Ко ће заштитити Македонце у Македонији?

Балкан, нажалост, остаје кризно жариште на карти Европе. Овог пута конфликт може да плане у Македонији, где се полако али сигурно усијавају односи између Албанаца и Македонаца. Руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова сматра да за словенско становништво на Балкану долазе тешка времена, пошто су Албнаци већ отворено ступили на пут обједињавања својих територија оружаним путем.

Албанци на Балкану упорно иду ка свом циљу. Не плаши их ни дуготрајаност процеса, ни његови трошкови, ни људске ни материјалне жртве на том путу. Циљ је био формулисан још крајем 19. века – то је обједињавање свих терторија са већинским албанским становништвом. Историја је на свој начин цртала карте и границе држава, али Албанци су веровали да ће пре или касније постићи своје и ујединити део тертиторије Србије, Македоније, Црне Горе са Албанијом. Они су стално радили на томе: планирали су заједничке акције, стварали оружане формације, терорисали становништво, досађивали валстима. И на то је отишло 100 година.

Почетком 21. века достизање циља постало је опипљиво захваљујући активној подршци албанског покрета од стране Запада. Као изговор за бомбардовање Југославије које је предузела НАТО авијација прокламован је тобоже лош однос власти према албанском становништву Косова. Последице ове варварске акције за читаво ставновништво Југославије су катастрофалне, али Албанци са Косова су примили бомбардовање, посебно потписивање капитуалције од стране Београда, као знак за активизацију својих дејстава.

У периоду од 12. јуна 1999. године до 13. јануара 2000. године на Косову је било извршено 3688 терористичких аката, у којима је убијено 793 људи. На зиму 2001. заоштрила се ситуација у три региона на југу Србије, где већину становништва чине Албанци – у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Албански екстремисти су подигли оружани устанак, претећи територијалном интегритету Србије. На пролеће 2001. године оружја су се латили Албанци у Македонији. Њима се супротставила македонска полиција и војска. Главни интерес Македоније била је обнова мира и безбедности, као и успостављање закона на читавој територији. Руководство земље се надало у потпуну подршку своје делатности на реализацији планова за мир од стране међународне заједнице. Ипак под притиском НАТО-а Македонија је морала да се одлучи на реформу политичког система и измену Устава како би се угодило албанским захтевима. У марту 2004. године на Косову се десио погром српског становништва, који треба оценити као нову етапу чишћења покрајине од неалбанског становништва за припрему за проглашење независности. Али најважније је што су ови догађаји показали да постоји веза између плановима Албанаца у разним земљама на Балкану, да су њихова дејства координирана, а циљеви непромењени.

2007. године сазнало се да су албански терористи у Македонији, формиравши добро наоружане борбене одреде, почели да делују. 24. октобра они су напали на полицијску патролу у околини села Малине недалеко од Куманова. У новембру 2007. године македонска полиција је спровела операцију против албанских терориста на челу са Лиримом Јакупијем, познатим под надимском Нациста, на Шар-Планини у околини Тетова. Шест наоружаних Албанаца (2 са Косова, 2 из Македоније, 1 из Албаније, 1 непознат) били су убијени, 12 их је ухапшено. Одговонрност за сукоб преузела је на себе организација под називом Политичко-војни савет ослободилачке војске Косова са седиштем у Тетову. Тада је у свом саопштењу она изјавила да бивши борци „осободилачке војске албанских територија“ морају да стварају одреде редовне војске, како би се „заложили за незаштићени албански наорд и одбранили сваки педаљ албанске територије“. Дејства полиције су била оцењена као „напад македонско-словенске власти на албански народ“. Управо ово сапштење је садржало позив да се оживи координација три ослободилачке војске: Косова, Источног Косова (Прешево, Бујановац, Медвеђа на југу Србије) и Македоније.

После проглашења независности Косова 2008. године постало је јасно да ће се сада подићи Албанци и у другим балканским земљама. Прво време сви су били тихи, показујући своју „демократичност“ и „мирољубивост“ у очекивању признања УН. Ипак признање Косова се отегло и почела је да се заоштрава ситуација на југу Србије, у Македонији. У фебруару 2012. године чуле су се претње заменика председника Скупштине Косова Џавита Халитија о томе да ће Албанци тражити део територије Македоније, уколико Македонија и Србија склопе споразум о границама. Халити је подсетио да је Скопље било главни град турског косовског вилајета, а национално јединство је вековна тежња Албанаца који живе у Албанији, на Косову, у Македонији, Србији, Црној Гори и Грчкој. У Албаницији на свакој пумпи може да се купи карта Велике Албаније. У Македонији иста таква карта виси на уласку у град Тетово, незваничну престоницу Албанаца у Македонији. Исти тај Халити је затражио да македонске снаге безбедности у року од две недеље напусте „окупирану албанску територију“.

Пре неколико годиан сама сам била сведок да се престоница Македоније Скопље фактички поделила на македонски и муслимански део реком Вардар, да напетост између Македонаца и Албанаца расте. Незадовољство Албанаца излило се на улице у марту ове године. Њима се није допало што нови музеј у Скопљу личи на православну цркву. Затим су македонски младићи у селу Вевчани ставили маске које су увредиле муслимане. Убрзо је запаљена православна црква у Струги. Затим је македонски полицајац који није био на дужности пуцао у два Албанца. То је сакупило хиљаде албанских демонстраната.

10. марта ове године у Скопљу три малолетна Македонца нападнута су од стране четири лица албанске националности. Тинејџери су били претучени, после чега је један од њих био хоспитализован. Затим су се протести проширили: у низу градова од напада Албанаца пострадало је око 40 особа. Постепено су нападачи постали све суровији, нису штедели ни старце, ни жене. Фудбалски савез Македоније чак је донео одлуку да обустави игре за шампионат земље, аргументовавши то опасношћу од међунационалних сукоба.

У априлу у околини Скопља десило се сурово убиство четворо ученика и једног старијег мушкарца који су ловили рибу на језеру. Полициај је ухапсила две десетине осумњичених, међу којима су се нашли искусни албански терористи који су ратовали у Авганистану и Пакистану. То је био узрок прво албанских демонстрација у Скопљу 11. маја, а затим и македонских 12. маја. Напетост у престоници и другим градовима такође расте.

Треба обратити пажњу на чињеницу да се међунационални сукоби у Македонији одвијају уочи састанка НАТО-а у Чикагу, где је било планирано да се Македонија званично позове у Алијансу. Македонске власти се веома надају у заштиту од стране НАТО-а, али 2001. година им је већ показала да НАТО игра на албанској стани, и на све начине ће доприносити испуњењу албанских циљева, и тада, већ потчивањавајући се наредби, Скопље ће се одлучити на врло велике уступке албанских захтевима, све до поделе територије. У сваком случају, Албанци су уверени да ступање Македоније у ЕУ и НАТО уз подршку САД може да им помогне да реше проблеме.

За словенско становништво Балкана наступају тешка времена, пошто су Албанци већ отворено кренули путем обједињавања својих територија помоћу оружја. Бивши командант ОВК Џезаир Шачири изјавио је да ће се ОВК ускоро активизирати и започети партизански рат у Македонији, Прешевској долини и свуге где постоји претња по живот албанског становништва. Управо зато у медије је процурела иформација о концентрацији албанских терориста на граници Косова са Македонијом и Србијом.

Као што видимо, многе балканске државе су се суочиле са албанским фактором, који може да разори ове државе изнутра. Ипак политичке елите ових земаља су разједињене и покушаваће да реше настале проблеме самостално, што обавезно води ка поразу.

Извор: Глас Русије

6 коментара

  1. Od momenta kada se Makedonija izdvojila iz Jugoslavije igranka koja se sprema na Balkanu bila je vuse nego jasna.Ovkvi sporadicni ekscesi,desavace se sve dok veliko gazdi bude to hteo da bi lakse kontrolisao situaciju.Sve to moze vrlo lako da preraste u novi gradjanski rat ali isto tako u momentu kada to gazda odluci.

  2. Ne znam ko će, ali znam ko neće… MI! Prodali su se amerima i opušteno su nam pljunuli u lice, a stvorili smo im državu i predali na tacni! Apsolutno me ne zanima ko će da ih štiti… neka ih štite njihovi ljubljeni ameri i nato pakt, samo nek se drže podalje od nas…

  3. Makedonci odvajanjem od Jugoslavije i udaljavanjem od Srbije dobili su brata od nebrata-Siptare i jos koje kakve svetske drumske razbijnike.Makedonci za sada imaju samo granicu ali ne jos i drzavu.Bugari im nista bolje nemisle , cekaju i oni svoj trenutak, sa Grcima isto tako ne mogu,traze resenje navodno za ime Makedonija pa zar nije poznato da je car Dusan upravo vladao na tim prostorima upravo ta Makedonija jeste juzna Srbija i to ime bi joj i odgovaralo .Igrace ini jos na kartu mocnicima dokle to nekome bude trebalo ali ce im biti kasno. Nismo ni mi Srbi u mnogo boljoj situaciji nama Kosovo sa velikom siptarskom populacijom i ne treba mi nemamo nista zajednicko sa tim narodom ali za razliku od tih juznih Srba mi cemo malo duze ostati i opstati.

  4. Zašto ne govorimo drugim jezikom dali je to Makedonija ili
    Stara Srbija.Komunisti su stvorili Makedonsku naciju koja nije
    priznata od Grka. Zna se gde je rođen taj Aleksandar Makedonski.
    Kraljevina Srbija je oslobodila Staru Srbiju od Turaka 1912 god.
    Dalji tok zbivanja na štetu države Srbije moramo priznati da su
    Komunisti krojili nove države i nacije gospodo kometatori istina
    je na SRPSKOJ STRANI I ONA MORA POBEDITI!!

  5. Gospodine Radoslave ja se slazem sa vama,taj deo nase istorije i Solunski Front je najsvetliji deo nase istorije ali danasnji nasi poloiticari nemaju nacionalni program izgleda da nisu poznavaoci te istorije.
    KAKO CEMO POBEDITI!!!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *