“Отворена влада” made in USA и Латинска Америка

Нил НИКАНДРОВ

У престоници Бразила, 17 и 18. априла треба да се одржи конференција представника Партнерства “Отворена влада” (ПОВ) из 52 земље. Потребно је продемонстрирати да се успешно развија, у САД разрађени пројекат “Партнерства”, који је стекао присталице на свим континентима и да је у пракси постао ефикасан инструмент узајамног деловања владе и грађанског друштва.

Већ одавно се у Латинској Америци са неповерењем односе према иницијативама које стижу из САД. Колико их је било, наводно узајамно корисних, а све су се претварале у диктат, наметање својих правила и стварање марионетских влада. Пројекат Партнерство “Отворена влада” разрађен је по наруџбини Савета за националну безбедност САД. О њему је говорила Хилари Клинтон у јулу 2011. године, а у септембру исте године, председник Обама га је представио на Генералној Скупштини УН. Пројекат предвиђа прихватање “конкретних обавеза” од стране влада, по питањима отворености своје делатности, додељивању контролних и других грађанских пуномоћја, ради “побољшања” управљања државом. Разуме се, све се то ради под плаштом јачања демократије, обезбеђења људских права и победе над корупцијом.

Учешће Бразила у “Партнерству” које Вашингтон пропагира као заједничку “Америчко-Бразилску иницијативу”, низ влада земаља Латинске Америке доживљава као “зелено светло” на путу свог приступања у ПОВ. Разумљиви су и разлози. Ако председник Дилма Русеф сарађује са Обамином администрацијом у реализацији “Партнерства”, онда нема разлога за неспокојство – Бразил никада неће поћи на, неугодне по себе, компромисе са САД. Међу земљама које је Вашинтон привукао на покретање иницијативе (Индонезија, Норвешка, Филипини, Јужна Африка, Велика Британија), налази се и још једна Латиноамеричка држава – Мексико. Међутим, кредибилитет Мексика на континенту данас је не само низак, него се, сликовито речено, срозао до подножја. Исувише је велика политичка, финансијско-економска и војна зависност Мексика од САД. Све чешће се о Мексику говори као о окупираној држави. Управо због тога иницијатива није постала “Америчко-Мексичка”. Вашингтон је морао да преговара са Бразилом, надајући се да ће он у будућности моћи “утицати” на земље АЛБЕ (Боливарска Алијанса за народе Латинске Америке) и подстакнути их на ступање у “Партнерство”. Осим поменутих земаља, сада у ПОВ-у учествују Гватемала, Хондурас, Салвадор, Панама, Колумбија, Костарика, Чиле, Уругвај, Доминиканска Република и Парагвај.

Негативан став према идеји “отворених влада” земаља АЛБА просто је објаснити – многе персоне “грађанског друштва” и “невладиних организација” Венецуеле, Еквадора, Боливије и Никарагве, специјалне службе САД користе у сврху подривачке делатности. Могућност вођења конструктивног дијалога са њима, практично је равна нули. Довољно је погледати ко од ауторитета “грађанског друштва” и представника невладиних организација, учествује у припреми конференције у Бразилу, да би схватили колико је оправдана забринутост руководилаца држава-чланица АЛБА.

Публикован је списак представника “грађанског друштва” из Латинске Америке, чије ће учествовање у априлским догађајима у Бразилу бити у потпуности плаћено. Међу њих улазе: из Бразила – Паул Лихија Мартинс (невладина организација – Artículo19), Данијел Б. Силва, Педро Маркин (НВО – Transparencia Hacker), Карина Коста (Programa Leyes y Medio Ambiente PDMA); из Хондураса – Карлос Хернандез (Asociación por una Sociedad Civil Más Justa); из Колумбије – Елизабет Унгар (Transparencia); из Мексика – Едуардо Борхес (Transparencia); из Перуа – Самјуел Рота (Proética); из Чилеа – Хозе Мануел де Ферари (Participa); из Уругваја – Едисон Ланса (CAInfo). Из визуре Вашингтона – све је то поуздан кадар, проверен у конкретним акцијама и проамеричким иницијативама. Од њих неће доћи непријатно изненађење, они ће деловати строго по упутствима.

Познати су контакти ових појединих активиста са америчким повереницима. Тешко је њих замислити у својству “партнера” влада из земаља АЛБА. У старту нема поузданости да им се повере деликатна питања државне управе, информативне отворености, спровођења правила, прописа и механизама одговорности, као и мобилизације грађана за учешће у јавној расправи о ургентним проблемима.

Поштујући стандарде које је разрадио Савет за националну безбедност САД, владе које су потписале ПОВ, сваке године ће полагати рачуне и бити подвргнуте процедури спољне контроле, коју ће остваривати “независни ауторитативни експерти и консултанти”. Нема никакве сумње да ће њихова именовања бити под чврстом контролом твораца ПОВ-а из Вашингтона и да ће њихови закључци зависити од тренутних политичких потреба. Довољно је проанализирати годишње коментаре Стејт департмента по питањима борбе против наркоманије на Западној полулопти, о заштити људских права, слободе речи, трговине “белим робљем” – да би претпоставили какви ће бити закључци “експерата и консултаната” у односу на оне земље на континенту, које су у раскораку са америчким иницијативама.

У марту 2012. године, регионална конференција о проблемима “отворених влада”, одржана је у Мексику. Жаклин Пашчард, опуномоћеница председника Мексика, предложила је да земље Западне полулопте заједно разраде програм за развој “транспарентности”. Песчард је као пример навела Европу, чије се земље колективно спремају за форум у Бразилу. Њу су подржали амбасадор САД у Мексику, представници ОАД и друга пажљиво одабрана лица, која су једнодушно хвалила благовременост идеје о “отвореним владама”.

Велики закулисни рад на промоцији пројекта у Латинској Америци, остварује Аргентинка Карина Банфи, извршни секретар Регионалне алијансе за слободу речи и доступа информацијама. По професији она је адвокат, привучена у ОАД у својству консултанта фонда “Trust for the Americas”. Примљена је да ради на документима са којих је државна управа скинула ознаку о строгој поверљивости за период војне диктатуре у Аргентини. У Вашингтону и Тел Авиву позитивно су оценили улогу Банфијеве, у истраживању прекршаја које су починили аргентински органи током дуге истраге терористичког акта у АМИА (Јеврејско добротворно удружење) у Буенос Аиресу 1994. године. Сада Банфи живи у Вашингтону, потпуно посвећена реализацији ПОВ-а. Она је на врхунцу каријере, енергична, сналажљива, увек у центру пажње средстава јавног информисања.

Треба приметити да у пројекат “отворених влада” нису укључени правобраниоци и новинари који се одликују независном позицијом у односу на званичну државну, по питањима јавности, природе односа између државе и цивилног друштва, борбе против корупције и по питањима других кључних аспеката вашингтонске иницијативе.

Зашто на пример, не прикључити у реализацију ПОВ-а и Пиједад Кордобу, бившег сенатора и руководиоца покрета “Колумбијци за мир” који је учинио много за ослобађање талаца и побуњеничке групе FARC? Или Еву Голинџер, која је ризиковала свој живот борећи се за слободу речи и објективно приказивање догађаја на континенту? Међутим, у томе и јесте ствар, да Кордоба, Голинџер и стотине других друштвено-политичких делатника, нису погодни за примену ПОВ-а, не уклапају се у припремљени сценарио, јер нису подложни манипулацијама.

Многи у Латинској Америци пројекат “Отворених влада” оцењују као својеврсну диверзију – увођење од стране Вашингтона одабраних “експерата” из НВО у структуре управљања других држава и формирање “паралелне” власти у њиховим недрима. Ови људи ће моћи – сада већ на правној основи – да утичу на процесе доношења одлука, да коригују курс владе, да лобирају за кадровска именовања. Завршни резултат подчињавања земље потребама “отворене владе”, треба да буде “преузимање” функција националне државе са њиховом предајом у руке “глобалном” центру управљања.

Превод: Ранко Гојковић  

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)