Почетна / Интервју / Петар Петковић: Горки су плодови политике без алтернативе

Петар Петковић: Горки су плодови политике без алтернативе

Разговарала Наташа Јовановић

Шта је суштина велике, у бити, вековне идеје политичке неутралности Србије коју је изнео Војислав Коштуница, на које начине се у неравноправним околностима када владајућа коалиција има потпуну контролу медија, неутврђене количине пара и очигледну спремност да употреби и силу ако треба само да остане на власти – бори опозиција, те да ли је ДС на прагу историјског краха

 

Председнички кандидат Демократске странке Србије Војислав Коштуница пред грађане Србије излази са великом, у бити вековном, идејом политичке неутралности, коју након избора, нова Скупштина и нова Влада треба да прогласе, трасирајући пут новој националној политици. Ту идеју, Војислав Коштуница подробно је изложио у својој књизи „Зашто Србија а не Европска унија“ која, уз економски Програм развоја Србије од 2012. до 2017. године, чини предизборни програм ДСС и на председничким и на парламентарним изборима у мају, каже у разговору за „Печат“ Петар Петковић, портпарол ДСС.

ДСС на изборе излази самостално. Шта су главни мотиви били да не изађете удружени са неком другом партијом?

У основи програма ДСС налази се идеја политичке неутралности, која значи да Србија не треба да буде чланица ЕУ, али да итекако треба да има развијену економску сарадњу са свим државама на све четири стране света, по принципу чистог рачуна и узајамног економског интереса.  Начела и реални политичко-економски програми су оно по чему се Војислав Коштуница и странка на чијем је челу, издвајају на политичкој сцени Србије. ДСС има своје име и презиме које је у одбрани и унапређењу историјског наслеђа, очувању националног бића, као и у економском и привредном развоју Србије, много пута потврђивано. ДСС има и председничког кандидата, Војислава Коштуницу чије државничко умеће и искуство у изградњи националног јединства и заштити државних интереса уз мисао о неопходности  сталног раста животног стандарда, најбољи је гарант остварења идеје политичке неутралности.

Ако будете дошли у ситуацију да правите коалиције после избора што подразумева одредјене компромисе, које су то границе преко којих нећете прећи у коалиционим преговорима?
Консензус као једна од највећих вредности у бављењу политиком, претпоставка је свеукупном развоју земље. Доношење Устава 2006, успешна одбрана Косова и раст БДП од шест одсто, а све у време владе Војислава Коштунице од 2004-2008, говори у прилог испуњењу те највеће вредности. Као тада, и сада је Србији неопходан консензус, који подразумева договор. ДСС је изашла са својом политиком, истичући да Србија посебно треба да буде политички неутрална у односу према ЕУ, као што је војно неутрална у односу на НАТО. Спремност да се сачува природни ток Србије, остајући привржени вековном правилу да Србија никада трајно није припадала ниједном политичком и војном савезу, јесте минимум остварења договора након избора. Ако Брисел отворено покушава Србији да отме Косово, ако због потписаног ССП-а српска привреда и пољопривреда трпи штету од преко пола милијарди евра, ако је услов за улазак у ЕУ прво улазак у НАТО (о чему сведоче све новије чланице ЕУ), поред традиционалних разлога, и економски и политички тј. интересни разлози су апсолутно на страни политичке неутралности. На тим основама ДСС је спремна за разговор.

Председник ДСС Војислав Коштуница био је после 5.октобра 2000. проглашен је је државником света од стране тзв. западних савезника, да би данас, деценију касније са истих тих адреса био називан човеком ракционарних идеја. Колико то говори о доследности политике Вашингтона и Брисела?
Најсликовитији пример западне постмодернистичке доследности садржана је у америчким дипломатским депешама, које је светској јавности учинио доступним Жулијан Асанж. Начин на који је Запад спроводио „демократију“ и делио лекције сувереним државама широм света, што директним војним деловањем, што путем медија, невладиних организација или пак плаћених, па онда уцењених политичких партија и појединаца, наводи на размишњање о глобалистичкој прекомпозицији светског поретка и о укидању слободе и демократије. Ипак, теже је било читати депеше о томе како су се многи српски политичари утркивали ко ће више и ко ће боље  учествовати у плану отимања Косова. Једино речи похвале у Викиликсу није било за Коштуницу који је окарактерисан као тврдокорни националиста који се не одриче Косова у саставу Србије, Устава и Републике Српске.

Видите ли ове изборе онако како их је ових дана видео амерички аналитичар Данијел Сервер: као прве, слободне изборе после 5. октобра – оне без уплитања страног фактора?
Страни фактор увелико је у Србији још од формирања одлазеће Владе 2008. године. Запад сада нема потребе да се уплиће кад је већ толико уплетен, да само идеја политичке неутралности може да раскрсти са том новоуведеном праксом да нам се земља уређује споља. ЕУ је доделила кандидатуру одлазећој власти, иако је она политички и економски безначајна, само да би наставила са новим уценама и притисцима, па самим тим, да би наставила и са мешањем у политички живот Србије. Тако на пример, чим је Србија признала Косово са звездицом, Европски савет Србији је доделио кандидатуру. То што је цена кандидатуре Косово, а све је изгледније и питање Војводине и Рашке, и то што су у статусу кандидата Турска и Македонија већ годинама, за власт је било мање важно од тога да се на зграду Владе Србије окачи застава ЕУ. Кад боље размислим, можда је тако и требало да буде, да се јасно истакне ко заправо води ову Владу, која након 6. маја треба да оде у историју.

Критичари ДСС најжешћи су из ДС, из које је ДСС и отишао пре 20 додина. Са чиме се ви као портпарол странке суочавате у овој предизборној кампањи?
Већ четири године, а посебно сада након истека мандата Владе, суочавамо се са горким плодовима политике да ЕУ нема алтернативу. Суочавамо се са осиромашеним грађанима, посрнулом привредом. Суочавамо се са Резолуцијом о Сребреници којом је одлазећа власт пресудила да невине жртве не заслужују исто поштовање, већ да треба да се деле на жртве првог и другог реда. Суочавамо се са намером власти да се Србија и Република Српска гурну у Нато, и то на мала врата, без референдума, баш  на исти начин, на који је дозволила да на Косово дође Еулекс који сада успостравља границу између јужне покрајине и остатка Србије. Суочавамо се с друге стране и са тиме да већина грађана није за улазак у ЕУ. Суочавамо се са захтевом народа који хоће промене, који хоће политичку неутралност, који хоће Коштуницу за председника Србије.

Какав је однос медија према вама, где вас и како блокирају, те можемо ли да говоримо о слободном и равноправном присуству у околностима када две трећине медијског простора држи један човек из ДС?
Каже се да су медији огледало власти. Као портпарол ДСС свакодневно сам упућен на сарадњу са медијима и оно што ми се намеће кад говорим о медијима може да стане у једну реч- страх. Новинари и уредници добро знају о чему говорим. Ова одлазећа власт остаће упамћена по доношењу Закона о информисању, којим је уведена својеврсна самоцензура у новинарски живот. Постало је правило, част изузецима, да све оно што је за власт неподобно уједно је и непотребно. Тако смо дошли до тога да истраживачко новинарство се своди или на славњење идеологије да ЕУ нема алтернативу или на медијски линч намењен за политички обрачун са неистомишњеницима. Слобода коју су медији имали од 2004-2008. године, за последње четири године претворена је у своју супротност. Да ипак није све тако црно, говори и простор који, за овакву мисао, имам у Вашем недељнику.

Евидентно је да РРА ради један нечастан и лицемеран посао јер дозвољава промоцију министара одлазеће коалиције на начин који је чист политички маркетинг. На који начин се ви борите против овог монопола?
ДСС своју председничку и парламентарну камапњу заснива на јасном изборном програму са слоганом „За Србију знаш зашто“. Са великом идејом о политичкој неутралности и економским програмима за развој Србије, АП Војводине, 21 града и општине у Србији, програмом за Београд, председник Коштуница, потпредседници и остали функционери и чланови ДСС, нуде пут развоја Србије, пут њеног постепеног опоравка. Без лажних обећања и крупних речи, нудимо једино реалну идеју политичке неутралности тражећи подршку народа широм Србије, који свесрдно прихвата наш програм, имајући на уму просто поређење, како се живело за време владе Војислава Коштунице а како се живи данас, боље рећи, како се преживљава.

Ко би требало да јавности скрене пажњу на чињеницу да двојица високих функционера, министара, обилато користе свој привилеговани положај у предизборној кампањи и председничкој трци? Шта то говори о овим изборима и шта је ваша дужност у таквим околностима?
То да народ не постоји због власти, већ да власт постоји због и ради народа јесте дужност и завет ДСС. Судбина народа треба да буде и судбина коју дели власт, и то је правило којег се Војислав Коштуница увек држао, тако је било до 2008. такоће и бити и од маја 2012.

Како видите Србију за четири године?
Будућност Србије је у политичкој неутралности. Слободан Јовановић је говорио да је лако писати оно што се види, већ да треба бити кадар видети оно што ће се писати. Ту способност политичког сагледавања поседује Војислав Коштуница, који излази са идејом политичке неутралности управо зато што на Србију гледа и на основу њене прошлости, садашњости, али и будућности. Србија је стара држава која и у будућности мора да траје.

На које начине се у неравноправним околностима када владајућа колаиција има потпуну контролу медија, неутврђене количине пара непознатог порекла и очигледну спремност да употреби и силу ако треба само да остане на власти- бори опозиција, поготову ДСС коју континуирано нападају?
Када би ДСС одржала конференцију за штампу и пред свима саопштила како ће променити своју политику и убудуће се загалати за улазак у НАТО и ЕУ, за промену Устава, за признање Косова са звездицом, верујте, сви напади на ДСС и нашег председника би истог часа утихнули. Међутим, такав сценарио за ДСС је незамислив. ДСС чврсто стоји у својој доследности и одлучности очувања државних и националних интереса Србије, који ће јој увек бити на првом месту. Зато су, свих ових година, и насртали на ДСС и председника Коштуницу.  Али како нема победоносног Васкрсења без голготе и Великог Петка, а то бих посебно желео да нагласим у овим данима Страсне седмице, тако и пут који смо прошли није могао бити другачији. Зато нас чека победа. Сачувати политику и спроводити је увек када је то могуће, увек поштујући вољу народа, пут је којим идемо.

Све чешће се чују предлози бивших европских лидера и интелектуалаца из целог света да Космет треба поделити. Да ли је прихватљиво ишта друго осим Уставом Србије загарантованог права на територијалну целовитост?
Није, нити може бити да је пола Косова Србија. Цело Косово је српско, за цело Косово смо дужни да се боримо и изборимо. Прича о подели Косова се намеће као својеврсни мамац за јавност у Србији, којим одлазећа власт, пред изборе, покушава да прикрије да се одрекла Косова и да уједно прикаже како покушава да спасе што се спасти да. Истина гласи да одлазећа власт у Србији је још од марта 2011. године ушла у дијалог са Приштином о добросуседским односима чији је врхунац договор о граници, царини и прихватању Косова са звездицом које самостално одлучује на међународним скуповима. Да је другачије, не би комесар за проширење Европске комисије Штефан Филе, након договора о Косову са звездицом, уручио Хашиму Тачију Студију изводљивости којом ЕУ улази у припремну фазу отпочињења преговора са илегалним Косовом о Споразуму о стабилизавцији и придруживању, споразуму који ЕУ једино спроводи са сувереним државама.

Нетрпељивост се из енклава померила ка северу Космета. Да ли последњи инциденти представљају увод у озбиљније сукобе и ко би у том случају заштитио Србе на северу?
Одлазећа власт је оставила свој народ на Косову и Метохији, који је сам мирно и достојанствено на барикадама преузео улогу одбране сопственог постојања, Устава и територијалног интегритета земље. Уместо да заштити свој народ, одлазећа власт је захтевала да се уклоне барикаде, а сада тера свој народ да се креће преко административних прелаза на којима је гранична полиција и цариници лажне државе Косов. Али како успостављање границе, без укидања српских институција, није завршен посао, одлазећа власт под пристиском Брисела, увелико оклева да одржи локалне изборе на Косову. Захтев Ангеле Меркел да је потребно укинути „паралелне институције“, како немачка канцеларка назива једино легалне српске институције на Косову, очигледно је разлог овог оклевања Владе. За одлазећу власт не постоји проблем када је у питању одржавање председничких и парламентарних избора на Косову, јер такви избори се расписују свуда где постоји српска дијаспора, суштина је у одржавању локалних избора, које ће, ако одлазећа власт неће, одржати општине на Косову које на то имају право, јер су у систему локалних самопуправа Србије. С тим у вези, сви инциденти који се у последње време умножавају на Косову, иако су изоловани, у функцији су одређене поруке, која се односи и на одржавање локалних избора.

Ако се деси крах, историјски одлазак ДС са власти, кога видите одговорним за то- кадрове те странке или политику коју су водили?
Када се подвуче црта, политика да ЕУ нема алтернативу доживела је крах. Та безалтернативна политика је увела Србију у својеврсни изолационизам везујући је за један политички савез, који се данас налази у добокој економској кризи. Да ли судбина Грчке или Ирске, треба да буде пример који ће Србија следити на путу ка ЕУ? Да ли пример Шпаније са преко 5,5 милиона незапослених треба да буде узор Србији, која и сама има преко милион незапослених? Због озбиљних економских проблема, данашња ЕУ није она иста ЕУ од пре пет година. Француски председник Саркози био је врло јасан када је рекао да ваљда нико не мисли да је федерализам могућ са 33, 34, 35 земаља, јер немогуће је залагати се за федерализам и проширење у исто време. С обзиром да је се у ЕУ размишља о прекомпозицији еврозоне, већ увелико се говори о ЕУ првог другог и трећех реда. Питање је да ли би Србија на путу без алтернативе, икада стигла и до те треће лиге. Србија треба да се као политички неутрална земља окрене себи и својим интересима, јер само тако може бранити своје Косово али и јачати економски развој земље. Политички неутрална Србија може економски да сарађује са земљама чланицама ЕУ, али и може да настави да развија и свој однос са Руском Федерацијом посебно кроз Споразум о слободној трговини који јој омогућава пласман робе на руско тржиште без царина. Уласком у ЕУ тај споразум Србија би морала да раскине, иако је једина земља у Европи која има овакве економске бенефите.

Завршили сте Богословски факултет и Дипломатску академију и тренутно се докторант на Факултету политицких наука. Колико вам ваше образовање помаже у послу који радите?
Мој ангажман у ДСС, чији је председник Војислав Коштуница, доживљавам као дужност, а не као посао.

Један коментар

  1. Tako obrazovane ljude trebamo u prvim redovima – a ne ove, sto niti se zna od kuda su, niti ko su, a pogotovo kako se usude raditi toliko zla Srbiji i Srbima.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *