Године које су појели крокодили

Пише Александар Ђаја

После Ђурђевдана знаћемо хоће ли крокодили и даље прождирати године које су пред нама, а којих је све мање и трају све краће, или ћемо из те мочваре некако изаћи

 

Да се не заборави…

Парламентарни избори одржани далеког 23. децембра 2000. године завршени су убедљивом победом ДОС-а, односно тзв. Демократске Опозиције Србије, освајањем 176 места од могућих 250 у српском Парламенту. Међутим, када се из Парламента „изашло на улицу“ видело се да је победа, заправо, далеко од убедљиве: на изборе се одазвало 58 одсто бирача, што значи да је ДОС започео да влада Србијом са трећином добијених гласова од грађана са правом гласа. Што се самог чина гласања тиче, на први поглед би се олако могло закључити како су ови избори протекли на миран и регуларан начин. Истина је, заправо, била сасвим другачија: све оно што се у протекла три месеца, а поготово у три дана „изборне тишине“ дешавало, било је све само не регуларно. Јер, никада за претходних десетак и нешто година од обнове парламентарног живота у Србији, медији нису одиграли тако перфидну и срамотну улогу у фаворизовању једне, ДОС-ове стране, и сатанизацији његових политичких противника.

[restrictedarea]

„УПОТРЕБИ СВОЈ МОЗАК“
Да ли су грађани Србије после 5. октобра, паљења Савезне скупштине и зграде државне телевизије, преузимања власти уз помоћ револуционарних комитета и кризних штабова, фасцинантног медијског једноумља у служби једне политичке групације – заиста имали било какав демократски избор? Суштински избор између различитих политичких опција или им је он био формално понуђен као завршна сцена мултимедијалног предизборног хорор спектакла строго контролисаних ДОС-ових медија? Да ли је уопште било могуће направити било какав избор у време појављивања параполитичке организације засноване на „орвеловској“ злоупотреби малолетника у политичке сврхе и упаковане у малигну квазиинтелектуално-тинејџерску фолију звану „Отпор“, који је одиграо кључну улогу у застрашивању симпатизера политичких опонената ДОС-у, те њиховом одвраћању од слободног изражавања своје бирачке воље 23. децембра? Јер, „Отпор“ је током предизборне кампање, преко „билбордова“ са најпрометнијих раскрсница у граду, плаката и телевизијских спотова, оглашавања у новинама и истицања свог симбола, црно-беле стиснуте песнице, чак и на паркету кошаркашке дворане(!) – не само обесмислио демократичност изборног процеса, већ и до пароксизма довео иначе природну тежњу младих људи за променама у свакодневном животу. Кроз своја три ударна слогана: „Само вас гледамо“, „Овери!“ и „Употреби га (свој мозак)“ – ова је опскурна организација, која је, наводно, прокламовала одлучујућу улогу младих људи у одлучивању о свом и туђем животу – заправо афирмисала улогу „догме“ као самопокретачке мрачне силе која је изнад живота и појединачне судбине сваког од нас.
Кога је то „Отпор“ „само гледао“ и на кога се устремљивао својом сликом багера, спремног да здроби сваког пролазника испод „билборда“ који има другачије политичко мишљење? Шта је требало „оверити“ ( и кога?) на републичким изборима 23. децембра? Зашто се у ту сврху морао употребити добро познати мафијски термин из београдског подземља, са свима знаном конотацијом? Најзад, да ли две трећине грађана Србије са правом гласа, који на изборе или нису изашли, или су гласали за оне друге,  нису умеле да „употребе свој мозак“, или им је то „Отпор“ као клица из које се изнедрила данашња владајућа странка у Србији запретио да ће им га „ремонтовати“ о свом трошку?

ИЗБОРИ КОЈИ СУ БИЛИ СЕНКА
Мало је рећи да су избори за посланике Народне Скупштине Републике Србије од 23. децембра 2000. године имали сенку. Они су – били сенка.
А данас? Дванаест година после тих избора налазимо се пред новом, судбинском прекретницом за српски народ, за државу Србију и све њене грађане. Овога пута не пред оном из вицева о томе како су сви избори у Србији „судбоносни“, већ пред суровом и стварном, са чије странпутице повратка неће бити. Предизборна кампања коју је водила владајућа странка преко својих, такође, „строго контролисаних медија“ била је негативна, са минималним освртом на „позитивне резултате“ своје владавине, а максималним нападима, чак и отвореним претњама  на водећу опозициону странку. Била је далеко прљавија чак и од ДОС-ове кампање из 2000. године! Индикативан пример таквог насилничког понашања, у најбољем маниру „Отпора“, била је претња новинарке Оливере Ковачевић у емисији „РТС“-а од прошлог петка „Да, можда не“, како ће телевизија „Свет плус“, која је, наводно, у служби најјаче опозиционе странке – да прође као „БК“ телевизија!? Шта она то зна, што ми, обични грађани Србије, који њеној телевизији плаћамо месечну претплату да би била Јавни сервис свих грађана, а не само владајуће странке, не знамо? Који јој исплаћујемо високу месечну зараду да би презентовала све политичке опције подједнако, а не фаворизовала само странку на власти? Да ли јој је можда такав претећи сценарио према телевизији „Свет плус“ неко врло близак и њој и режиму – шапнуо?
После Ђурђевдана и 6. маја 2012, као и у недељама које ће потом уследити,  знаћемо хоће ли крокодили и даље прождирати године које су пред нама, а којих је све мање и трају све краће, или ћемо из те мочваре некако изаћи. Додуше, с тешком муком, блатњави, преморени, тешко дишући – али усправног чела, бистрог погледа и ума, са одлучним сазнањем шта нам у будућности ваља чинити. А немани нека остану у мочвари, док се саме међусобно не прождеру!

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Malo je reći da je ovo bila prljava kampanja DS-a i njegovih satrapa, ili da su ovo bile godine “koje su pojeli krokodili”. I godine i kampanja su bili – zločin protiv srpskog naroda i države Srbije, njeno potpuno devastiranje, ekonomsko ubijanje i politička tortura nesposobnih i diletantskih “žutih”, nazovi političara. I tek sada, kada su od njih konačno digli ruke i Istok i Zapad, kada su narod i Bog odlučili da ih konačno skinemo s grbače – možda će se ukazati svetlo. I, ukazaće se! Ali, da nije bilo “Pečata” i autora u njemu, poput Đaje i ostalih, kao i izvanredne redakcije, nikakvog svetla na političkoj sceni Srbije ne bi bilo. Vladala bi zloslutna “žuta tama”. Ovako, na Đurđevdan, pa posle, ako treba i 20. maja – odstranjivanje ovog “žutog kancera” sa tkiva napaćenog građana Srbije, -dovedenih do ivice gladi, mora da se u celini očisti! Ništa ne sme da ostane, jer će pustiti metastaze! Zato, na Đurđevdan, s verom u Boga – “pokrenimo Srbiju”!

  2. Krokodili i pijavice žderu i sisaju krv prevarenom narodu države
    Srbije. Pitanje zašto smo dozvolili dase to dešava građanima Srbije? Ko je podbacio u vaspitanju nacije zašto prihvatamo tuđe
    a svoje podcenjujemo, u tom našem ne pripremljenom stanju krokodili i pijavice završavaju ono što jedino znaju ždrati i sisati to je deo životinjskog nagona.Narodi svesni organizovani
    na izborima odbacuju štetočine i biraju one koji će služiti
    interesima nacije i države.I mi SRBI imamo šansu 6 Maja da krvopije oteramo na smetlište istorije gde im je i mesto.
    GLASAJMO ZA DVERI SRPSKE TO SU NAŠA DECA!!!

  3. Зоран Ђорђевић

    У оно време (2000.) често се могао видети графит: ПОСЛЕ ГЛАСАЊА НЕМА КАЈАЊА. Сада та мисао посебно долази до изражаја.

  4. Aman ljudi ne vredjajte krokodile.Na jednoj krokodilskoj farmi sam cuo da krokodili,oni strani,jedu samo jedamput godisnje.Posto su “OVI Nasi krokodili” jeli godinama svaki
    dan – prezderavali se – oni ustvari i nisu krokodili vec AZDAJE i to nezasite.
    Nazalost izgleda da gradjani srbije vole krokodile- azdaje pa ce ih najverovatnije i dalje voditi “u svetlu zapadnu EU buducnost”.U najgorem slucaju zamenice postojece krokodile-azdaje jos gladnijim novim-euro-briselsko-pogodnim krokodilima-azdajama.Sta cete,takva nam je cud,ima u nama neceg mazohistickog.

  5. Nema šanse da ovo na dobro izađe!… Kao što je pre neki dan na jedinoj opozicionoj televiziji “Svet +” (na koju bi “žuti” bacili atomsku bombu da je imaju!), Boris Tadić beskrajno arogantno odgovarao novinarki te televizije, kako on „pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdi to i to…“) – tako i ja sada, pod istom tom odgovornošću, tvrdim da su pokrali izbore u Beogradu! Jer, kako je moguće, i kako se uopšte takvi izboru smeju proglasiti regularnim, kada su biračka mesta otvorena i četiri sata nakon njihovog zvaničnog zatvaranja?! (O glasovima sa Kosova i Metohije da i ne govorim!)… A, da ironija bude veća, oni su najviše (u dogovoru s njim!) pokrali Čedinih glasova, koji je u Beogradu na ivici cenzusa, a do sada je u glavnom gradu uvek pristojno prolazio? A, on ćuti!… Stvar je jasna: ćuti, jer ne sme da zucne, da ne bi zaglavio „bajbokanu!… Divno je rekao njihov „koalicioni partner“, Ivica (inače, šef „marice“) pre nedelju dana – „Oteto, prokleto“!… Pa, prokleto vam bilo, dragi naši „žuti sugrađani“ i dragi naš Đilase… Kratko će to da traje, ali će šteta da traje mnogo duže!

  6. Đaja je potpuno u pravu kad sadašnju Demokratsku stranku i Borisa Tadića smatra „Otporovim“ naslednicima. Teror koji primenjuju je isti, samo što ovi danas ne pale Skupštinu, nego su još gori: oni pale svaki moral u Srbiji, ponos, dostojanstvo… Besramno su blokirali sve medije, napadaju opoziciju, lažu, kradu… Boris Tadić deluje potpuno unezvereno, kao „ludi Neron“!… Ako on ponovo postane predsednik (protivustavno, treći put, što je jedinstven slučaj u zemljama u kojima nisu na vlasti ljudožderi!) – onda je ovaj narod potpuno retardiran i više nikakvog opravdanja za njega nema – neka iščezne sa ove planete, ako mu je to gotivno! Pa, iako je DS na parlamentarnim izborima dobila 17 posto glasova manje nego na prošlim i, praktično, je najveći gubitnik – a SNS najveći dobitnik, jer je od nule postao najjača partija u Srbiji, DS nije smeo da pređe cenzus! Za ovakvu katastrofu i pustoš koju su napravili u Srbiji, treba da sede u zatvoru, a ne u poslaničkim klupama!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *