Путинова „мапа пута“

Пише Богдан Ђуровић

Владимир Путин припремио је нови план развоја земље, са основном идејом – изградња Русије, а не пуко преживљавање – који ће озваничити у свом првом председничком указу по ступању на дужност

 

Кроз нешто више од недељу дана, 7. маја, Владимир Путин биће инаугурисан на место председника Руске Федерације. Његов трећи мандат на овој функцији, после паузе од четири године како прописује руски Устав, по свему судећи битно ће се разликовати од претходна два, када је углавном гасио „пожаре“ у огромној, али готово у потпуности разореној земљи коју је наследио од својих неуспешних претходника. И тек 2007. и 2008, када је већ дошло време да свој положај препусти Дмитрију Медведеву, Русија је упловила у нешто мирније воде. Међутим, готово истовремено отпочела је светска економска криза, рат у Грузији, а прозападна опозиција није пропуштала ниједну прилику да заљуља руски брод. Чак и у таквим околностима, и са битно смањеним премијерским овлашћењима, Путин је успео да одржи политичку, економску и безбедносну ситуацију под контролом.
Зато је руска и светска јавност са пажњом пропратила његов последњи премијерски извештај Државној думи у овом мандату, којим је заправо дао смернице новог пута Русије у наредних шест година, колико ће најмање још бити председник. Свој једноипочасовни говор, Путин је нимало случајно започео речима: имамо само једну Русију! И требало би одмах имати у виду да то није био некакав предизборни наступ, већ говор човека који је у претходна четири месеца убедљиво поразио све своје конкуренте на биралиштима – освојивши натполовичну већину у шестом сазиву Државне думе и са две трећине народне подршке председнички мандат у првом кругу избора.

ИЗГРАДЊА, А НЕ ПУКО ПРЕЖИВЉАВАЊЕ

[restrictedarea]

Да је и његов премијерски посао био успешан, довољно сведоче два податка. У претходне четири године, док су друге земље терет кризе без имало милости пребацивале на своје грађане, у Русији су плате у реалном износу порасле за читавих 18 одсто, а пензије за 250 процената! Колико је то важно види се и из чињенице да је у истом периоду за 45 одсто порастао број рађања другог детета у породици, а трећег за чак 62 процента! Тако је Русија поново пребацила бројку од 143 милиона становника, за разлику од деведесетих година, када је губила и до милион људи годишње. Сада је Путин припремио нови план, чији је основни мото садржан у једној његовој реченици – изградња Русије, а не пуко преживљавање. Путин је најавио да ће већ у свом првом председничком указу дати јасну „мапу пута“ за све кључне стратешке правце развоја руског друштва и државе.
„Свесно смо одустали од психологије преживљавања и изабрали смо пут развоја!“, нагласио је изабрани председник, уз подсећање да је криза у европским земљама и самој ЕУ попримила „хронични карактер“, где стопа незапослености непрестано расте, док је Русија за последње четири године отворила више од 2.000 нових фабрика и производних погона и непрекидно смањује број незапослених, по чему је већ превазишла преткризни ниво. При том, резултати су постигнути без инфлаторних и захватања из девизних резерви и скупих позајмица из иностранства – државни дуг Русије мањи је од 10 одсто БДП-а, што је најбољи показатељ међу земљама Г8, Г20 и БРИКС-а. Русија једина земља Г8 без буџетског дефицита, инфлација је први пут у новијој историји пала испод пет одсто, што има посебан значај ако се зна да је ЕУ само прошле године, према незваничним проценама руских експерата, емитовала 1.000 милијарди евра „испод чекића“ за спречавање колапса у зони евра, спасавање европске валуте и заустављање (или тек одлагање) распада Уније.
Такође, руске девизне резерве достигле су скоро 520 милијарди долара, што је трећи резултат у свету, после Кине и Индије. Истовремено, Русија је наставила са пуњењем Стабилизационог и Фонда благостања, два „ваздушна јастука“ која су амортизовала разорни налет првог таласа кризе 2009. године. Русија је, у потпуности, обновила „макроекономску стабилност“, при том не разрушивши ниједну област социјалне политике и наставивши развој у свим стратешким правцима, зацртаним још пре избијања кризе. Поређења ради, већина европских држава драматично смањује социјална давања, стеже народни каиш до пуцања и посматра како стотине хиљада људи остаје без посла, али фамозну „макроекономску стабилност“, оличену пре свега у девизним резервама, нивоу инфлације, валутном курсу и буџетском дефициту – не могу да постигну! Док Путинова Русија по свим овим параметрима показује искључиво позитивна кретања. „Желимо још брже, још више“, поставио је нови циљ председник Путин.

ЗА ОЧУВАЊЕ И РАЗВОЈ НАРОДА
Наравно, одлазећи председник Владе РФ није заобишао ни поједине негативне тенденције руске привреде и друштва, попут корупције или административних баријера, по чему Русија заузима веома ниска места у свету на ранг-листама специјализованих агенција. Међутим, довољно је подсетити се каква је Русија била земља пре свега 12 година и какав ужарени кромпир је Путин преузео од Бориса Јељцина, који је напросто побегао из Кремља, суочен са чињеницом да његов народ буквално гладује. Осокољене таквом слабошћу, америчке компаније су у другој половини деведесетих потпуно преузеле неколико највећих налазишта нафте и природног гаса („Сахалин-1“ и „Сахалин-2“), што је модел који се примењује само у афричким земљама.
Русија је била држава у поодмаклој фази распада, која је Чеченију још 1996. године предала у руке исламским сепаратистима и терористима. Бандитима је и то било мало, па су подигли оружану побуну у Дагестану, а руске снаге безбедности нису имале снаге да их у томе спрече. А Путин је уз минималне губитке, за само годину дана, бандите протерао из Дагестана и вратио државни суверенитет на целој територији Чеченије, очистивши чак и мање терористичке џепове расуте широм Кавказа и јужне Русије. Истовремено, до краја свог првог председничког мандата, успео је да врати готово све нагомилане државне дугове страним повериоцима који су на тај начин Русију држали у шаху. Као резултат, Москва је потпуно одустала од „добрих услуга“, аранжмана и транши из ММФ-а, и данас је у прилици да позајмљује новац другима, укључујући и САД.
„Неопходни су нови одлучни кораци за очување и развој народа, али ако не обновимо традиционалан однос према основним моралним вредностима, никакве мере економске и социјалне политике неће донети стабилан резултат. Чврста и просперитетна породица са више деце – то је оно око чега морају да се уједине сви напори државе, друштва, религиозних организација, наше просвете и културе“, поручио је Путин, нагласивши да пут ка том циљу води преко отварања нових радних места. То и јесте његов план, да Русија покрене 25 милиона високотехнолошких радних места у следећих 10 година, пре свега у области машиноградње и индустрије мотора, нових материјала, фармацеутске и авио-индустрије и бродоградњи. Русија ће у ове секторе привлачити приватни и инострани капитал, али ће улогу покретача преузети сама држава – све док те привредне гране чврсто не постави на ноге.
Путин је поставио и главни спољнополитички циљ, формирање Евроазијске уније! „Неопходно је јачање позиција Русије у свету, пре свега преко нове интеграције на постсовјетском простору. Стварање Царинске уније и јединственог економског простора, по мом мишљењу и уверењу, најважнији је геополитички и интеграциони догађај на постсовјетском простору од распада Совјетског Савеза. Сматрамо да ће Русији, Белорусији и Казахстану да се прикључе и други партнери, заинтересовани за унапређење сарадње“, нагласио је Путин, чиме је означио циљ да се Евроазијској унији (ЕАУ) у наредних пет година придруже и друге земље, укључујући и Србију. Како оцењују компетентни руски аналитичари, стварање ЕАУ биће пут ка обнови велике, историјске Русије, обнављањем не само економских, већ и културних, цивилизацијских и војнополитичких веза са партнерским државама.
Да је то већ прилично извесно, види се из још једне чињенице. Према подацима Штокхолмског међународног института за проучавање мира, Русија је у 2011. години избила на треће место у свету по висини одбрамбеног буџета, са више од 60 милијарди долара годишње. Имајући у виду да, за разлику од Вашингтона, Москва апсолутно нигде не ратује и да производња њеног наоружања кошта знатно мање него у Америци (војни буџет од 711 милијарди) и другим земљама, постаје јасно да је Русија знатно милитаризованија по глави становника од Кине (143 милијарде долара). А ако се зна да је 1999. године, када је Путин преузео земљу, укупан државни буџет Русије износио само 20 милијарди долара, три пута мање од данашњег војног – види се колико крупним корацима је Русија напредовала. Не би требало сумњати да ће ти кораци бити још већи, када Путин у мају, у свом првом председничком указу, одреди „мапу пута“.

[/restrictedarea]