Почетна / Други пишу / Александар Павић: Избори у Србији – од првог до деветог круга

Александар Павић: Избори у Србији – од првог до деветог круга

Други круг председничких избора који треба да буду одржани 20 маја 2012. отвора се испред Србије као тамна јама пред коју су политичке странке, попут чувара логора, спровеле грађане/бираче, а сам чин гласања делује као искорак у непознато који се може завршити или обичним угрувавањем, са могућношћу преживљавања и опоравка, ако је јама релативно плитка и њено дно релативно равно, или озбиљнијим повредама па чак и смрћу у случају да је јама дубља, односно обложена оштрим камењем – или падом у бездан коме се не види краја.

Неизвесност о којој је реч произилази из чињенице да је огромна већина јавности изван странака садашње владајуће коалиције (Демократске странке и странака-патуљака окупљених око ње, коалиције СПС-ЈС-ПУПС, Г-17+, преодевене у УРС, и већине странака националних мањина), и њених сателита (коалиције ЛДП-СПО), тј. изван главног тока строго контролисаних српских медија изразила озбиљне, суштинске сумње у регуларност првог круга избора – и то на свим нивоима: председничким, парламентарним, покрајинским и локалним. Приговори покривају широк дијапазон: – од недостајући врећа са гласачким листићима или врећа нађених у контејнерима за ђубре, масе отпечаћених коверата са гласачким листићима који су стизали у изборне комисије, записника који се не слажу са унетим подацима о пребројаним гласовима, сумњиво поништених листића, вишка штампаних листића, листића наводно различитих боја и различите грамаже, па до немогућности опозиционих странака да добију адекватан увид у гласачки материјал, на основу чега би могле да поднесу утемељене жалбе. Мора се напоменути да ове појаве нису биле локалног или изолованог карактера, већ су биле масовне и широко распрострањене, што доводи до закључака да је изборна превара била систематска и добро организована.

Приговори оштећених странака су одбачени од стране Републичке изборне комисије (РИК), и то страначким прегласавањем, с обзиром да су чланови РИК-а уједно и представници странака, а сам председник РИК-а је члан владајућег ДС-а, који је чак био и донатор своје странке током изборне кампање.1

Посебна прича је тзв. Јединствени бирачки списак (ЈБС), према којем Србија (без Косова и Метохије) има абнормално низак број малолетника без права гласа. Наиме, док према попису из 2011. популација Србије (без КиМ) износи 7.120.666, првобитни ЈБС је регистровао око 7,03 милиона бирача, да би се, уочи самих избора, под врло магловитим околностима (везаним за манипулације око броја гласача на КиМ), тај број смањио на око 6,77 милиона бирача. То би значило да Србија има свега око 350.000 малолетника, што је изван сваке могућности, с обзиром да се годишње у Србији, према званичној статистици, рађа око 90.000 деце, а око 75.000 уписује основну школу. Ако се на основу ранијих пописа може утврдити да се број малолетних лица у Србији креће у распону од 15-20%, то би значило да би, у најбољем случају (тј. са 15% малолетника), број лица са правом гласа у Србији могао да буде тек нешто изнад 6 милиона, што значи да ЈБС садржи на стотине хиљада „фантомских“ гласача (укључујући нпр. мртве и оне који су се иселили из земље).

Две ствари у вези ЈБС још треба подвући. На првом месту је чињеница да ни једна једина странка или групација која се појавила на изборима – ни из власти ни из опозиције – није упутила званични приговор на ЈБС ни пре ни после избора, иако су његове нелогичности биле већ на око очигледне, што је на неки начин све учеснике избора – у мањој или већој мери – учинило саучесницима у изборним нерегуларностима. На другом месту је чињеница да, према тврдњама страначких функционера попут Небојше Бакареца из ДСС-а, „не постоје докази да тај бирачки списак заиста постоји, пошто нико нема право увида у њега, осим министра државне управе и локалне самоуправе, кадра ДС. Ни РИК није добила тај списак, што ствара додатну сумњу да тај списак постоји и сумњу да нешто није у реду са тим списком“.2Другим речима, постојање ЈБС је више ствар вере него емпиријских чињеница. А, као што се зна, различити људи тумаче веру на различите начине.

Како су у данима после првог круга избора почеле да пристижу све бројније, боље рећи масовне информације о изборним неправилностима,3 а приговори бивали листом, систематски одбијени од стране РИК-а, тако је расло незадовољство у опозиционим редовима, и појавили су се захтеви да се резултати избора преиспитају, тј. да се избори пониште. Двери су 10. маја затражиле да се „хитно пониште и поново распишу избори на свим нивоима, јер је ово највећа изборна крађа у новијој политичкој историји Србије“.4 Председник ДСС-а Војислав Коштуница је 11. маја изјавио да „независна комисија треба да преброји гласове“, додајући да је „најгоре што може Србији да се деси јесте да на изборе падне сенка сумње да су гласови покрадени“.5 Председништво СНС, који је, заједно са мини-странкама окупљеним око њега, појединачно добио највећи број гласова и највећи број мандата, 12. маја објавило је да „СНС не признаје фалсификоване резултате избора“,6 и да ће тек одлучити да ли ће уопште и учествовати у другом изборном кругу, у који се пласирао председнички кандидат странке, Томислав Николић.

Чинило се да се на опозиционој страни ствара јединствен фронт који би могао да пољуља владајући режим и отвори кризу у држави на основу захтева да се васпостави или успостави регуларан и веродостојан изборни процес. Додатну тежину захтевима ових странака давале су и анализе и коментари објављени на медијима који су се истакли у борби против Милошевића и/или „српског национализма“ и који овим политичким снагама ни на који начин нису били наклоњени, попут портала Б-92 (тј. Блог Б-92), Пешчаник и Е-новине. Не само да се регуларност избора доводила у питање и постављали се захтеви да се изврши поновно пребројавање гласова,7 већ је и сам доскорашњи председник Србије Тадић оптуживан за увођење аутократског, па чак и диктаторског режима, са амбицијама преузимања тоталитарне контроле над друштвено-економским и медијским животом Србије. Помаљала се атмосфера из 1990-их, тј. уједињавања разноликих политичких опција око супротстављања власти која је изродила у „режим“. Међутим, тај наговештај је био кратког даха.

Већ 13. маја, тј. само дан после изјаве председништва СНС о „непризнавању“ изборних резултата, Томислав Николић је изјавио да ће ипак учествовати у другом кругу избора, са образложењем да ће власт „свакако прогласили победу, учествовали ми или не“, и да ће, само ако он победи на председничким изборима, грађани „сазнати шта је права истина“.8Разумљиво, овај став је збунио многе, јер се поставило логично питање: како се може веровати да ће они који су организовали изборну крађу у првом кругу организовати фер изборе у другом. Или, према речима некадашњег председничког кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице, изречених уочи демонстрација и преврата од 5. октобра 2000: „Ми ни у какав други круг не можемо да идемо, јер бисмо тиме постали саучесници у крађи бирачких гласова. Превара из првог круга не може се поништити другим, петим или ко зна којим кругом“.9 Коштуничином ДСС-у је требало читава три дана да формулише одговор на Николићев заокрет. Тај одговор је артикулисан „Споразумом председника ДСС и председника СНС“ од 16. маја, према којем ДСС даје подршку Томиславу Николићу у другом кругу председничких избора у замену за пристанак СНС да се питања евентуалног чланства у ЕУ (зашта се залаже СНС) и/или политичке неутралности (зашта се залаже ДСС) реше на референдуму, и да СНС и ДСС воде „усаглашену политику када је у питању Устав Србије“.10 С друге стране, потписници су истакли да су „сагласни су да постоји оправдана сумња да је дошло до озбиљних изборних нерегуларности и изборне крађе 6. маја“, уз констатацију да је, „и поред оправдане сумње у изборну крађу председник СНС Томислав Николић донео одлуку да је у интересу Србије да се одржи други изборни круг“.11

На брисаном простору су остале једино Двери, које су, у складу са својим ставом да „другог круга председничких избора неће бити“ док се „не утврди истина о крађи на изборима“,12 затражиле додатно образложење за овај споразум,13 и које и даље инсистирају на оснивању „независне државне истражне комисије коју би чинили представници свих изборних листи које су учествовале на претходним изборима и која би имала увид у јединствени бирачки списак, записнике са бирачких места и сав бирачки материјал“.14 Нажалост, уследио је напад на Двери од стране високог функционера ДСС Милоша Алигрудића, који их је оптужио да имају подршку режима, који им „омогућава да заузимају невероватан медијски простор“.15 Алигрудић, међутим, није суштински оспорио захтеве Двери, нити понудио доказе за своју тврдњу.

С каквом се ситуацијом суочавамо?

1. Шта год да буду резултати другог круга председничких избора, нестабилност у Србији ће се појачати. На првом месту, Николић је већ најавио да ће се он и његова странка „физички тући ако буде дошло до крађе у другом кругу“.16 Овде је већ потенцијал за инциденте велики, јер се не зна ко је тај ко ће моћи да успостави критеријум кад и где се краде, с обзиром на међусобно неповерење између представника СНС и власти, и опште неповерење у државне институције. Ако Тадић ипак буде проглашен победником, Николић је себи отворио простор да оспорава тај резултат и да званичне органе поново оптужи за „крађу избора“. Ако би, с друге стране, победио Николић, ништа не би спречило власт да подједнако оспорава тај исход, оптужујући Николића – као што већ јесте – за стварање атмосфере страха17 која је могла да утиче на резултате избора или на изборне органе у вршењу дужности.

2. Резултати првог круга избора – а поготово парламентарних – су и даље под знаком питања. Мада су СНС и ДСС пристале да учествују у другом кругу председничких избора, њихов споразум је пажљиво заобишао изјашњавање о евентуалном (не)признавању првог круга. Уз то, још увек се може валидно тврдити да учествовање у другом кругу председничких избора не значи да се аутоматски признају резултати првог круга парламентарних избора, који су одвојен изборни процес. Но, чињеница је да је учествовање у другом кругу председничких избора бар привремено ослабило анти-режимски набој који се створио по сазнању о размерама изборне крађе. Сада би, у случају Тадићеве победе, садашњој-будућој власти било психолошки лакше (мада не и валидније) да оптужи опозицију да оспорава изборе само када их губи.

3. Чак и ако СНС и ДСС на крају одлуче да прихвате резултате првог круга и уђу у парламент, с обзиром на тежину оптужби о изборној крађи које су те странке изнеле, нови сазив скупштине ће имати у најмању руку окрњен легитимитет, што ће да додатно подрије ионако низак углед скупштине у јавности – али и поштовање према законима које то тело буде изгласавало. То ће само ојачати „вајмарску атмосферу“ у Србији, и (додатно) снизити међународни углед државе и њених институција.

4. Прихватањем оспораваних изборних резултата и уласком у парламент, СНС и ДСС преузеле би огромну националну одговорност. На првом месту, они би не само легитимисали изборну крађу коју су сами идентификовали, већ легитимисали и наставак катастрофалне националне политике коју спроводи стара-нова власт. На другом месту, чињеница да ће у новом сазиву скупштине посланици а не странке располагати сопственим мандатима, владајућа већина ће имати моћ да додатно увећа своју већину, нпр. кроз „куповину“ посланика опозиције. Може се замислити ситуација у којој би купљени посланици из редова СНС-ове коалиције, заједно са владајућом већином, омогућили чак и изгласавања промене Устава. Садашњи споразум Коштуница-Николић их засигурно не би обавезивао ни у једној тачки.

5. Ако СНС и ДСС на крају прихвате скупштинске мандате и, стога, признају легитимитет првог круга избора – оставиће се простор за Двери и све друге који тај легитимитет не признају, да почну изградњу неке нове алтернативе садашњем поретку, док би СНС и ДСС у очима многих у опозиционој јавности себе легитимисали као делове режима – ма колико они „опозиционо“ деловали у скупштини. А са растућом кризом и општим губитком ауторитета институција – које ће вероватно бити неповратно подривене изузетно сумњивим и нерашчишћеним мајским изборним процесом – снаге које оспоравају целокупни државни поредак ће неминовно јачати. Нажалост, неће све такве снаге бити државотворне или чак добронамерне према држави.

У закључку се може констатовати, на првом месту, да је садашња владајућа већина спремна да на све да би задржала власт у земљи и да је, у том контексту, непристајањем на поновно, независно пребројавање гласова, вероватно фатално подрила државни и правни поредак у земљи. На другом месту, одлука ДСС-а и СНС-а да учествују у другом кругу избора у глобалу не доприноси стабилизацији прилика. Напротив, пропуштена је велика прилика да се створи заједнички фронт свих који се – без обзира на политичко па чак и идеолошко опредељење – залажу за истинску правну државу, политички легитимитет и законитост у Србији. Принципијелно инсистирање на поштовању законитости изборног процеса и на транспарентној његовој провери и непристајање на свршене чинове власти имало је изгледе да убризга нову енергију у све оне који су незадовољни постојећим стањем у земљи. Наравно, потребно је нагласити да ова прилика неће бити неповратно изгубљена све док СНС и ДСС не признају резултате првог круга избора. Но, остаје чињеница да ће то бити теже после учествовања у другом кругу председничких избора.

http://www.danas.rs

http://www.vidovdan.org

3 Покрет Двери је објавио делимичан списак приговора, на http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/maj/kompletan-izvestaj-dveri-o-kradji-izbora.php

4 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/poruka-dveri-raspisite-izbore-na-svim-nivoima.php

5 http://dss.rs/nezavisna-komisija-treba-da-prebroji-glasove/

6 http://www.sns.org.rs/srpska-napredna-straka-vesti/85-glavne-vesti/4343–srpska-napredna-stranka-izbori2012.html

7 Посебно добро аргументоване захтеве је артикулисао Саша Радуловић: http://blog.b92.net/text/20268/Zahtevam-da-saznamo-da-li-su-izbori-pokradeni/, и http://blog.b92.net/text/20277/Otklonite-sumnju-prebrojte-glasove/

8 http://www.sns.org.rs/ср/srpska-napredna-straka-vesti/85-glavne-vesti/4347–srpska-napredna-stranka-izbori2012.html

9 http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273

10 http://dss.rs/saopstenje-demokratske-stranke-srbije-4/

11 Исто.

12 http://izbori2012.istinomer.rs/stranacka-saopstenja/dveri-u-kradi-ucestvovao-i-cesid-10-5-2012/

13 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/licno-pismo-tomi-i-voji.php

14 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/nezavisna-komisija-ili-protesti.php

15 http://www.novinar.de/2012/05/16/miloš-aligrudić-iza-dveri-stoji-neko-iz-tadićevog-režima.html

16 http://www.smedia.rs

17 http://www.alo.rs/politika/49253/Tadic_trazio_od_Nikolica_da_ne_zastrasuje_Srbiju

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

2 коментара

  1. Ako DSS ne bude do kraja dosledan u borbi za spas Srbije, ostaju nam sam samo Dveri.




    0



    0
  2. Светлост и топлина

    Треба да СВИ БУДЕМО доследни у исказивању своје воље и да је
    бранимо на МИРАН НАЧИН. Бити грађански непослушан – значи не
    хранити ову власт новцем,некретнинама…и осталим стварима. Једни
    другима ПОМАЖИМО. Једино то остаје ЦЕЛИНИ.Ништа није ВЕЧНО , па
    ни власт ДС-а.САМО НАС ЗАЈЕДНИШТВО И СЛОГА СПАСАВАЈУ. Нико други
    нам не може решти ПРОБЛЕМ ОСИМ НАС САМИХ.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *