Почетна / Колумне / Нови председник за обнову старе мржње

Нови председник за обнову старе мржње

Пише Ратко Дмитровић

Хрватска демократска заједница одбацила је Јадранку Косор и довела на чело бившег обавештајца Томислава Карамарка, који тврди да ће у странку вратити национализам, тражи опрост хрватске јавности због коалирања ХДЗ-а и СДСС-а Милорада Пупавца, а Томи Николићу поручује да опере биографију

 

У предизборној кампањи и изборним данима у којима је Србија бирала нови парламент и новог председника, са апсолутном преокупацијом на те теме, промакао нам је један прилично значајан догађај у Хрватској; странка коју је основао Фрањо Туђман, која је Хрватској донела најпре рат, а онда и самосталност, дакле Хрватска демократска заједница добила је новог шефа. У најдемократскијем унутарстраначком процесу виђеном на Балкану последњих деценија, Јадранка Косор изгубила је кормило ХДЗ-а. На њено место дошао је Томислав Карамарко. Да, онај што је доскора био на челу Министарства унутрашњих послова.

ПУТ НАЦИОНАЛНОГ ЕКСКЛУЗИВИТЕТА
Хадезеовцима човек може да замери готово све, али никако и начин на који, ево већ други пут, бирају председника. На претходном бирању кандидовани су Иво Санадер и Ивић Пашалић. Победио је Санадер, а на управо окончаним изборима за место шефа странке кандидовало се чак пет, што угледних и познатих, што неугледних и мање познатих хадезеоваца. Међу њима и Јадранка Косор, која је била убеђена да ће остати у главној канцеларији ХДЗ-а, али није успела да уђе чак ни у други круг. Ту су се нашли Карамарко и неки Кујунџић, загребачки лекар, који је, попут Јаце, заиста веровао да ће делегати из целе Хрватске баш њему дати партију у руке. Изборна скупштина трајала је 20 сати, са три изборна круга, и на крају Карамарко добија изборе са скоро 300 гласова више од Кујунџића. Међу претендентима на место председника ХДЗ-а био је и Дарко Милиновић, лекар из Госпића. То је онај што се у време хапшења ратног злочинца Мирка Норца из протеста везао ланцем за бандеру и на груди залепио плакат „Сви смо ми Норац“.
Неко ће се, можда, запитати чему уопште прича о смени на врху ХДЗ-а, шта нас у Београду брига ко ће да води ту странку која је, уосталом, у опозицији. На децембарским изборима прошле година партија Зорана Милановића (СДП) помела их је као метлом са јавне сцене.
Нема политичке промене у Хрватској коју би службени Београд (и не само службени) требало да игнорише. Посебно не промену на челу ХДЗ-а. Зашто? Зато што ће се та странка, убеђен сам, најкасније за три године вратити на власт. Новоформирана влада Зорана Милановића шлајфује у месту, ниједно од предизборних обећања није испуњено, порези су виши него за време владавине ХДЗ-а, прогнозе црне као небо пред кишу, потпредседник Владе Радимир Чачић (главни економски стратег) отворено прича да би само чудо хрватску економију могло да извуче на другу обалу.
У таквој ситуацији озбиљно припремљена стратегија велике опозиционе партије, ХДЗ то свакако јесте, за преузимање власти, има велике шансе на успех. Посебно ако се у причу врати национализам као мирођија која у хрватским политичким чорбама увек доноси предност. А вратиће се. Карамарко то најављује. Само неколико дана пред изборе на којима ће постати председник изговорио је реченицу из које се може закључити само једно; Хрватска демократска заједница враћа се на Туђманов пут националног ексклузивизма, клерикализације државе и антисрпства. Ево те реченице: „ХДЗ се опет мора отворено декларирати као националистичка странка која ће се једном засвагда обрачунати са манифестацијама титоизма и људима који га пропагирају, увести цркву у средиште политичког живота, те се покајнички одрећи понижавајућег коалирања са највећом српском странком у Хрватској, СДСС-ом“.
Замислите да је Томислав Николић пре неколико месеци, у то време шеф најјаче опозиционе партије у Србији, рекао, узмимо, да Српска напредна странка никада неће ући у коалицију са Демократским савезом Хрвата из Војводине. Ако то уопште можете да замислите. Реаговала би Европа (домаће медије и политичаре да не спомињем) тако жестоко, да Николићу не би ни пало на памет да се кандидује за председника Србије. Али, оно што важи за Србију и Србе, не важи за Хрватску и Хрвате. То смо до сада видели, и осетили, бар неколико десетина пута. Карамарку је на цитираном замерио само Маринко Чулић, један од најпознатијих и најцењенијих хрватских новинара, у тексту објављеном у гласилу „Српског националног вијећа“ из Загреба.

[restrictedarea]

Дан после Николићеве победе над Тадићем, Карамарко је рекао да поштује избор грађана Србије, али и поручио свом имењаку, Николићу, „да ће морати да се добро опере од своје прошлости и четничких, великосрпских изјава“. Ко је Томислав Карамарко?

УСТАШКЕ ЕМОЦИЈЕ
Рођен је 1959. године у селу Крушево код Обровца. Његово презиме, спој турског префикса и личног имена (Карамарко или Црни Марко) говори да су преци новог шефа ХДЗ-а на простор Обровца дошли највероватније из Херцеговине или Босне, тражећи лакши и бољи живот од оног под турском окупацијом. Томислав је дипломирао историју у Загребу, а у својој биографији истиче да се као младић није слагао са комунистичком идеологијом, да је пропагирао хришћанске принципе, потпуну слободу хрватског народа и државну самосталност Хрватске. Наводи и то да су му комунисти, знајући какав је, почетком осамдесетих одузели пасош, па се мученик могао кретати само на простору бивше Југославије. Неки који га добро познају тврде да је тај податак измислио. И да јесте… кога данас то уопште интересује. Као тридесетогодишњак учествовао је у оснивању Хрватске демократске заједнице, припада „групи из бараке“, онима који су у једној дашчари на Јаруну 1989. године основали ту странку, а каријеру је почео као шеф Кабинета Јосипа Манолића, другог председника Владе Хрватске, после вишестраначких избора и тријумфа Туђманове партије. Први је био Месић.
Томислав Карамарко је у Хрватској синоним за управљање тајним службама. Хрватска држава тих организација има напретек, највише у Европи, а Карамарко је био на челу најмање три организације за тајна деловања. Именовали су га, разрешавали, враћали, отпуштали… али је увек некако налазио пут ка вратима полиције. Тајне и јавне. Средином деведесетих вратио је чланску карту и напустио ХДЗ.
У једном од празних ходова у обавештајном раду Карамарко је помагао Стјепану Месићу у председничкој кампањи 2000. године, за избор Туђмановог наследника. Био је шеф Изборног штаба, а Месић је победио, иако му нико од хрватских аналитичара није давао ни 30 одсто шанси. Томислав се задржао неко време у Месићевом Кабинету где је, а шта би друго, контролисао тајну полицију. Потом је основао неколико предузећа, укључујући фирму за физичко и техничко обезбеђење, организовао да надлежна служба у Општини Обровац земљиште уз саму обалу мора, власништво његове породице, претвори у грађевинску зону, чиме је зарадио огроман новац, и дочекао да га 2008. године, после  једног страшног убиства у Загребу, Санадер позове да преузме Министарство унутрашњих послова. Недуго затим Санадер напушта место председника Владе Хрватске, председника ХДЗ-а, и све оставља Јадранки Косор.
Интелигентан, политички искусан, довољно аналитичан да процени ситуацију и могући развој догађаја у странки коју је оснивао, а онда напустио, Карамарко се поново учлањује у Хрватску демократску заједницу и пред камерама и бројним новинарима добија нову чланску легитимацију, лично од Јадранке Косор. Она ће се, јадница, касније силно изненадити кад су јој рекли да Томислав припрема своју кандидатуру за страначке изборе.
Сада је извесно да је Карамарко још пре четири године до танчина испланирао ово што се догодило. Правац његовог деловања ка постављеном циљу, преузимању ХДЗ-а, посебно после одласка Санадера, имао је два крака. Један се заснивао на дозираном и осмишљеном пуштању у јавност информација да Карамарко припрема оснивање своје партије која би попунила празнину на десном крилу хрватског политичког спектра, насталу Санадеровом политиком детуђманизације и ХДЗ-а и целе Хрватске. Урадио је то због везивања лутајућег десног бирачког тела за своје име. Наравно, Карамарко није планирао нову партију (за то је потребно много рада и још више новца), већ преузимање свега што ХДЗ има и подразумева.
Друга линија ослањала се на обнављање и јачање сећања и емоција Хрвата за усташки покрет и Блајбург, место највећег усташког страдања. Карамарко, разуме се, није то радио, и не ради отворено и непосредно, већ кроз причу о партизанским злочинима, освети антифашиста, бројним јамама по Словенији и Хрватској које би требало отворити, у којима су, вели он, припадници „хрватске војске“ побијени од стране Титових партизана. Као министар полиције покренуо је и неке акције на том плану, а његов некада претпостављени Стјепан Месић, сада велики противник сваког облика обележавања НДХ и блајбуршке трагедије, прозвао је Карамарка „багер- министар“.
Карамарко је у опозицији, не може да делује са позиције државе, али ово што најављује да ће урадити кад се докопа власти, довољно је да забрине и Србе и српску државу. Ако Срби уопште имају државу – додаће неко.

[/restrictedarea]

12 коментара

  1. Dr Darko Milinović se vezao lancem za banderu a prof.dr Milan Kujundžić 2003,godine učestvujuči na svjetskom kongresu gastroenterologa posjetio je grob ante Pavelića u Madridu i zahtjevao od ostalih hrvatskih gastroenterologa da mu se pridruže! Kakav li je onda pobjednik izbora Karamarko kad su poraženi ovoliki domoljubi?




    0



    0
  2. A po čemu bi to ijedno navedeno prezime zvučalo srpsko. Da ste rekli tursko pa ajde, ali srpsko. Ili je to za vas isto. Druga stvar Hrvati dobivaju prezimena poslije Tridentskog koncila (1563.) Katoličke crkve kada se uvodi obveza vođenja knjiga rođenih, vjenčanih i umrlih. Srbi dobivaju prezimena krajem 19. stoljeća i početkom 20. stoljeća. Prije nisu ni mogli jer ni Turci nisu imali prezimena, dobijaju ih tek 1920. godine. E sad šta je starije jaje ili kokoš. Vjerojatno ono što vama u tom trenutku odgovara.




    0



    0
  3. Gospon Karlo moje prezime potiče od prezimena Maljko iz okoline
    Peći na Metohiji.Moji Maljkovići posle turskih progona preko
    Hercegovine šire se po Dalmaciji,Lici,Baniji Zapadnoj Bosni i
    svi imamo isto prezime i Slavu Svetog Jovana Krstitelji, a oni
    koji su prešli u Rimo Katoličanstvo znaju i čuvaju svoje Srpsko
    pravoslavno poreklo.




    0



    0
    • Nisam baš siguran u to što govorite. Kako to da u povijesti nije zabilježena ni jedna selidba Srba sa Kosova osim one prema Vojvodini. Druga stvar Maljkovića ima puno više katolika, nego pravoslavaca, zanimljivo da su svi ikavci, a priznat ćeš da se na Kosovu nije govorilo ikavicom. Prije bi rekao da su vlaškog starosjedilačkog (tzv. dobri hrvatski Vlasi) porijekla te su se vremenom pohrvatili ili posrbili ovisno o vjeri.
      Volio bih da mi malo objasnite tu vašu verziju prezimena Maljko i to doseljenje sa Kosova.




      0



      0
      • Gospodine Karlo ,kada mi pokazete tekstove i stiva bilo koje prirode na hrvatskom jeziku, koje Vi mozete da bar donekle razumete,a koji datiraju barem od 18 veka,ja cu prihvatiti tu vasu teoriju o hrvatskoj supremaciji nad Srbima.To ce za mene biti dokaz o postojanju hrvatske drustvene svesti ,samosvojnosti, kulturi i najvaznije postojanje nacionalnog identiteta.Takvo nesto u vezi Srba mozete pronaci u digitalnom arhivu Narodne Biblioteke Srbije.Molim Vas da me prosvetite materijalom koji Vi pronadjete, a povezan je sa HRVATSKIM jezikom pisanim iskljucivo HRVATSKIM pismom.Bok stari




        0



        0
  4. Po istorijskim zapisima u Pećkoj Patrijaršiji jedan od Maljko ili
    Maljkov je bio visoki vojni komandant kod Cara Dušana Nemanjića.
    A znase a i Vi to znate da je Car Dušan udao svoju sestru Jelenu
    za Nikolu Šubića i poslao 2000 konjanika da je prate u Dalmaciju
    to nije bila Hrvatska i to treba da znate. Ta naša priceza a
    Dalmatinska snajka sazida pravoslavni Manastir KRKU. Verovatno ti
    konjanici napraviše srpsku pravoslavnu naseobinu u Dalmaciji.
    I eto dosta velika nasebina Pravoslavaca Srba.Znam za to selo
    pola Srbi Pravoslaci drugi deo Rimo Katolici Maljkovići. Znam i
    kakva su zverstva radili ti rimo katolici pravoslavcima. Znam
    gos, Karlo:Maljkoviće iz Like Mogorić Srbi pravoslavci Brinje
    kod Ogulina Srbi pravoslavci,Banija moja očevinaMajski Trtnik
    Srbi pravoslavci mog najstarijeg strica Ustaše mu otsekli glavu
    1941 god, Dvor na Uni Srbi pravoslavci. Svi ovi moji Maljkovići
    su bili i sad Srbi pravoslavci sa Slavom Svetog Jovana Krstitelja. U ona vremena Biskupima sa tih terena smetala je
    Pravoslavna vera i njeni vernici sve su činili uz pomoć tada
    Austro Ugarske da ih prekrste ili unijaćenjem privedu Rimskom
    Papi to je takođe istina. Ustaše i Ante Pavelić napraviše genocid
    a Franjo Tuđman i opet Ustaše uništiše i proteraše sve srpsvo sa
    tih krajeva. Sada tamo vladaju Medvedi i Kurjaci Srba nema ni za
    lek a kamoli za obnovu i to vam je žalosna istina bivši komšijo.




    0



    0
  5. „Volio bih da mi malo objasnite tu vašu verziju prezimena Maljko i to doseljenje sa Kosova.“, te kako to da su svi Maljkovići ikavci.
    To je sve što sam tražio. Međutim u nedostatku argumenata uvijek se okrene klanju i ustašama.
    A sad malo o Jeleni Nemanjić sestri cara Dušana. Ona nije bila udata za nikakvog Nikolu Šubića, nego se 1347. godine udaje za Mladena III. Šubića bribirskog kneza (nećaka Mladena II.), kneza Klisa, Skradina i Omiša. Brak Jelene i Mladena trajao je ni godinu dana jer u epidemiji kuge poznatoj kao „crna smrt” koja je zahvatila cijelu Evropu, u svibnju 1348. godine umro je Mladen Šubić. Nakon njegove smrti nastao je sukob izmeđi Mladenovog brata Pavla i Jelene oko nasljeđa te oko skrbništva nad Mladenom IV. posmrtno rođenim sinom Mladena III. Jelena u pomoć poziva brata Dušana koji šalje vojskovođe Palmana i Đuraša Ilijića da pomognu njegovoj sestri. U toku borbi car Dušan umire 1355. godine.
    Poslije toga gubi se svaki trag o Jeleni, navodno je prognana sa srpskom vojskom i po smtri pokopana u manastiru Dečani. Mladen IV. imao je jednog sina.
    Znači Jelena je bila u Hrvatskoj sa mužem niti 1 godinu, a poslije toga je bila u stalnim sukobima za goli opstanak. Sve skupa u Hrvatskoj je bila 7 godina i za to vrijeme nije ostavila nikakvog traga, a kamoli da je zidala neke manastire.
    Što se tiče tih navodnih 2000 konjanika (koji nisu postojali), da su i postojali oni bi bili prognani iz Hrvatske zajedno sa Dušanovom vojskom tako da tvoja priča o nekakvim srpskim naseljima ne pije vodu.
    A sad mi pokušaj odgovoriti na gore postavljena pitanja.




    0



    0
    • Boze sacuvaj o kakvoj ovaj covjek rvatskoj govori 1300 godine pa to je bila Dalmacija puna Srba i pravoslavaca, a ono malo avara sto je virilo iza kamenjara i cekalo papu da donese proje nisu niti uzimali kao ista posebno. Dakle i prije kosovske bitke zivjeli su Srbi pravoslavci u Dalmaciji a i sam manastir je podignut prije dogadjanja na Kosovu.Nakon sto su dobili proje od pape avari su postali katolici a i oni srpski otpadnici koji prodase vjeru za veceru. Pa sad nek se karlita svrsta u koju god hoce kategoriju.




      0



      0
  6. Gospodine Radoslave pustite Karla neka sam trazi porijeklo svoga imena i prezimena. Morat ce da se malo protegne van granica sadasnje rvatske, vidite da se ne usudjuje napisati svoje prezime nego neprekidno kao svaki lupez kradom virucka u nase novine ne bi li se manje bojao onoga sto ga ceka, srpska krstenica.Za njega Car i carsko seze do austrije i madjarske, ne zna on sta je to srpsko carstvo. Njegovi su se radjali sa austrijskim potkovama na celu pa su nakon toga dobijali prezimena.




    0



    0
    • Draga gospođo još prije 15 dana napisao sam svoje ime i prezime vama i gospodinu Dmitroviću da mi pronađete srpske korijene. Međutim administrator je obrisao poruku-komentar. Isto tako sam tada i od vas tražio vaše prezime da vam pokažem i dokažem da su vam preci bili i osijećali se Hrvatima do nazad 100 godina. Evo opet imate priliku napisati prezime.
      Što inače se tiče vašeg pisanja ovdje smanjite malo mržnju, nije vam to dobro za psihičko zdravlje.




      0



      0
  7. Samo se vi nemojte brinuti za moje psihicko zdravlje. Ne bi vam dala da se pobrinete za bilo kakvo zdravlje moga psa, a ne moje.Od vase brige mi se povraca. Nemam zasto da vas volim. Moja je mrznja upravo usmejerena tamo gdje ja to hocu a ne gdje bi ste vi to htjeli. Cudo da ne mrzim ljude iz Iraka, crnce iz bilo koje zemlje,Ruse i jos mnoge.Ne nego bas mrzim vas. Otkuda to? Ne ja trebam voljeti takve koji su mi djedu zaklali u drugom svjetskom ratu pa mu ni danas grob ne znam, trebam voljeti takve koji su me protjerali i pobili pola moje familije. Moje je prezime toliko srpsko da ni u 20000 koljenu nisam imala nikoga od ustasa i lezi u srcu naseg Vojvode u Hagu, moja je ikona prastara,potrazite gospon vasu negdje na tavanu a samo prije 100 godina koliko vas je bilo rvata na planeti zemlji, pa da ste bar ostali rvati nego ste postali papina najzesca kopilad. Samo vi brinite o svom mentalnom zdravlju i svojih pokoljenja jer kao sto vidim kockice i crne kosulje su im i dalje simboli neizbjezne uniforme. Pa napisite vi svoje prezime ponovo ko vam to brani. Ja sam svoje opisala ,a vi kao poznati tumacitelj sudoku igrica otkrit cete vec to sami posto nas srbe veoma dobro poznajete.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *