврстину, која краси Србе у Војводини и која од њих чини понајбоље делове српства. Без подизања гласа и горљиве буке одлучно исказивана Чедина одлучност је каљена кроз дуге године теоријске, историјске и политичке борбе против аутономаштва и за истину о српском питању али увек, баш увек, заснована на проверним чињеницама и поузданим и проверљивим историјским изворима. Крајње сигурно и као непосредни актер, професор Попов се жестоко и аргументовано активно супротставио покушају Хашке ревизије српске историје.
У својој тротомној награђеној књизи историчар Попов истражује и процењује Европу с краја осамнаестог па све до почетка прошлог века са импресивним познавањем свега онога што ју је суштински одредило и успоставило. Са таквим увидима и познавањем још више се може поштовати прецизна оцена данашњице изречена у његовој књизи „Велика Србија – стварност и мит“:
„Они који су, уз претњу са стране“, одустали од одбране егзистенцијалних интереса српког народа, „брже боље су се пресвукли у натовске одоре и најстраственије почели заступати глобалистичке идеје и ‘улазак Србије у Европу’, нападајући бесно сваког ко и данас зна шта је национално достојанство“.

МОЛИТВА НЕУГАСЛОГ БУНТОВНИКА
Давне 1967. године сам се, каогимназијалац, по први пут на једној књижевној вечери у Врбасу срео са Рајковим стиховима и „Зимомором». Од тада – како би то паметно рекао књижевни критичар и уредник „Печата“ Александар Дунђерин: „Рајко Петров Ного прелази пут од бунтовног песника до ствараоца који глас преображава у шапат и скрушеност молитве. У својим делима баштини традицију повереника косовске мисли, како би и сам у свом стваралаштву, поготово у награђеној књизи ‘Запиши и напиши’, оставио трајни печат косовског завета.“
Од „листопадног и анемичног доба“ дели нас период згуснотог историјског дешавања кроз који смо заједно пролазили а да би, ево, стигли до овог „жалосног времена“, Рајковог шапата и скрушене молитве. Али и тада у сред тог шапата севне глас неугаслог бунтовника са јасним обележјем шездесетосмаша па призове да „најзад умукну мали епигони великих хуља“ и упери свој строги поглед и подигне глас на „конуктјурне аутошовинсте који демонизују Србе и у живе ране жртава сипају со, а којих има за читаву историју бешчашћа“.
Тај поступак и израз његове нарави сам Рајко у овом броју „Печата“ назва „молитвом са пригушеним роптањем“.
У награђеној књизи „Запиши и напиши“ Рајко Петров Ного подсећа на причу Ива Андрића „Труп“ из 1937. године а у којој један од ликова каже и следеће: „А крштен човјек је као срча: куцни га на једно мјесто, а он прсне у комаде, нема му лијека ни поправке“.
Куцали су Чеду и Рајка колико су могли. Рајка и онако баш банално без метафоре. А ни Чеда ни Рајко не прснуше у комаде. И има им лијека и поправке и Чеди Попову брзог оздрављења.
А можда им ови који су их куцкали и који их куцкају не нађоше то „једно место“. Тако ће, нека је слава и милост Светом Василију, сигурно и остати.
На крају, још једном, у име „Печата“, његових угледних жирија и АБС Фондације од срца честитам награду „Печат времена“ Чедомиру Попову и Рајку Петровом Ногу.

Један коментар

  1. Недеља навече 27.05. т.г.
    Само напред! Морални интегритет и знање, рад, ред и дисциплина. Задовољни смо досадашњом сарадњом… Поздрав!
    Добровољци МСО на првој линији самоодбране!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *