Дмитриј СЕДОВ: САМИТ НАТО-А У ЧИКАГУ – РАЗДВАЈАЊЕ СВЕСТИ

Општи смисао самита НАТО-а у Чикагу је по традицији исти: ми смо најбољи; покољењима која ће тек доћи ми ћемо обезбедити сигурну будућност; безгранично се трудимо и постизаћемо све нове и нове успехе; само ми истинито приказујемо процесе који се дешавају у свету; нас много њих не разуме, али ми смо паметни и имамо стрпљења, онима који не схватају суштину наше политике ми ћемо стрпљиво објашњавати све док се они не сложе са нама. А највише ћемо радити са неразумним Русима.

Начин организације и одржавања тог самита, на коме је учествовало више од 60 лидера различитих земаља требало је да представља само једно: НАТО је нада човечанства. „Савезници по НАТО-у“ – изговорио је генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен, – које су ујединиле заједничке вредности и циљеви, могу да пронађу решење и за заједничке изазове, тако да будуће генерације могу да уживају у слободи и демократији.“ А оне хиљаде Американаца који се не слажу са тим, који су са паролом „НАТО – прекини ратовање“ изашли на протестне демонстрације у Чикагу, а међу њима и ветерани армије САД који су бацали на земљу своје медаље, организатори високог форума нису удостојили пажње. Али је полиција која је, док се сукобљавала са демонстрантима, користила сузавац, а на њушке својих коња натакла маске, подсећала на коњанике Апокалипсе.

Онај ко се потруди да проучава говоре руководилаца НАТО-а и закључни коминике форума, не може да се отме утиску да у свести организатора самита постоји посебна организација која у себи носи безграничну љубав и процват свим народима на свету и која је спремна да у сваком тренутку за то жртвује и сопствену добробит и животе својих војника.

Очигледно је да је на самиту требало да се испоручи роба онаква каква је, а пошто је она већ одавно почела да трули, никако није могло да се прође без лицемерја. Тако је тему извођења оружаних снага западне коалиције из Авганистана генерални секретар НАТО-а изговорио идеално се удаљавајући од стварног стања ствари. Он је изјавио: „Савезници ће заједно да направе платформу за будућност у вези са Авганистаном. Наше обавезе у вези са дугорочним партнерством са авганистанским народом ћемо да учинимо да буду јасне и за период после 2014, како Авганистан никада не би поново страдао од тероризма, а авганистански народ могао у будућност да гледа мирно, сигуран у стабилност региона“.

Представа! Ево како је изгледала недавна посета председника САД Авганистану. Председник велике силе се, не саопштавајући никоме, као да је лопов који се ноћу прикрада, приземљио у војној бази у Баграму, затим наступио на телевизији, затим потписао споразум о стратешком партнерству са председником Х.Карзајем и – испарио, исто онако неочекивано, како се и појавио. Такве мере безбедности уопште нису претеране: у земљи о којој говоримо не постоји ни једно место на коме би било могуће макар и само на пет минута направити политички разговор. Обавезно ће се наћи наоружани Авганистанци који ће избацити из својих срца „осећање захвалности“ које се годинама таложило према непозваним гостима. Авганистан је потпуно под контролом талибана (осим самог Кабула и војних база коалиције) и потпуно је заражен тероризмом.

Зато Рассмунсенове изјаве више личе на напад болести, у психијатрији познатој као раздвајање личности. НАТО је био тај, који је у Авганистан довео други поход талибана који ће, како мисле многи, неизбежно бити много страшнији од првог. А шта у том случају чека Централну Азију, чиме ће се завршити утицај талибана на Пакистан – то нико не зна.

Поштен разговор о политици НАТО-а у области војне безбедности би морао да обухвати не само срамотни фијаско у Авганистану, већ и ирачки рат који је изазвао цео талас тероризма, и либијску авантуру која је Либију довела у хаос, и распиривање нових ратних жаришта, за које народи по читавом свету плаћају хиљадама својих глава.

Наравно, ако се говори уопште – може се говорити и о неким успесима Северноатланске алијансе. На пример, у Чикагу су и званично потврђене намере да се у чланство укључи и Грузија. „На самиту НАТО-а у Букурешту 2008. договорили смо се да ће Грузија постати члан НАТО-а, а сада потврђујемо ту одлуку. Поздрављамо прогрес који је та земља постигла од самита у Букурешту“ – констатује се у закључном коминикеу самита у Чикагу. Грузија је, заједно са балканским земљама – Босном и Херцеговином, Македонијом и Црном Гором, означена као потенцијални кандидат за чланство у алијанси, у процесу следећег проширења те организације. Самит на коме ће се извршити „проширење“ треба да се одржи већ 2014.године.

Као члан НАТО-а Тбилиси ће у односу на Русију себи моћи да дозволи много шта, што се данас прибојева да уради. Како ће се у том случају осећати Јужна Осетија и Абхазија (у Чикагу се зачуо и захтев Русији да анулира признање тих република као субјеката међународног права), како ће се то одразити на плану припреме за Олимпијаду 2014. У Сочију, може само да се претпоставља.

Централна тема самита у Чикагу је постао однос са Русијом у вези са ЕвроПРО. У завршном документу се подвлачи да систем против-ракетне одбране који НАТО поставља „није усмерен против Русије и не прети њеним стратешким одбрамбеним могућностима“, већ се прави како би заштитио алијансу „од могућих претњи до којих би дошло изван евроатланске зоне“. Какве су то претње против којих се постројава армија спутњика, бродова, радара, пресретача – то генерални секретар није објаснио.

Такво прећуткивање нам и у будућности обећава фантастичне ситуације, када противракетни Молох НАТО-а буде себи проналазио непријатеље и захтевао да се они тренутно униште. Како да се не присетимо „претњи“ митског ирачког „Оружја за Масовно Уништење“, због чијег је наводног постојања започета крвава свађа која траје девет година.

Читав тај гигантски војни бизнис са ПРО, нема никакве везе са одговором фамозним „изазовима“ Западу. Ни Иран, ни Северна Кореја, ни талибани са хипотетичком бомбом коју су они украли не изазивају помисао да би против њих требало градити толики гигантски комплекс ваздушно-космичке одбране и толико напрезање војне индустрије САД. Постоји само један достојан супарник том молоху – руске Стратешке нуклеарне снаге. Међутим, политичари за сада немају средства која би натерала НАТО да то призна. Они остају верни настављачи вековне традиције англосаксонског политичког лицемерја.

А истовремено су у НАТО-у због нечега сигурни да ће „дијалог“ са Москвом да се настави. „Решили смо да развијамо противракетни систем НАТО-а зато што сматрамо да је ракетна претња реална, и нама је потребна реална заштита од реалне претње. То Русија не може да блокира. То је – одлука НАТО-а. Али ако смо то већ рекли – ми смо тиме позвали Русију на сарадњу на противракетној одбрани. Тај позив је на снази и даље, и ми ћемо наставити наш дијалог са Русијом, – каже се у коминикеу. Позиције Русије и НАТО-а се у много чему разликују. Постоји потреба да се побољша поверење, узајамна транспарентност и предвидљивост како би се у пуној мери остварио потенцијал Савета Русија – НАТО. Ми имамо намеру да у оквиру Савета поставимо питање које узнемирава чланице НАТО-а, а које се односи на изјаве Русије да намерава да постави војску у близини граница алијансе.

Подвучено је била једина реченица у комплетном семантичком простору коминикеа која је јасно указала: са блоком НАТО-а су потпуно бескорисне схоластичке дискусије о броју анђела у бриселском штабу. Натовци ће бити спремни на дијалог само онда, када јасно схвате да је одговор Москве на појаву противракета код граница РФ – руско размештање ракета малог и средњег домета, упереног ка Европи.

Истовремено се, ван Чикашког самита, чуо хор гласова познатих политичара који захтевају да се савлада нов рецидив хладног рата.

„Рецимо „да“ противракетној одбрани заједно са Русијом“ – позива у заглављу свог чланка Волфанг Ишингер, председник Минхенске конференције за безбедност. Ако је 2010.год. Северноатланска алијанса позвала Русију да заједно граде систем ПРО, сада она намерава да ради сама. „Било би паметније да се објави кратка пауза“ – каже В.Ишингер. Њега је узнемирило то, да данас руски председник не види смисла ни да се појави у Чикагу. Због несугласица у вези са ПРО „постоји ризик да између Русије и НАТО-а дође не само до стагнације у односима, већ и до правог назадовања“ – сматра Ишингер.

Бивши представници САД и Велике Британије при НАТО-у, Николас Бернс и Дејвид Менинг, су за заглавље свог чланка позајмили стих из песме Битлса : „НАТО – када ћу имати 64“. Они мисле да свој 63. рођендан алијанса слави у не баш веселој атмосфери. Мало се ко нада да ће крхки успеси у Авганистану издржати нови притисак талибана; у САД и Европи влада економска криза; међународна ситуација остаје нестабилна: земље- изопштеници ( енгл. rogue-states), несамосталне државе, тероризам, пиратство, хакерски напади.

„Да се саграде мостови преко провалије у сфери ПРО“ – препоручују у заглављу својих материјала експерти из различитих земаља који заједно проучавају техничку страну потенцијалне сарадње НАТО и Русије у сфери ПРО. Несугласице између НАТО и Русије у области ПРО нису толико озбиљне као што изгледа – предпостављају аутори Иванка Барзашка из Лондона, Тимур Кадишев из Москве, Гец Нојнек из Хамбурга и Иван Елрих из Вашингтона. „Сарадња у сфери ПРО може да задовољи обе стране,“ – пишу они. Истина, по њиховом мишљењу, Москва неће успети да од САД добије правне гаранције о томе да њихов систем ПРО није усмерен против Русије, јер Сенат САД то не може да ратификује.

Рекло би се да се много трезвенија оцена политичке ситуације формира данас не у кабинетима председника бриселског штаба НАТО-а, већ међу политичким и јавним личностима Запада који су озбиљно забринути због развоја ситуације.

Још једна новост на самиту је – идеја „паметне одбране“ (smart defence), коју је дао Расмусен. „Паметна одбрана“ – то је преко 20 међунационалних пројеката који треба, како се објашњава, да појефтини одбрамбене задатке. Расмусен је навео пример да када се једна група савезника, рецимо, договара о радовима на разминирању путева, друга група обезбеђује ваздушно патролирање поморских простора како би се добиле потребне информације. „Паметна заштита – то је да се троши паметно за оно што нам је потребно. То такође значи и да не радимо исти посао истовремено“ – објаснио је генерални секретар НАТО-а. Шта да се ради – светска финансијска криза се осећа и у буџету НАТО-а. Мора да се штеди!

А све у свему – у вези са Чикашким самитом треба да се констатује следеће:

1. Руководећи кругови НАТО-а за сада не успевају да превазиђу комплекс сопствене надмоћи, који потпомаже стварање низа стратешких грешки, пуних могућности да експлодирају. Већ су дестабилизовани велики простори Северне Африке и Блиског Истока, шири се талас међународног тероризма, погоршавају се односи са Русијом.

2. Сва конструктивна критика НАТО-а на Западу је исходила изван самита и долазила је од познатих политичара који су још до скора заузимали руководеће положаје у владама земаља-чланица. Међутим, ту критику они који је требало да чују – нису чули.

3. Несхватљиво усхићење организатора самита због „успеха блока“ је само доказ слепог самозадовољства. НАТО и даље наставља да иде путем којим је ишао и до сада, тако да су пред нама нове кризе, пре свих у Сирији и Ирану.

Русија треба да се спрема управо за то.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

3 коментара

  1. Ma je li moguće?! Ovo otvoreno “horsko kukurikanje” i prezrivo i ignorantsko ponašanje prema ruskim zahtevima samo potvrđuje moju tvrdnju o tretmanu koji Rusija “uživa” na zapadu. Toliko je preziru, da je čak i ne uzimaju u obzir, tretirajući je kao “trinaesto prase”. Sada sam ubeđen da će Rusija biti napadnuta najkasnije do kraja 2015 godine i to iznenadnim nuklearnim udarom (na kvarno, bez ikakvih naznaka…) i za to će biti upotrebljena gruzija kao “uslovni okidač”, koju će jenki nahuškati da navodno oslobađa Osetiju i Abhaziju. Naravno da će ih Rusi samleti, što su trebali da urade i prošli put… kad su se povukli, umesto da onog sakašvilija okače na banderu kao božićnu jelku. E sada će morati temeljno da ih zgaze, da ih zauvek nauče pameti, a što će jenki da iskoristi da preuzme “moralnu štafetu” i krene u napad. Oni su ubeđeni da Majka Rusija neće da se brani! Ubeđeni su da Rusi neće da ih istrebe! Prosto mi nije jasno kako je to moguće, ali oni su zaista ubeđeni u ovu sumanutost! I zato će biti apokalipsa, jer nema drugog rešenja! Prokleti jenki razume samo govor neutrona i sigurnog istrebljenja zapada! Tako da… Rusija mora da skine “poklopce” sa svojih nuklearki, aktivira iskander rakete na granicama nato-a i uperi ih u poljake, rumune, turke i ostale američke marionete i čeka da krenu sa postavljanjem pro-a i onda ih unište bez pardona(mislim te rakete, ali ako treba…). Odmah unište! Tvrdim da će jenkiji da povuku ručnu i da će ceo slobodarski svet dobiti još par godina mira, dok se ponovo ne usude da provociraju! Rusija više nema o čemu da razgovara sa jenkijem i njegovim poltronima, sem da im saopšti šta će da uradi na svaku njihovu provokaciju i to mora da uradi po svaku cenu! Po svaku cenu! Samo to daje još kakvu takvu nadu da će bilo kakav globalni mir potrajati… ne verujem, ali i nada je čudo.

    • Gospodine DRAGANE…10+-za LOGICNO RAZMISLJANJE.VELIKI POZDRAV IZ RF…BOG SA MAJKOM RUSIJOM CUVA SRBE I PRAVOSLAVLJE-AMIN.

      • Bojim se brate da je taj odavno digao ruke od svih nas i jednostavno čeka da ovog puta njegov posao obavimo sami. Iskreno i neverujem da postoji, jer ako postoji… onda je najobičniji sadista. Ovoliki zločini, ovolika nepravda… tu bog ne pomaže. Samo čelik i čelična vera u ispravnost svojih postupaka (čista savest) u odlučnosti da se ide do samog kraja uzdignutog čela i ponosno! Pred sotoninu decu mora se stati odlučno i beskompromisno i prekinuti svaku jalovu raspravu! Saopštiti im da više nema “tihog” napredovanja i da su došli do granice bez povratka i da nema dalje! Batali te popovske mantre, jer ti mali hedonisti samo brinu o svojim ovozemaljskim privilegijama i zabole ih za patnje naroda! Od njih se ne nadaj ničemu! Samo vera u sebe i sopstveno poštenje može da pomogne i kad klecaju kolena od straha… sve drugo je laprdanje!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *