Сорошеве метастазирајуће бебе

Пише Александар Ђаја

Заклињући се у Европу и њене демократске тековине Борис Тадић несвесно приказује своје право лице тоталитарног бољшевика, који у борби против својих политичких противника превазилази чак и „диктатуру“

 

Иако се у последњих неколико бројева заричем да нећу споменути Бориса Тадића, то је и пре почетка предизборне кампање било веома тешко, а у самој кампањи – немогуће! Зашто? Зато што је бивши председник Србије, како за време свог председниковања, а још више у статусу кандидата за председника, преузео улогу пророка, Месије, можда и самог „грма који гори, а никад не изгори“, а који је једино „овлашћен“ да говори у име свих грађана Србије. Онај који једино зна шта им ваља, а још боље шта им не ваља чинити, за кога би требало, а за кога не смеју да гласају, под чијом ће влашћу (наравно, под његовом!) живети у рају, а под чијом би (наравно, СНС-овом) заглавили у пакао!

[restrictedarea]

„ЛУПА КО ОТВОРЕН ПРОЗОР“
Било би смешно (или, што би клинци рекли, „лупа ко отворен прозор“) да није  увредљиво и – простачки! Најновији „црни бисер“ у том погледу јесте његов интервју за ускршњи број листа „Политика“, у којем је, између осталог, на питање како би објаснио разлику између ДС-а и Српске напредне странке, односно између њега и Томислава Николића, одговорио: „Једина последица њиховог (СНС-овог) деловања је деструкција, шовинизам и насиље. Ти људи су деведесетих водили опасну ратно-хушкачку политику (…) До пре коју годину су славили ратне злочинце, Булевар Зорана Ђинђића желели су да назову по Ратку Младићу, рушили су Београд због хапшења Караџића (…) Та странка није гласала ни за један проевропски закон откако постоји (…) Од оних некадашњих који су били да се за једног Србина убије сто муслимана, којима није жао што је убијен Славко Ћурувија, који су опомињали Ђинђића неколико дана пред атентат да је и Тито пред смрт имао проблеме са ногом, који су избацивали Хрвате из станова, њихову децу из вртића, од оних који су радили све како Србија никад не би ушла у ЕУ, стигли су до данашњих наводних заговорника Европе“, рекао је Тадић и остао жив – а ми, забезекнути!
Шта рећи на ово? Можда, најбоље ништа, јер овакви „интервјуи“, а заправо политички говори или су помало „с оне стране дуге“, или подсећају на одређене говоре из најмрачнијег периода прошлости Европе, од пре седамдесетак година. А, то је опасно. Јер, овде није у питању само страначка припадност у узаврелој предизборној реторици између два ривала, већ оно што се за време комуниста и Броза (а то нимало не чуди, с обзиром на политичку прошлост већине чланова ДС-а) звало – етикетирање. Па, ма колико та реч „етикетирање“ звучала бенигно, она је многе људе у време комунизма отерала на робију, а понеке и у смрт. Невероватно је стога да бивши председник Србије Борис Тадић, у својој опсесивној заслепљености идејом да што више „облати“ СНС и њеног председника Томислава Николића, као велику и једину претњу по своју аутократију – не види или му је свеједно што прелази горњу границу начина политичке борбе у савременом европском демократском парламентаризму. Заклињући се у Европу и њене демократске тековине Борис Тадић несвесно приказује своје право лице тоталитарног бољшевика, који у борби против својих политичких противника превазилази чак и „диктатуру“, по ДС-у одавно „етикетираног диктатора“, Слободана Милошевића!

ГОДИНЕ КОЈЕ СУ ПОЈЕЛИ КРОКОДИЛИ
Наравно, могуће је кренути „тачку по тачку“ из овог назови интервјуа и обарати је као потпуну бесмислицу, али то је, такође, бесмислен посао. Јер,  према наведеним Тадићевим тзв. оптужбама упућеним СНС-у, данас би се, после свега што смо доживели, проживели и сазнали, могла саставити књига за децу под називом: „Како је Мали Ђокица постао председник?“ Али, ма колико таква књижица била отворена за свакојаке „детињасте“ политичке поруке, једна, ипак, ни у њој не би могла да се објави. А та је – да су Срби избацивали хрватску децу из вртића! Каква јефтина, ушећерена и мелодраматична антисрпска политичка демагогија, коју, веровали или не, лансира Србин, а не Хрват… Шта би дотични председнички кандидат тек говорио о свом народу (ако је уопште његов?), да су Срби, не дај Боже, убијали хрватску децу у Јасеновцу и спаљивали у крематоријуму?!… Заиста, запањујуће!
Међутим, није све само последица бахатости и политичког слепила. Иза предизборних изјава бившег председника Србије очигледно да стоје „маркетиншки стручњаци“ којима је будућност Србије и српског народа само декорација за добро плаћену маркетиншку медијску манипулацију. Јер, није немогуће у мозгове извесног броја Срба убацити Тадићеву тезу како је „ДС своју политику потврђивала делима, а да СНС нема ниједно дело, ниједан резултат иза себе“. Очигледно је да овакву малициозну и безочну замену теза може да направи само изузетно злонамерна особа. Јер, евидентно је да је ова власт на челу са Тадићем и ДС-ом уништила српску привреду, српске банке, да је за неколико година задужила државу Србију више него све претходне власти за преко 60 година, да је оставила на улици стотине хиљада незапослених људи – а онда оптужила СНС да нису направили ништа?! Па како да направе, када никада до сада нису ни били на власти у Србији?
Борису Тадићу и ДС-у се дефинитивно и даље привиђа да су опозиција Слободану Милошевићу, те опсесивно критикујући некакву његову, одавно непостојећу власт, не схватају да критикују сами себе. Али, чак ни то није толико необично, јер се та „демократска групација“ за ових 12 година које су појели, ако не „скакавци“, а онда  „крокодили“ сигурно, никада и није понашала као власт. Она је била и остала само обданиште „Сорошевих малигних, метастазирајућих беба“!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *