Разгажене ципеле

Пише Милорад Вучелић

Постаје све јасније зашто је Владимир Путин изгубио изборе само на два места ван Русије – у Лондону и Београду. За Лондон не знамо поуздано, али за Београд, изгледа, знамо. Генерални директор НИС-а Кирил Кравченко се из све снаге упео да на изборима подржи владајућу коалицију у Србији на челу са ДС-ом. Тако је на отварање једног новог постројења „Рафинерије нафте“ у Панчеву позвао бившег председника Србије и садашњег председничког кандидата ДС-а Бориса Тадића. И само њега. Ако томе додамо да је већ у овој изборној кампањи отворено помагао Драгану Ђиласу и Бојану Пајтићу, постаје јасно за кога овај представник пословно-политичких кругова Русије без зазора и директно навија.
Остаје једино неизвесно да ли то што ради – ради са знањем Москве или на своју руку, а надахнут Путиновим изборним поразом у Београду. Одакле право Кравченку да се отворено и директно меша у изборе у Србији и да за своје политичке злоупотребе користи српски државни удео у  својинској структури НИС-а? Поред тога, Кравченко занемарује чињеницу да антируско понашање просто избија из делова коалиције одлазеће власти, па је онако хрупимице улетео у разгажене ципеле антируске политике. Можда је Кравченко навикао да се са деловима руског дела у НИС-у понаша као са својом прћијом, али му нико није дао за право да то ради и са својином Србије и да наше државне ресурсе злоупотребљава фаворизујући једну странку и само једног председничког кандидата. Као што је познато, то је по нашим законима забрањено и тиме би требало да се позабаве надлежни органи.
Биће да је Кравченко побркао неку своју гламурозну приватну рођенданску фешту и приватне политичке склоности са пословним обавезама или је решио да нам покаже ко је „Русима у бесцење продао НИС“. Пре ће бити да се Кравченко јавно улагује и додворава управо онима који су продају НИС-а највише нападали, оспоравали и због тога се обрушавали на владу Војислава Коштунице. О свом приватном трошку нека Кравченко ради шта хоће, али не може то чинити на штету наших државних интереса и отворено се мешајући у изборни процес, па било да то чини на своју руку или по налогу, или са знањем некога на вишем положају од њега.

[restrictedarea]

Жестоко су, и не жалећи новца, у изборну кампању кренули Чеда Јовановић (ЛДП) и Млађан Динкић (УРС). Неки необавештени посматрач би стекао утисак да се нико жешће није обрушио на ДС од њих и да режим нема теже политичке противнике. И тако све до протеклих неколико дана када је било просто тужно и отужно гледати како се ти исти улизују ДС-у. У томе је далеко испредњачио увек борбени Чеда Јовановић који је у телевизијској расправи са Драганом Ђиласом изгледао као његов омиљени кућни љубимац. Обе поменуте странке су углас јавно ставиле до знања да после избора могу да сарађују само и једино са ДС-ом и Ненадом Чанком, и да нико други, а пре свега СНС и Тома Николић, а да и не говоримо о ДСС-у и Војиславу Коштуници, ни по коју цену не долазе у обзир. Одакле потреба за оваквим мазохистичким самопоништавањем, некоме неупућеном може бити нејасно, али је јасно да нема никакве потребе да се на изборима гласа за ове две странке. Зашто дакле, ако неко то већ жарко жели, преко њих посредно гласати за Чанка и „жуте“ када се то може урадити непосредно?
Па зашто би се онда гласало за ове две странке? Прво, ове две странке имају пуни консензус са ДС-ом око тога да би Србија требало да фактички призна независност Косова, да би требало да гради државност Војводине и да оде још даље од Статута Војводине, да би требало да се промени Устав Србије, такође и да би  требало укинути РС и централизовати БиХ, и да се без алтернативе иде не само у ЕУ него и у НАТО. У основним стварима се слажу, а све друго су за њих само нијансе саткане од поделе плена. Други разлог су олигархијске партијске квоте у деоби власти и преостале имовине Србије. И на томе се све завршава. Њима почиње, а нама се завршава. Подразумева се да би се ојачавањем ових и сличних странака ојачала и борба да се РС укине и прогласи „геноцидном творевином“, на чему је досадашњи режим већ много тога урадио.
Пошто је СПС, као главни стуб досадашњег режима, партија „на Титовом путу“ и она је с њима постигла пуну сагласност. У државном и националном смислу Брозова политика је била дубоко против српских интереса, толико дубоко да је бацила сенку и на српске борце и жртве народноослободилачке борбе. То чак и врапци знају. Круна Брозове националне и државне политике био је Устав СФРЈ из 1974. године и по њему су скројене и данас се кроје државне границе на територији бивше Југославије. И по тој мустри је разбијена Југославија и разграђивана Србија. СПС има своју историјску вредност управо због тога што је одлучно стао на пут Брозовој националној и државној политици, и  на народном референдуму донео Устав Србије. (Прочитати текст Александра Павића „Прича о „поштеном Хрвату“ и (не)поштеном Србину“ у овом броју „Печата“). Постојећи СПС је то стварно, а сада и декларативно, поништио и потро уз крајње недостојно и ниско помињање Слободана Милошевића.
У економском и социјалном смислу све поменуте странке наставиле би да раде као и до сада, само на још катастрофалнији начин. На истом путу без алтернативе, у истим, само сада удобно разгаженим ципелама.
До сада владајућа коалиција  Тадић-Чанак-Дачић-Јовановић – Динкић јесте нервозна, али покушава да ништа не препусти случају. Тако је  пројектовала још неколико листа, попут тобоже влашког НОПА и инстант партија, не би ли се, пре свега ДСС-у, а онда и СНС-у, одузео неки постотак гласова на предстојећим изборима. Да би се осујетио успех Коштуничине концепције политичке и војне неутралности, доносе се некакви мутни прогласи, са неким тачкама за спас Србије који су ништа друго до невешто прикривена декларација одржавања постојеће власти. Рачуна се и на то да радикали толико мрзе напредњаке да је могућ и политички флерт, па чак и више од тога са „жутима“.
Са власти одлазећи режим, настављајући својим путем без алтернативе, по којем Србија нема своју него искључиво туђу будућност, гази у већ удобно, корупцијом и „реформама“, разгаженим ципелама. У том циљу је спремна да искористи понеког, али не и да би га припустила у поменуте ципеле, већ да би га искористила као обичну кашику за њихово обување.
Да ли ће неко појединачно то изабрати, сасвим је приватни проблем. Али битно је да народ на Ђурђевдан изврши прави избор и у Србији нешто битно промени.
На Србију не би требало навлачити лудачку кошуљу двопартизма, али ни бацати гласове на дириговане режимске пројекте привидног опозиционарства и сличне обмане, а у циљу одржавања на власти истих оних који су Србију довели на најнижу степеницу у њеном дугом историјском постојању.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Sramota, za naše medije nijedna tv nije prikazala Ruskog izaslanika(jedinstvene rusije) koga je poslao lično Putin u Srbiju na miting SNS da podrži SNS i Tomislava,čovek je dobio ovacije danas u na mitingu.

  2. Nema porebe da mi nešto preterano gubimo vreme sa tom individuom, jer sam porpuno siguran da će on potpuno nestati sa svih položaja i funkcija najkasnije do leta, kad se Putin učvrsti na mestu predsednika . Ubeđen sam da će preispitati rezultate izbora na biralištu u Beogradu i da će ovaj tip da kidne glavom bez obzira, jer garantovano ima iza sebe poduži lopovski staž, tako da mu ćorka ne gine,ako ga se Putin dočepa. Tako radi prava država prema hohštaplerima, koji umišljaju da su veći od nje!

  3. Spremam pero za vazan uranak / Djurdjev danak – slobodnih sastanak …

  4. Juce u Nisu na DS miting oko hiljadu ljudi sa sve dvadeset autobusa punih koje su doveli…verujem da su se i sami sokirali kada su videli da im niko nije dosao…Iskreno se nadam da se promene da donesu nesto novo…da se vlast sto cesce menja…

  5. И Тадић и Николић заступају исту политику ЕУ нема алтернативу, а, по Вама је Тадић издајник, а Николић спаситељ. Србима је свеједно да ли их Николић или Тадић воде у ЕУ или НАТО. Потребна нам је промена политике евроатлантских интеграција коју би заменила политика приступања руским економским и војним савезима, Царинском савез Русије, Белорусије и Казахстана и ОДКБ, те будућем Евроазијском савезу. Ту политику заступа СРС, Двери и ДСС и то је права опозиција која би донела истинску промену у Србији., а не СНС и ДС како упорно желите да представите.

  6. …. koliko podseca B. Tadic – predsednik u ostavci, na onog kojota iz crtanog filma ( sto stalno juri a nikad da stigne pticu-trkacicu, pa usput svasta pokvari) – kada kaze da hoce da “popravi” stvari / al’ da i dalje ‘juri’ ‘EU -‘ticu – trkacicu ‘ / ???

  7. Gospodine Vučeliću zgažena je nacija Srpska zgažene su sve vrednosti naroda Srpskog odavno. Ovi dosovci ako dobiju ove
    izbore onda nacije Srpska ne postoji.Neko kaže ovi će da kradu
    možda ali nemogu pokrasti patriotske glasove ako ih još ima.
    Verujem u pobedu rodoljubive Srbije zajedno sa DVERIMA uz
    Božju pomoć DJURDJEDANSKI VASKRS SRBIJE!!!

  8. Ја сам знао да ће нову владу формирати ДД, СПС, ЛДП а по потреби и УРС. СНс нема коалициони капацитет. Они су се узгред надавали ауто голова када су доводили коалиционе партнере које већина нас не може да гледа очима. Предвидео сам дуплирање гласова СПС-а. Све што се догодило сам и очекивао те ми није чудно како то да политичким стручњацима то није било јасно. Могао је Коштуница да уђе у коалицију са Дверјанима и гарантујем да би у том случају дошли до близу 15%! ЕУ левица се уједињује а српска десница раздваја.И то је то!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *