ПЕЧАТ ВРЕМЕНА Јелена Попов: Родољубље

Обраћање Јелена Попов, супруге Чедомира Попова, добитника награде „Печат времена“ за науку и друштвену теорију

Поштовани господине уредниче и чланови жирија, драги пријатељи,

Дозволите ми да вам се у овом свечаном часу обратим у име свог супруга, који због здравствених разлога није у могућности да лично прими ово значајно признање. Задовољство ми је да пренесем његову искрену захвалност жирију који се, између других преданих делатника на пољу науке и друштвене теорије, определио баш за њега.
Посебну захвалност преносим главном уреднику и свим Печатовим покровитељима и посленицима, који су пре нешто више од годину дана одлучили да установе награду са лепим и прикладним насловом – „Печат времена“.
Стојећи и сама иза ових речи, придружујем се поздравима мог мужа, упућеним свима вама, домаћинима и званицама, који својим присуством увеличавате овај чин доделе. Тиме сте, ако смем да приметим, указали поштовање научном делу Чедомира Попова, као и његовим, много пута и у разним приликама изреченим ставовима о друштву и нацији којима припадамо.
Баш тим поводом, сматрам да је важно да поменем везу која постоји између нас и листа „Печат“, а за коју не сумњам да је утицала на одлуку о овом високом признању. Ради се о једној благој и племенитој речи, која је једноставна, али много казује. Та реч је – родољубље! Она данас није омиљена у великом делу српске интелектуалне и политичке елите. Родољубље је чак постало опредељење којег би се требало клонити, јер га повлашћени део јавности у Србији безобзирно изједначава са шовинизмом, хегемонизмом, чак и са фашизмом.
Међутим, родољубље и демократски национализам сасвим су нешто друго – то су синоними за љубав и бригу према свом народу, за одбрану његовог идентитета, па и самог националног, државног и духовног опстанка. Најпрецизније речено, родољубље и демократски национализам су перманентно залагање за слободу, како индивидуалну, тако и целе нације. Србима је то још пре 150 година разјаснио њихов трибун Светозар Милетић, у краткој, али садржајној реченици: „Ми смо и Срби и грађани“. Тиме је дефинисао идеал нашег грађанског друштва за сва времена. Истина, он је том приликом нешто већи значај давао националним слободама, говорећи: „… једном изгубљена демократска права могу се у промењеним политичким околностима и повратити; изгубљена народност никад ни довека!“
Управо у овом и оваквом контексту, ми смо пронашли заједничку нит делања и мишљења са „листом слободне Србије“ и његовим погледима на судбину српског народа данас. То је разлог што, примајући ову награду, осећамо задовољство и још једном изражавамо захвалност на овом дару.