Прст у води

Пише Александар Ђаја

Америка се окренула другој опцији у Србији, с којом може да преговара, можда теже и са мање уступака са српске стране, али без лажи, обмана и корупције. То је Ђиласа и ДС бацило у најдубљи очај од када су на власти

 

Чувени антички филозоф Хераклит је рекао пре 2500. година: „Када ставимо прст у Дунав, повезани смо са читавим светом“… Пардон, то је рекао пре недељу дана у Великом Градишту један наш савремени „филозоф“, док Хераклитове речи гласе: „Не може се два пута ући у исту реку.“
Али, ни изаћи. И у томе лежи највећи проблем владајуће партије у Србији, Демократске странке, која би хтела да кад год јој се ћефне, улази и излази – из исте реке. Индикативан пример таквог амбивалентног односа према смислу живота били су коментари ДС-а о посети бившег легендарног градоначелника Њујорка Рудолфа Ђулијанија, Српској напредној странки и његовој подршци кандидатури Александра Вучића за градоначелника Београда. Тај „неочекивани ударац“ ДС-овом кандидату за градоначелника Београда, Драгану Ђиласу, био је веома болан. Он је од њега покушао да се одбрани на начин несрећника који је упао у живи песак, те настоји да се извуче, копрцајући се све више! Разуме се крајњи исход такве технологије спасавања из живог песка – одавно је познат и предвидљив.

[restrictedarea]

АЛИ, ДОК СЕ ТО НЕ САЗНА…
Како је све почело? Једноставно. Драган Ђилас је хтео да се „огребе“ о посету и подршку Ђулијанија СНС-у и Александру Вучићу, те га је позвао и код себе у госте. Намера му је била да тиме релативизује политичке поене за СНС, али и да заради нешто за себе. Међутим, Ђулијани не би био најуспешнији градоначелник града, по броју становника великог као две Србије, да ту варијанту није глатко одбио због немогућности „усклађивања термина“. Ђиласу је пао мрак на очи, а магла на разум, те је одмах на конвенцији „жуте коалиције“ у Краљеву прошле недеље лансирао паорску „пљувачку кампању“ према Ђулијанију, Вучићу и СНС-у. Рекао је да је Ђулијани човек који је својевремено изјавио како је на Косову холокауст и да би Србију требало бомбардовати.
Можда ће се једног дана заиста сазнати зашто је, својевремено, био тако медијски сатанизован српски народ и која мрачна сила стоји иза такве пропаганде, али жалосна је чињеница да је Америка и готово цела Европа заиста подржала бомбардовање Србије. Па, самим тим и Ђулијани. Па, самим тим – и Ђиласов шеф, узор и бивши председник ДС-а Зоран Ђинђић! Али, док се то не сазна, питам се…
Ко је отворио канцеларију НАТО-а у Београду пре годину и по дана и на сајту Националне службе за запошљавање објавио оглас да се тражи радник за рад у канцеларији, са платом од преко1300 евра? ДС или СНС? Ко је у јулу 2009. године, срдачно се рукујући и смешкајући, свечано дочекао Хавијера Солану у Београду, некадашњег генералног секретара НАТО-а, у време када је овај издао наређење за почетак бомбардовања Србије? ДС или СНС? Ко је био на митингу ДС-а (а не СНС-а) пре неколико година у београдској „Арени“? Да није Герхард Шредер, који је био канцелар Немачке у време НАТО бомбардовања? Ко иде сваке године на молитвени доручак код председника САД-а и Хилари Клинтон, чији је муж командовао убијањем српских грађана 1999. године? ДС или СНС? Ко је примио у посету Београду Џозефа Бајдена, када је цео град био затворен за саобраћај од јутра до мрака, када су београдске улице биле пусте, баш као у време бомбардовања које је Бајден здушно подржавао? ДС и Ђилас или СНС и Вучић? Ко је примао Ангелу Меркел, која је јавно условила Србију одрицањем од Косова и Метохије зарад добијања бесмисленог „статуса кандидата“ за ЕУ? Ђилас или Вучић? Ко је примао у госте пилоте из Европе који су нас бомбардовали када је Солана долазио у Београд, гурајући се у прве редове да би се сликали с њима? Министар одбране Шутановац из Ђиласовог ДС-а или Александар Вучић из СНС-а? А, када смо већ код Солане, зашто га Ђилас тада није водио да обиђе рушевине у Београду, које су срушене када су авиони полетели његовим притиском на дугме, а замера Вучићу што то није учинио са једним бившим градоначелником? Како то да ДС-у и Ђиласу прво нису ваљали Руси, па Кинези, а сада им, изгледа, не ваљају ни Американци (наш народ за то има израз, али није за новине) – па, ипак, и даље би да нас воде у ЕУ, односно у пропаст? Најзад, ко је одговоран што данас, после 12 година власти ДС-а грађани Србије штрајкују глађу, одсецају себи прсте, скачу с мостова, зграда, плене им имовину, избацују из станова? Ђилас или Вучић? ДС или СНС? Они или ми?

НЕ У ВОДУ, ВЕЋ – НА ЧЕЛО
Да је Рудолф Ђулијани посетио Драгана Ђиласа, а не Александра Вучића – нико га из владајуће коалиције не би ни споменуо у вези са подршком бомбардовању Србије. Напротив. Сви они би се бескрајно потрудили да објасне како је Ђулијани члан Републиканске партије, која у време бомбардовања није ни била на власти, те да је, заправо, о том злочину над грађанима Србије сазнао – са телевизије! Међутим, како је његова посета и подршка упућена другој страни, Драган Ђилас је добио неконтролисани напад гнева, зле воље и патолошке зависти, а београдским медијима (који су 99 одсто под његовом диригентском палицом) забранио да с Ђулијанијем направе интервјуе! Главни разлог овој запањујућој Ђиласовој бољшевичкој диктатури над медијима, јесте, заправо, чињеница, коју и он добро зна, да нико из Америке, био он бивши председник или бивши градоначелник, никоме не иде у госте без налога или консултације са Стејт департментом. Исто важи  и за Ђулијанија. Закључак, је, дакле, прост и дубоко фрустрирајући за ДС: они више немају „тапију“ ни на односе са Америком, ни на односе са ЕУ. Америка се окренула другој опцији у Србији, с којом може да преговара, можда теже и са мање уступака са српске стране, али без лажи, обмана и корупције. То је Ђиласа и ДС бацило у најдубљи очај од када су на власти.
И зато је њихов главни „филозоф“ и вођа ставио прст у воду – уместо да га стави на чело и дубоко се замисли над својом и њиховом судбином!

[/restrictedarea]