Почетна / Свет / Демографска обнова Русије је почела

Демографска обнова Русије је почела

Пише Владимир Димитријевић

Руска држава је кренула путем својих корена – а они су били у духовном животу и породичној стабилности

 

Сагласје државе и Цркве: патријарх московски Кирил и министарка здравља и социјалног развоја Татјана Голикова потписали су документ о сарадњи

Владимир Путин је јасно и гласно изјавио („Печат“ је о томе писао у тексту Богдана Ђуровића „Путинова мапа пута“): „Док не обновимо традиционални однос према основним моралним вредностима, никакве мере економске и социјалне политике неће донети стабилан резултат. Чврста и просперитетна породица са више деце – то је оно око чега морају да се уједине сви напори државе, друштва, религиозних организација, наше просвете и културе“.

ПУТ КА КОРЕНИМА
Дакле, не економска база, па духовна надградња, већ духовна и морална обнова, и тек онда економија и социјална брига. Очито, руска држава тражи пут ка својим коренима – а они су били у духовном животу и породичној стабилности. Већ сада има озбиљних помака у том правцу. Године 2011. на Социјалном форуму Русије, вицепремијер Александар Жуков саопштио је да је први пут у новијој историји ове велике државе број становника стабилизован; у последњих пет година, истакао је, опадање броја становника смањило се готово три и по пута, а просечни животни век се повећао за три и по године, и износи 69 година.
Министарка здравља Татјана Голикова је изнела охрабрујући податак: у августу 2011. године наталитет је надмашио морталитет – родило се 10.700 више људи него што их је умрло. То је други пут после 1991. године, када је кренула „перестројка“ која је својом неолибералном политиком и тзв. доктрином шока (видети истоимену студију Наоми Клајн) довела не само до повећања социјалних разлика, него и до страховитих демографских губитака (дешавало се да годишње умре и по милион људи више него што их се роди). Познати  социолог Александар Панарин је сматрао ово непосредном последицом губитка смисла живота: у руској цивилизацији, утемељеној на хришћанском солидаризму, грабљиви индивидуализам либералног капитализма код људи је рушио моралне оријентире и доводио до губљења смисла живота, што и јесте, поред објективног процеса сиромашења, био кључни узрок пада наталитета. Очито, нова руска власт је, без обзира на то што све слабости досадашњег „социјал-дарвинизма“ нису савладане, ипак успела да крене другим правцем. И да постигне резултате. Тај процес ће се, изјавио је на Социјалном форуму Русије Александар Жуков, наставити: власт ће у наредне две године издвојити 620 милијарди рубаља, за које ће бити купљена најновија медицинска опрема и телекомуникациони системи у здравству, плаћени нови квалификовани специјалисти, повећане плате здравствених радника. Татјана Голикова је изјавила да је циљ модернизације „повећање квалитета и приступачности здравствених услуга становништву“.  Дакле, демографска обнова Русије је почела.
У последњих пет година број абортуса се смањио за 25 одсто: од 1.407.042  колико је забележено 2006. године, овај број је спао на 1.054.820, 2010. године. Уредбама Владе смањен је број легалних социјалних и медицинских разлога за вршење абортуса, а одлуком Министарства здравља и социјалног развоја 2007. године у област тзв. женских консултација уведено је обавезно присуство социјалног радника и психолога. Олга Борзова, лекар и председавајућа Комитета за здравствену заштиту у Државној думи Русије, дала је, у августу месецу 2011, интервју Алексеју Соседову, дописнику агенције „Интерфакс религија“ о даљим корацима државе тим поводом. Она је истакла да се у новом медицинском законодавству Русије предвиђа увођење конкретних мера за смањење броја абортуса и повећање природног прираштаја. Биће уведено такозвано време мировања, када жена може да размисли о својој одлуци. Жена ће се консултовати са социјално-психолошком службом стручњака у медицинским установама. У здравственим центрима широм Руске Федерације основаће се специјални кабинети медицинско-психолошке и социјално-правне помоћи. У новом закону, вели Борзова, биће уведен специјални параграф који лекару даје право да не врши абортус, осим у случају да је угрожено здравље жене и њен живот. Биће уведена и кривична одговорност за нелегалне абортусе.
Борзова истиче да је главни циљ руске државе не „декларативно супротстављање абортусима, него подршка мајчинству“. Она сматра да постоји низ мера које могу да обезбеде подршку процесу демографске обнове Русије: законодавно обезбеђивање финансијске основе за рађање (такозвани мајчински капитал), стварање фонда помоћи сиромашним мајкама, социјална подршка, олакшице, подршка самохраним мајкама, разведеним женама с децом, женама у тешким животним ситуацијама.

[restrictedarea]

ДОДЕЛА ЗЕМЉЕ: ЈОШ ЈЕДНА СТИМУЛАЦИЈА
Године 2011, 17. јуна, у Руској Федерацији је ступио на снагу Закон по којем су породице са троје или више деце стекле право на бесплатне парцеле, у које спадају и плацеви за индивидуалну стамбену изградњу. Заменик генералног директора Федералног фонда за помоћ развоју стамбене изградње Алексеј Фурсин, тим поводом је изјавио за званичну „Росијску газету“: „Данас у субјектима федерације постоји законодавна база која омогућава давање земље у власништво појединим категоријама грађана. Важност усвојених закона је у томе што је први пут била установљена таква категорија као што су ‘грађани који имају троје или више деце’ и њихово право да бесплатно добију земљу која је власништво државе или општине, и то без исцрпљујућих бирократских процедура“. Председник Русије Димитриј Медведев је 2010. године наложио да се искуство из ове области пренесе на целу Русију, због чега је требало покренути одговарајућу законску иницијативу. То је сада урађено, и верује се да ће бити даљи стимуланс за рађање.
Као најстарија и најугледнија установа Русије, Руска православна црква је заинтересована за сарадњу с државом у свим областима од  значаја за добро народа. То се односи и на област здравствене и социјалне заштите. У јулу  2011, на основу Устава Руске цркве и државног законодавства Русије, патријарх московски Кирил и министарка здравља и социјалног развоја Татјана Голикова потписали су документ о сарадњи, који се заснива на признању чињенице да су здравље и социјални развој заједничке области старања Цркве и државе, да је у томе битан заједнички напор свих заинтересованих за будућност Русије, да је потребно у народу формирати здрав начин живота и сачувати његов генетски фонд, у чему може да помогне вековно искуство Руске цркве у социјалном служењу људима.

ХРИШЋАНСКО СЛУЖЕЊЕ ДРУШТВУ
Наведене су области у којима ће Црква и држава сарађивати: демографска политика, обликовање здравог начина живота код грађана, супротстављање алкохолизму, наркоманији и пушењу, профилактика сиде и других полних болести, одвраћање од абортуса, снажење породице, мајчинства и детињства, медицинска профилактика, помоћ и рехабилитација, социјални опоравак оних који страдају од алкохолизма, токсикоманије, наркоманије, игроманије, као и помоћ деци с посебним потребама, инвалидима и другим социјално незаштићеним групама становништва… Овај споразум, између осталог, има за циљ ојачање моралних, радних и породичних вредности.
У програмском документу РПЦ, њеним „Основама социјалне концепције“ (усвојеним на СА сабору РПЦ-а 2000. године) између осталог пише и следеће: „Црква је призвана да у сарадњи са државним структурама и заинтересованим друштвеним круговима учествује у стварању таквог схватања очувања здравља нације, при којем би сваки човек могао да оствари своје право на духовно, физичко и психичко здравље и социјалну сигурност, уз максимално продужење живота (…) Демографски проблеми су предмет непрестане пажње наше Цркве (…) Држава се позива да свим средствима којима располаже подржи рађање и достојно одгајање деце“.
Руска црква има разлога за оптимизам и сасвим је спремна да се својим хришћанским служењем друштву у овај процес укључи. А овакав однос Цркве и државе у православној традицији назива се симфонија (сагласје) световне и духовне власти, представља га симбол двоглавог орла под круном с крстом, присутан и на грбу Русије. И  Србија има таквог орла на грбу; можда ће и у нас, једног дана, почети демографска обнова. За сада, код нас годишње умре 30.000 људи више но што их се роди.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *