Избори у Француској: Долазак „господина Нормалног“

Пише Наташа Јовановић

Да ли је избор Франсоа Оланда за новог председника  француска реакција на последице глобалне економије?

После пуних 17 година француски социјалисти су се вратили у Јелисејску палату. Социјалистички кандидат Франсоа Оланд освојио је 51,7 одсто гласова бирача, победивши на председничким изборима Николу Саркозија, који је добио 48,3 одсто гласова.
„Промене почињу сада. Обећавам да ћу бити потпуно посвећен и пожртвован у служењу Француској. Бићу председник свих Француза“, поручио је Оланд у свом родном граду Тилу.

ФРАНЦУСКА ИЗНАД ПРЕДСЕДНИКА
То је показао 24 сата од изборне победе. Нови председник Француске је на 67-годишњицу од завршетка Другог светског рата позвао, направивши тако преседан, пораженог Саркозија да заједно положе цвеће на гроб незнаног јунака. На тај начин Оланд је ставио до знања Французима да је Француска изнад њих двојице. То је оно због чега га је Француска изабрала.
С друге стране, Саркози је признао пораз и честитао свом социјалистичком противнику.
„Француска има новог председника Републике, то је демократски избор. Франсоа Оланд је нови председник Француске и требало би га поштовати“, поручио је Саркози својим присталицама у Паризу.
Победом Франсоа Оланда или „господина Нормалног“, како га називају медији, Француска је добила шефа државе који ће путовати возом, зарађивати мање и подносити јавности двапут годишње извештаје о раду.
Уздржан, мудар и одмерен кандидат социјалиста, који је донедавно ишао на посао скутером, због чега су га противници називали „достављачем пице“, очито импонује Французима. За разлику од екстремног јастреба НАТО-а и ЕУ Николе Саркозија, кога је и озбиљна француска штампа називала малим Наполеоном, у Оланду је оличена жеља Француза за повратком достојанства које је ова земља уживала у време Де Гола.
„Нормалан председник мора да буде примеран председник“, описао је Оланд пре годину дана какав би, по његовом мишљењу, требало да буде шеф државе.

ОТКЛОН НЕОЛИБЕРАЛИЗМУ
Оланд је обећао да ће смањити плату шефа државе за трећину и да best online casino ће укинути председнички имунитет, најавио је борбу против корупције, повећање пореза за богате, већа социјална давања и да ће заштитити Француску од глобалних тржишта капитала.
Подршку Оланду сем средње класе дала је и емиграција против које је Саркози још као министар полиције водио крсташке ратове, сакупљајући изборне поене код деснице.
Тих година је Париз горео у обрачунима, што Французи нису заборавили. Још јаче у свест Француза урезала се информација да је предизборну кампању Саркозију финансирао нико други него Гадафи, што није омело човека без скрупула, како га је окатегорисала опозиција, да Француску са још неизлеченим ранама које је понела из Алжира поведе у бомбардовање Либије и активно мешање у случај Сирије.
Друго, Саркози је више служио политици Немачке него Француске, инструментализујући доминантну политику Ангеле Меркел у ЕУ. Да ли ће Оланд наставити истим путем тешко је прогнозирати, али је извесно да ни он није од прекјуче. Међу првих пет реченица које је изговорио после изборне победе нашла се и  она којом најављује да ће његова прва посета иностранству у својству шефа државе бити резервисана за немачку канцеларку Ангелу Меркел.
Но, јавност у Француској се уморила од реформи и оберучке дочекала Оланда који је све супротно од Саркозија и који никада није обављао високу функцију.  Његов избор јесте француска реакција на последице глобалне економије и покушај да се повратком на Де Головски ауторитет  Француска домогне опције која би дала отклон неолиберализму.
Франсоа Оланд би требало да најкасније до 15. маја преузме функцију председника Француске. После прве председничке посете Берлину Оланд ће учествовати на међународним састанцима у САД-у – Г8  и самит НАТО-а, а потом у јуну и на првом европском самиту у Бриселу.