Како само воле да нас мрзе

Пише Владислав Панов

Тешки испад шведског радио-водитеља Герта Филкинга нови је србомрзачки атак испољен у западним медијима, а доказ да је србомржња интернационално подразумевајућа и институционализована је то што се баш нико од овдашњих великих бораца за људска права није нашао увређеним што Србе неко назива убицама и свињама

 

Има нека тајна веза и нит која ове звезде западњачке естраде спаја: „комичарка“ Челзи Хендлер, „мудри“ Герт Филкинг (горе) и „даровита“ Анђелина Џоли

Као по политичком диктату западних медијских комесара јавно бљување најгорих гадости на рачун нашег народа наставља да испуњава медијски простор тог иначе свим могућим најразвијеним цивилизацијским начелима утемељеног света који нас очигледно сматра изузетком од правила да национално обележје не може бити негативна етикета и мета за некажњиво, чак и пожељно, паушално вређање. Ексцес који се недавно десио у земљи која је, чинило се, успела да буде изнад национал-шовинистичких страсти, нови је доказ да србомржња није изашла из моде, односно да када смо ми у питању и даље важе двоструки аршини.

[restrictedarea]

ДОК (НЕ) ПРОЂЕ ГАЛАМА
Шведска је одувек важила за једну од најнапреднијих земаља, посебно када је реч о људским правима, бризи о људским односима и, последњих деценија, међунационалној прокламованој нирвани која је као врхунски принцип постала императив среће и поноса њиховог високоразвијеног и савесног друштва. А онда се десио извесни Герт Филкинг. Некакав глумац и радио-водитељ. Бесмисленим и безобразним нападом на Србе он је показао колико су сви узвишени принципи његовог друштва и, уопште, западне цивилизације празно слово на папиру, колико су, заправо, лажни, односно дволични. Јер, човек одрастао у поменутој нирвани, који је дочекао и „мудре“ године (Филкинг је превалио шездесету) кипти од ирационалне мржње и националистичког беса, толико да није успео да се обузда да сав тај отров не саспе јавно, у етар, у својој „емисији“. Повод је било суђење још једном типичном продукту западне цивилизацијске утопије – масовном убици – Норвежанину Андерсу Брејвику – чијим се трагикомичним исказима на текућем суђењу због убиства 69 младих особа (пре којих је у бомбашком нападу убио осморо) тренутно страствено забављају крволочни западни медији. Брејвик је, наиме, у једном моменту навео да је био инспирисан српским херојима које је упознао. Норвешки суманути ултранационалиста је одмах постао јадна жртва српске злочиначке инфекције, на чему би могли да пораде његови адвокати и да га чак и ослободе, с обзиром на то да је опште познато да је Србија неизлечива болест Европе и да све што поклекне њеном болесном утицају не може бити одговорно за своје поступке. Отприлике је такво размишљање било окидач за трабуњање Филкинга који нас је упоредио са свињама и назвао нас је ретардираним народом кривим за погром милиона и убиство више стотина хиљада људи. И све то у својој емисији, уживо, пред публиком, кажу, бројном. Србима згрожени водитељ се после као извињавао, не зна шта га је спопало (!?), скрушено је јавно признао да је претерао и да му је због тога баш жао. Онда је, као, суспендован, док прође галама.

СТИГМА ОСТАЈЕ
Остаје горки утисак да је и ово, као и много пута пре, далеко од појединачног инцидента потоњих покајника који су „претерали“ и да је заправо једно добро инсталирано, потпуно чврсто и врло широко распрострањено уверење о нашем народу. Стигма из деведесетих коју су нам прилепили западни медији не да није ни с наше, а ни с њихове стране чак ни козметички оповргавана, већ је даље храњена. Наш лош глас је постао општеприхваћена и подразумевајућа ствар. Уосталом, постали смо лоши момци у холивудским филмовима, што није мала ствар. После данас недодирљивих Индијанаца, те само током Другог светског рата омражених Немаца и Јапанаца, ми смо се нашли у друштву Бин Ладенових муслиманских терориста и вечно неприхватљивих руских бабарога када је реч о целулоидном отелотворењу савременог зла. Отуда је, сећајмо се, на сличан начин гомилу увреда на рачун српског народа, такође јавно, изнела и америчка „комичарка“ Челзи Хендлер поводом, за неверовати, отказаног концерта Ејми Вајнхаус у Београду. Један неуспели концерт је тада, у студију Челзи, успео да испровоцира погрде на рачун Срба, наше историје, политичара, културе, свега. О да, одмах је поменуто етничко чишћење и ратни злочини, подразумева се, српски. Како је пороцима разорена Ејми, убрзо после београдског фијаска преминула, успела да испровоцира србомрзачку тираду код „духовите“ Челзи, ваљда је бар њој познато. Она, наравно, није ни суспендована и, наравно, никоме одавде, а ни оданде, није пало на памет да је тужи. Наша дијаспора у Шведској је, додуше, обећала да се неће задовољити празним извињењима Филкинга, већ ће задовољење потражити на суду.
И холивудска суперзвезда Анђелина Џоли није пропустила да искористи све познате стереотипне „истине“ о нашем злочиначком карактеру и крволочности, па нас је у свом редитељском првенцу, за који је написала и сценарио, „Земља крви и меда“, увила у на Западу подразумевајућу одору најгорих људи који гамижу планетом. Филм је додуше доживео заслужену пропаст (не због србомржње и јефтиних стереотипа, већ што је невезано с тим њено дело очајни филмски рад), па то није утицало на промену нашег лошег имиџа у свету. Уосталом, мисији борбе против оваквог медијског третмана се нисмо окренули ни ми сами. Напротив. Чинимо све да тај претпостављени мрак када се помене име Србије остане потребно таман. Наши филмови последњих година су, заправо, један од главних погона с ове стране за одржавање очајног угледа у свету и подгревање горе испољених мржњи на наш рачун. Доказ да је србомржња интернационално подразумевајућа и институционализована је што се баш нико од овдашњих великих бораца за људска права није нашао увређеним што наш народ неко назива убицама и свињама. Нападање тих увреда се, додуше, не плаћа…

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. “Srbomrsci svih zemalja – ujedinite se ! ” ?! …. uzalud im je sve “pod konac” – ako im je u srcu – mrznja ?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *