Николић између Каменитих врата и Башчаршије

Пише Ратко Дмитровић

Шта све чека новог председника Србије у односима са Хрватском, односима које је накарадно, противно свакој државној и простој логици креирао Борис Тадић, дајући службеном Загребу све, а не тражећи од њега ништа, и у којој мери на све то може да утиче прошлост Томислава Николића

 

Заједничку државу Јужних Словена осмислили су Хрвати. Словенцима је то добро дошло, Срби су у ову причу улетели као Радићеве гуске у маглу и платили високу, страшну цену. Биолошку и територијалну. И још увек је плаћају. Тај неприродни савез, рођен са проклетством малих разлика, растурен је у крви, али ће још дуго, плашим се заувек, одређивати односе на простору од Косовске Митровице до Зиданог Моста, са бочним уласком према Јадранском мору, од Бококоторског залива, па горе преко Дубровника и Сплита, до Пуле и Ровиња. У ту причу овог маја, 2012. године, на велика врата, у мали маневарски простор, улази нови председник Србије Томислав Николић. Шта га чека?

ДЕФИНИСАЊЕ РАТА У ХРВАТСКОЈ
Уз протоколарне активности, сусрете са колегама из Загреба и Сарајева на разним самитима и регионалним конференцијама, Николића очекују медијски удари (неки су већ почели) које ни случајно не сме да потцени, али и тешки изазови смештени између личног убеђења да се у односима Београд-Загреб, које је Тадић поставио у корист Хрватске, и европске црвене линије која се не сме прелазити, нешто мора мењати. Само два дана пошто је изабран за председника Србије Томислав Николић је жестоко нападнут од стране „Хрватске телевизије“, у емисији која је, а шта би друго, подсетила на радикалску прошлост бившег Шешељевог најближег сарадника, посебно на чин доделе титуле четничког војводе Томиславу Николићу. Негде на Романији, ако се не варам. У том првом налету постављена је висока међа између „европски оријентираног Тадића, који је у пријатељским односима са Јосиповићем“ и „преобученог радикала и четничког војводе који је ненадано дошао на чело Србије“. Познајем ту врсту памети и могао бих, са високим процентом вероватноће, да наведем најмање двадесетак питања хрватских новинара на која ће Николић, кад-тад, са вољом или без ње, морати да одговори.
Тактички, хрватска страна, медијска, али свакако и  државна, смештена у зградама на Горењем тргу, недалеко Каменитих врата, за Хрвате једног од најзначајнијих споменика старог Загреба, користиће до максимума Николићеву прошлост, стално инсистирајући на „слабим тачкама“ само да би новог председника Србије држала у дефанзивној позицији.
Да ли је то хендикеп на који се не може утицати? Није. Надам се да то знају и Николићеви најближи сарадници, односно да знају начин како све ово неутралисати. Не ради Николића, Србије ради.
Један од механизама је прекид београдског службеног ћутања о карактеру рата вођеног почетком деведесетих. На прву констатацију – новинарску или из уста државног службеника, укључујући председника Хрватске Иву Јосиповића – да је на Хрватску извршена агресија од стране ЈНА и Србије, Николић мора интервенисати и врло јасно такво тумачење означити као погрешно, противно чињеницама, противно ономе што се заиста догодило. Другим речима, нови председник Србије, жели ли добро Србији (а свакако и због себе) мораће да оспори хрватску верзију рата, тврдњом да ни ЈНА, ни Србија нису напале Хрватску већ обрнуто; Хрватска је напала Југословенску народну армију, проглашавајући је окупаторском. Тако је почео рат у Хрватској.
За овакво гледиште Николић има најјаче могуће сведоке; Фрању Туђмана и Јосипа Бољковца, првог председника самосталне Хрватске и првог министра полиције у тој Хрватској. Туђман је, подсетићу вас, јавно, на Тргу бана Јелачића, у мају 1992. године, рекао да рата у Хрватској не би било да Хрватска то није хтела, а Бољковац је објавио књигу у којој доказује да је све отпочело агресијом Хрватске на ЈНА и Србе у Хрватској. Због тога, а не због некаквих партизанских злочина наводно почињених 1945. године, Бољковац је недавно био ухапшен и изложен опакој медијској кампањи дела хрватских медија и јавности.

[restrictedarea]

Само ако се постави на овакав начин, ако рат у Хрватској дефинише као класичан облик грађанског рата, а у томе му безброј доказа стоји на располагању, председник Србије отвара нови простор и нове перспективе своје државе у односима са Хрватском. Поставља их на ниво међународног права, уважавања чињеница и онога што се заиста догодило. Наравно, избегава и позицију инфериорног саговорника, а другу страну ставља на место које захтева и обавезу одговарања на питања.

ИМОВИНА СРБА У ХРВАТСКОЈ
У овом тренутку хрватски званичници убеђени су да их из Београда више нико ништа питати неће. То убеђење подарио им је Борис Тадић. Доскорашњи шеф Србије изградио је однос са Хрватском на начин који та држава није могла ни да сања. Подарио је Загребу мир који није нарушавао чак ни узгредним спомињањем 450.000 из Хрватске протераних Срба. Из разлога који ће, чини се, заувек остати недокучиви, Тадић никада није јавно, резолутно, са позиције државног става, као велики злочин и велики проблем, хтео да постави питање уништене и отете имовине Срба из Хрватске. Међу њима 35.000 станова. Те некретнине биле су у статусу „станарског права“. У Босни и Херцеговини никоме није одузето то право. У Хрватској јесте; Србима који су најпре истерани из својих станова, а онда опљачкани и „ослобођени“ стамбеног простора.
Србија је имала, боље речено Тадић је имао, две године времена да у фази осетљивог и врло пипавог хрватског приласка Европској унији постави на сто бројна незатворена питања која се тичу Срба из Хрватске. Никада их није поставио. Уместо тога до максимума је снажио Милорада Пупавца, сада већ неприкосновеног, а плашим се и доживотног представника Срба из Хрватске, тумача њихове воље и њихових права. Уместо да реши бар један од неколико кључних проблема сународника, Пуповац је своје лидерство и виђење односа Хрватска-Србија градио на матрици: „Милошевић је разбио Југославију, изазвао рат и напао Хрватску. Србија је агресор, Хрватска је жртва“. Са таквим ставом, прихваћеним од стране доскорашњег председника Србије, Срби у Хрватској заувек ће, док их тамо буде, носити тегове припадника агресорског народа и биће срећни што их Хрвати уопште трпе. То је последица службене српске политике од „октобарске револуције“ 2000. године наовамо.
Борис Тадић је међудржавне односе са Хрватском поставио на персонални ниво, најпре са Месићем, а потом са Јосиповићем. Бркајући политику и маркетинг, а то је чинио до последњег дана шефовања Србијом, Тадић је сматрао да лежерно дружење и грљење са Јосиповићем може да буде замена за све друго, тешко и мучно, што би морало да се стави на сто односа двеју држава. Тадић је Хрватској у име Србије и Срба дао све; српску имовину, аболицију за злочине, тржиште Србије, а ништа није тражио заузврат. На тај начин створена ситуација отежава посао Тадићевом наследнику Николићу, али му даје и одређене предности. Под условом да не игнорише проблеме и чињенице везане за те проблеме.

ДОДИКОВЕ ПОГРЕШКЕ
Надам се да је нови председник Србије свестан значаја српско-хрватских односа, свестан чињенице да ће се ти односи у његовом послу, у различитим формама и облицима, појављивати и тамо где их не буде очекивао. Овај простор Балкана интегрисан је српско-хрватским односом; Босну није могуће разумети без разумевања тог односа; Црну Гору није могуће сагледавати у будућности без познавања прошлости и предвиђања могућег хрватског утицаја на позицију Црне Горе у деценијама које нас чекају.
А шта чека Томислава Николића у Сарајеву? Ту је ситуација за председника Србије повољнија; истина, неће моћи да избегне бројна питања о својој прошлости, нека ће бити идентична онима из Загреба, али Николић у Босни налази позицију коју је успоставила међународна заједница, има државу креирану у Дејтону, са два ентитета и туђом муком која још увек није успела да пронађе формулу за интегрисање расточене државе. Николић би само требало да поштује „стање на терену“, да БиХ види, прихвата и тумачи као сложену ентитетску државу, специјалним везама упућену на Србију и Хрватску. И да ради на тим везама.
Неки мисле да ће Николићев однос према Босни и Републици Српској у одређеној мери одредити и каналисати понашање Милорада Додика у предизборној трци за председника Србије и његова потпуна и безрезервна подршка Тадићу. Не верујем у то. Без обзира на то што је понашање Додика у том смислу било збуњујуће и тешко схватљиво (Николић је у победничком обраћању казао да Додик не разуме и не познаје Србију), Томислав Николић је и довољно искусан и довољно зрео да би на основу погрешке председника Републике Српске градио однос према Српској и уопште према тамошњим Србима.

[/restrictedarea]

14 коментара

  1. Bravo, napokon bi ovakva prava istina trebala pokazati kuda ide Srbija. Osijek je napao Tenju, a ne Tenja Osijek. To je za mene u mojoj uskoj geografskoj sirini, dovoljno. Gospodin predsjednik bi to trebao da zna, licno.

    • Kako da ne, pa gospodin predsednik bi trebao da zna lično i o onim babama u Antinu. Evo samo još koji dan i Hrvatska i BiH, a i ostali svijet će revidirati povijest po željama Ratka Dmitrovića i golobradog četničkog vojvode, stručnjaka za iznemogle babe. Ništa od toga moj Dmitroviću, jedino što je od svega izvjesno je to da sigurno i dalje ostajete crna rupa Evrope.
      A što se tiče ratovanja, da Rusija nije željela rat mogla je se predati i rata sa Hitlerom nebi ni bilo. Ako nemaš ništa barem imaš argumente članka 61.
      Što se mene osobno tiče ja bi najviše volio da vam se vratio drugi čosavi vojvoda iz Den Haga i da je on postao predcednik to bi bio najsigurniji znak da vam nema spasa.

      • Nisam baš siguran da ste obezbedili sigurnu “stražnjicu” (na duže vreme), kao i pljačku i okupaciju srpske zemlje, time što ste ušli u nato. Naša “priča” sa vama koljačima nije završena, samo moramo prvo da se pobrinemo za pozadinu, jer toliko ste nam svog šljama infiltrirali, da će potrasjati dok ih se ne rešimo. Ove baljezgarije možeš da prodaješ debilima sa zapada, jer njih istina ionako ne zanima, već samo ko im je dobar rob, ali među nama sve se zna. Što se mene “osobno” tiče, ubeđen sam da ću doživeti da gledam kako “razgovaramo” bez bilo čijeg mešanja sa strane. A što se tiče “crne rupe” evrope, nemam ništa protiv da tako i ostane u ovakvoj evropi… bolje crna rupa, nego septička jama. “Ćeraćemo” se još, ne brini…

      • прави одговор за Хрвате је СЕПАРАТИЗАМ и ништа друго узели су оно што никада нису имали …а да су имали 1918 год Југа никада не би постојала

  2. Srbi crna rup u Evropi, a ustase njihov WC papir (samo pokusavam biti kulturna). Bit ce kad vam opljackaju i ono sto ste nama opljackali- Propali ko Grcka 2 dio. Kada stignu ti evropski zakoni konacno cu dobiti svoju djedovinu nazad od evropejaca pa cu se onda siriti po svom lijepom srpskom imanju pokraj mora u evropi gdje vas naravno nece na plazama biti, pricat cu super srpski, ruski i engleski posto ce se samo takvi jezici govoriti i vec se govore. Vas cemo gledati u bjelim keceljicma i kuvarskim hlacama ovoga puta u plavo bijelim kockastim kombinacijama. Vi cete Karlo Veliki dobiti ulogu velikog pjevaca koji ce pjevati Tome Bebica pjesmu “I bolje da si mi krepa Sivce,sicam se kad si na misec rika-evo su i tvoju lipost razotkrili ia,ia. Nadam se da cete se u zadnja dva sloga dobro razumjeti. Za vesele turiste to ce biti izvanredna slika. Sto se tice baba iz Antina, vi cete se sjetiti dobro pokolja u Osijeku -Srba koje ste poklali i na najmonstruozniji nacin poubijali onako kako je to vasem ustaskom mentalnom sklopu nasljedjem utkano. Ubijali ste svoje ljude kao sto su Zobundzija i Kir kako bi ste proveli svoju deomonokratiju. Sto se tice Haga, nas neosudjeni Vojvoda pije kafu svako jutro sa vasim osudjenima za zlocinacki poduhvat. Od sada cu vas zvati Scepan mali posto vidim da vam ide dobro cirilica, cekamo vas sa srpskom krstenicom!!!

  3. Jasno mi je da se Karlo i njemu slicni boje Srba, i treba da se bojite ali nemojte da nam drzite predavanja kako i sta da radimo pogotovo Vi kojima se jos nismo razduzili za sve ono sto ste nam radili… bolje gledajte kako se evropejski kod vas povampiruje ustastvo.

  4. Tomislav Nikolić je izjavio da je Vukovar srpski grad kao i zapadni Srem i Baranja a istina je ne samo Vukovar nego i celu Krajinu treba vratiti Srbima . Krajina je, uvek bila samostalna pod Austro-Ugarskom i svim Jugoslavijama kroz ravnopravnost naroda Srba i Hrvata u Hrvatskoj. Sami hrvati se hvale kako su državnost čekali čak 900 godina i dočekali. Tko Srbima može zabraniti da mi Krajinu čekamo i 1000 godina ako treba ali smatramo ju svojom.Nenormalno je da je genocidom u I i II svetskom ratu u Hrvatska broj Srba sa 45 % sveden genocidom na 14 % a u zadnjem ratu na samo 4 %.

  5. Gospodine Karlo vi Hrvati palite sveće svaki dan i kada nemate
    Misu u crkvama,Vašim masonima iz Lože Vrhovec a naveću zapalite
    Viteškom Kralju Aleksandu Karadjordjeviću i masonima Lože pobratim. Oni su skrojili novu državu, od tri naroda, gde Kraljevina Srbija utapa u BARU sa druga dva naroda koji nis imali svoje nacionalne države. To VI gospon Karlo znate iz vaše
    istorije kad ste izgubili ono parče države od KOLOMANA!!! Izdaste
    Petra Svaćiča na Gvozdu, barem tako piše u vašim knjigama.
    DA: Hrvatske Ustaše napadoše moju Tenju i ubiše mog školskog
    druga Mirka Tubića koji je želeo mir jer je pamtio šta su Ustaše
    radile u logoru u mojoj Tenji još sam živi svedok 1941-45 god.
    Naš novo izabrani predsednik braniće interese Srba prvi put posle
    1945 godine mirno spavaj vreme radi za Srbiju veruj mi komšijo!

  6. Bice tesko.
    Treba biti jako oprezan, okruzenje je prokuzeno.
    I pre svega moramo biti vredni. Pomozimo gde mozemo! Terapija preko interneta nece pomoci narodu i drzavi.

  7. Nadam se da naš ,novi, vlastodržac nije zaboravio da Rezolucija 721 SB UN još važi. Po njoj je stvorena RSK i formiran UNPROFOR kako bi je zaštitio do političkog rešenja,davši joj i granice,skupštinu,vladu, vojsku,policiju ,novac itd.itd. Ta rezolucija je prekršena i Bljeskom i Olujom je proteran onoliki narod.Najveći zbeg posle II Sv.rata. Zbog tada moćnih mentora koji su, sve slabiji i slabiji, niko nije kažnjen. Nadam se da će promenom snaga u svetu i ta Rezolucija doći na dnevni red a to znači da je revizija granice moguća. Toliko puta se to događalo pa zašto ne bi moglo ponovo kako bi se ostvario SAN našag vrlog ,novog,Predsednika.

  8. Neznaju oni što su nas bombardovali što je demokratija, nego Nikoliću okreni Srbiju ka Rusiji i napravi savez a ove probisvete zanemari nebitni su, ucenjivači. Ukinimo veštačke ili umjetne podjele u srpskom narodu i stvorimo jaku Srbiju koja će biti bitan geopolitički igrač u ovom delu sveta .

  9. Aman ljudi ostavite Karla na miru.Covek je nepopraviv i nemoguce mu je bilo sta dokazati.

    A sto se tice EU,on tu organizaciju nekih evropskih drzava voli samo zbog onog “U”.Da se ta organizacija kojim slucajem nazvala “ES” (Evropski savez) oni zbog onog “S” nikad nebi zeleli da udju u tu organizaciju jer ih S asocira na Srbiju.

    I jos nesto,molice EU da udje u savez sa Srbijom kao sto su i hrvati molili da na kraju II Svetskog rata udju sa Srbima u Jugoslaviju samo da sakriju svoju ulogu u tom ratu,a naivni Srbi to prihvatili.

  10. Murat Kovačević

    Adem ne postoje bošnjaci kao narod u Bosni to je teška izmišljotina , postoji samo mali broj pravih Turaka njima svaka čast a ostalo je veliki dio nas Srba čiji su pradjedovi primili Islam .Djelom zbog povlastica a djelom pod pritiskom . To se jako dobro vidi u našim srpskim prezimenima gotovo svatko od nas ima prezimenjaka Srbina u Srbiji , a samo možda 4 do 5 % u Turskoj . Zamisli Turci a Kovačević, Tihić, Musić, Matić itd. Sva ta prezimena imaju rođake u Srbiji a niti jedno to prezime ne postoji u Turskoj. Pogledaj Nemanju Kusturicu on se vratio korenima ti nemoraš ali niti ne vređaj druge jer si mlad i još ništa neznaš.Pa smo prema tome Ademe pamet u glavu mi smo najbliža braća Srbi muslimanske i pravoslavne vjere , neka nam je sretan svima suživot i mir koji nema cijenu .

  11. @ Murat Kovacevic:
    Hvala na vasem komentaru, koji daje nade da je moguc suzivot
    sa Srbima muslimanske vere. Nadam se da je vise istomisljenika
    po tom pitanju. Sve najbolje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *