Почетна / Свет / Блиски исток: Где су нестали хришћани

Блиски исток: Где су нестали хришћани


Пише Зоран Милошевић

Међу блискоисточним хришћанима је распрострањено убеђење да где год Американци донесу демократију на својим тенковима или авионима, цену плате хришћани – нестану из тих држава!

 

Хришћани одлазе са Блиског истока и то никога у свету не забрињава. Статистика каже да у свету, највише на Блиском истоку, на сваких пет минута погине један хришћанин због своје вере. Подаци сведоче да се број хришћана смањује на целом Блиском истоку, једнако у Израелу, као и у муслиманским државама. Када је створен Израел у њему је (посебно у Витлејему) у структури становништва било 15 одсто хришћана. Данас их има само 1,5 одсто. У свим муслиманским државама Блиског истока забележено је смањивање броја хришћана, што се тумачи традиционалним презривим ставом муслимана према другим религијама, а током минулих 100 година овај однос се све више претварао у насиље и отворену мржњу. Већина хришћана, али и других мањина, бежала је у првој фази на Запад, посебно САД, а данас у Руску Федерацију. Донедавно, већина Арапа који су живели у САД-у били су хришћанске вере. Пошто је Вашингтон, а потом и Брисел као седиште Европске уније одбио да заштити хришћане, обратили су се Руској православној цркви и Путину који је обећао заштиту. Но, пођимо редом.

МЕТЕ ЉУТИХ МУХАМЕДОВИХ ВОЈНИКА
Што је више демократије на Блиском истоку – мање је верске трпељивости, истичу хришћански аналитичари на Блиском истоку. Међу блискоисточним хришћанима је распрострањен став да где год Американци донесу демократију на својим тенковима или авионима, цену плате хришћани – нестану из тих држава. У данашњем Авганистану више нема ни једне једине хришћанске цркве. Ако се неко усуди да у овој држави проповеда хришћанство биће убијен. Ако неки Авганистанац прими хришћанство, муслимани ће му побити сву ужу и ширу породицу. Да ли је то демократија и да ли је то био стварни циљ америчких ратова у овом региону?
До агресије на Ирак и пада Садама Хусеина у овој држави живело је 1,5 милиона хришћана (око 500.000 православних), а данас их је остало мање од 400.000 (православних око 150.000). Окупационе снаге нису ништа учиниле да зауставе њихово исељавање.  Борци Ал каиде у Ираку неометано убијају хришћане, те ови имају избор: или побећи, или се изложити мучеништву (значи смрти). Највише хришћана у Ираку живело је у два града – Багдаду и Мосулу. Данас не прође дан без напада на њих и погибије мирних становника ових градова. Сви хришћани живе са сазнањем да у свакој минути могу бити мета љутих приврженика Мухамеда који при нападу изговарају – Умри неверниче!  Два хришћанина су убијена када их је возач аутомобила питао да ли исповедају ислам, а они одговорили „не“. Тада је возач узео аутоматску пушку и убио их, уз горе наведени поклич. Римокатолички архиепископ Багдада је позвао своје вернике да не чекају смрт, него да беже из државе. Због тога хришћани мисле да је решење да добију аутономну покрајину на северу Ирака. Но, председник није прихватио такав предлог, јер сматра да би та аутономија постала мета муслимана. Но, одбијајући ово, није понудио ни неко друго решење.
У Либији после агресије САД-а и Европске уније на власт су дошли исламисти и после вишедеценијског мира између муслимана и хришћана све је срушено. Сада епископ Триполија тражи заштиту за хришћане у свим центрима политичке моћи на Западу, укључујући САД, али нико не чује његов глас.

ФАТВА СВЕТОГ „ШЕЈХА“

[restrictedarea]

Највећи савезник САД-а на Блиском истоку је Саудијска Арабија. Недавно је врховни муфтија Абдул Азиз Бин Абдула, кога муслимани називају и „свети шејх“ (други човек у држави), у фатви изрекао смрт свим хришћанима на полуострву, позвавши се на речи пророка Мухамеда „да у Арабији има места само за припаднике ислама“. Поред тога сви хришћански храмови морају бити порушени, јер су изграђени на арапској земљи – територији ислама – истиче „свети шејх“! За малобројне хришћане у Арабији, а такође и у свим државама Блиског истока, ове речи врховног муфтије нису биле речи охрабрења, већ речи које изазивају неспокој. У Саудијској Арабији хришћанских цркава и манастира нема. Једина религија која се овде може исповедати је вехабијски ислам. За ношење крста на ланчићу у Арабији бичују, а за поседовање Библије иде се на вишегодишњу затворску казну. Слично је само међу талибанима. Убиство хришћанина и силовање хришћанки у овим срединама није грех, што се често практикује, као и хватање хришћанки и продаја у хареме.
У Сирији, где Запад подржава стране плаћенике, ситуација је таква да ће хришћани вероватно ускоро нестати, чиме ће се извршити потпуна дехристијанизација државе. Наиме, страни плаћеници, поред тога што нападају режимске снаге, нападају и хришћане и хришћанске цркве и манастире. Сиријски хришћани (Антиохијски патријархат) су одувек имали заштиту Руске православне цркве (наравно и руске државе). Црквени Устав Русима је дошао управо из Сирије, а први митрополит Кијевске Русије био је Арапин сиријског порекла по имену Михаило, који је потом проглашен за свеца под именом Михаило Грк јер је дошао из Византије.
У Сирији се налазе важне хришћанске цркве и манастири. Чак се и реч „хришћанин“ родила у Сирији (Дамаску), у једној од првих хришћанских заједница у свету. Антиохијска црква води патријархат Истока и једна је од четири најстарије патријаршије у православном свету. Сиријска црква је основана 37. године од апостола Петра и Павла. Сирија, заједно са Израелом, Либаном и Јорданом, представља за све хришћане света „свету земљу“, јер се овде развила библијска мистерија. Сваки ходочасник ће обићи пустињу где се родио Аврам, а налази се у овој држави. Руски ходочасници овде стижу преко луке у Одеси и дошавши на сиријску обалу пешке прелазе у Палестину, те сваки од њих који се креће ка Јерусалиму обиђе сиријске манастире и цркве. Манастир Богородице налази се 22 км од Дамаска, а изграђен је 547. године од императора Јустинијана. У овом манастиру се чува стара икона Богородице (која се сматра чудотворном, јер су се многи овде излечили), иконописао ју је свети Лука и никоме се не показује. По броју ходочасника из хришћанског, а посебно православног света, овај манастир је био међу најпосећенијим на Блиском истоку. Ту је, поред мноштва других цркава и светиња, и манастир Свете Текле, прве хришћанске светитељке и мученице (данас је то женски манастир који се брине о напуштеној женској деци).
Муслимани су захваљујући нафти дошли до огромног новца и савремених западних војних и цивилних технологија, што користе да би распаљивали несигурност међу хришћанима. Ислам данас поново маршира, не само на Блиском истоку, где преко „Арапског пролећа и револуција“ долази на власт, него и у свим државама Европске уније, посебно у Немачкој (где је недавно започета бесплатна подела 25 милиона Курана на немачком), Белгији, Француској, Енглеској, Норвешкој, Холандији…
На Блиском истоку верници ниједне друге религије, осим муслимана (и Јевреја), немају своју државу. У Египту живи пет милиона Копта – хришћана који не прихватају ислам и стална су мета напада муслимана. У другим државама Блиског истока ситуација је слична – хришћани немају своју државу и да би сачували веру и избегли смрт исељавају се. Када нема хришћана муслимани се свађају између себе: сунити и шиити, сунити и припадници неких исламских секти (у Сирији алавити), затим су мета и припадници предисламске религије зороастрејци. Само су се Јевреји заштитили створивши своју државу.
Митрополит Иларион, задужен за спољне послове у Руској православној цркви је информације представио бившем премијеру, а сада председнику Руске Федерације Владимиру Путину, и овај је прихватио обавезу да заштити хришћане на Блиском истоку. За време Садама Хусеина у Ираку је живело око 500.000 православних, сада око 150.000, истакао је митрополит. У Египту муслимани нападају и хришћане и њихове храмове које пале. Постоји и статистика да у свету на сваких пет минута погине један хришћанин због своје вере и то највише на Блиском (Египат, Ирак…) и Средњем (Пакистан и Авганистан) истоку, а тешко је хришћанима и у Индији. Хришћане убијају, хришћанке силују, храмове пале. Реакција хришћана је масовно напуштање тих држава у којима су вековима живели њихови преци. Митрополит Иларион је посебно информисао Путина, али и руску јавност, о томе да је за време власти Гадафија у Либији био складан однос хришћана и муслимана, али после долета „демократије“ на америчким и европским авионима хришћани постају мета муслимана.
Поред митрополита Илариона који тражи заштиту хришћана на Блиском истоку од руског политичког врха, ту је и Центар за заштиту људских права Светског руског народног сабора. Роман Силантјев, руководилац овог центра, свој позив Путину да размисли о заштити хришћана у целом свету аргументовао је одбијањем САД-а и Европске уније да уопште расправљају о проблемима и страдању хришћана у свету. Заштита хришћанима на Блиском истоку је и те како потребна, јер према свим социолошким истраживањима у муслиманским државама хришћани су најнеагресивнија популација и уједно и најнезаштићенија, чиме су постали лака мета фанатичних исламиста. Трагедија је да после напада на блискоисточне хришћане, исти ти исламисти одлазе у Европску унију и причају како  хришћани крше њихова људска права.

_____________

Друго убијање Никеје

Храм Свете Софије из Изника (стара Никеја) у Турској постао је џамија, јер је одлука турске владе од 6. новембра 2011. године постала правоснажна. Овај гест турских власти поново је пробо хришћанско срце. Ради се о другом храму Свете Софије који је изграђен у VI веку од императора Јустинијана I.
У Никеји су одржана два Васељенска сабора (325. и 787. године), при чему је последњи одржан управо у храму Свете Софије. У Никеји је донесен Символ вере, који по месту доношења носи име Никејски. Овде је, такође, задат смрти ударац јереси аријанизма. Света Софија у Никеји, иначе, је урађена као мања копија Свете (Аја) Софије из Константинопоља. Први пут Света Софија у Никеји је претворена у џамију 1331. године. После великог пожара у храму-џамији 1922. године, муслимани су то протумачили казном што су преузели хришћански храм и нису хтели да ово здање обнове, те су је предали хришћанима који су је обновили и 2007. године поново осветили. Пошто је храм привлачио мноштво хришћана и туриста, али и деловао мисионарски, јер је овде десетак Турака примило хришћанство, турске власти су донеле одлуку да га поново претворе у џамију.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. po ‘plodovima’ se poznaje, sve, pa i Antihrist ?! Sila obmane sa fizickom silom pustosenja ?! A puna ‘usta’ ‘demokratije’, ‘tolerancije’ ‘filantropije’ ‘humanitarnih ‘intervencija’, itd ?!




    0



    0
  2. Amerikanci namecu ideju tolerancije na takav nacin kao da su je oni otkrili i da treba da njom prosvetle druge, a plodovi njihovih dela pokazuju da li se o tome radi. Tolerancija je tradicionalno uspostavljana na nacin karakteristican za drustvo odredjenog podneblja i tu drustvenu uslovljenost ne treba agresivno uklanjati. Kad se radi na nacin kako to radi USA, drustva se dezorijentisu i javljaju se pojave poput progona i ubistava.
    Naravno, i ta USA zna sta radi i postize upravo ono sto zeli. Gde njihova noga kroci, rastu patnja, netolerancija i biometrija.




    0



    0
  3. Sto reci a da nama nije jasna Americka demokratija u kojoj nema ni slova d od demokratije .Svoju demokratiju je usmerila za osvajanje njenih cileva .otimacine,nasilja lazi,prevare itd. fuck amerika




    0



    0
  4. Sta dodati da nismo svesni sta ta Azdaja radi .Demokratiju je izabrala kao srestvo osvajanja ,ubijanja .masovna unistenja naroda i svega sto nije covecanski ….treba joj se stati na put ne treba vec moramo




    0



    0
  5. ko i kod nas, gde veliki nacionalisti brane tu se nestaje, tako isto očekujemo i sa izraelom, da bude




    0



    0

Оставите одговор на ... Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *