Новци и власт немају алтернативу

Пише Недељко Куљић

Фотографијa Јован Његовић

Ко су, у ствари, врли заштитници „војвођанских интереса“ и која их то својства препоручују за улогу државотвораца? Kоји су то  принципијелни разлози и  рационални увиди којима образлажу своју мисију – стварање „државе Војводине“?

 

Чанковци траже судску, извршну и законодавну власт. Захтевају полицију, имовину и „изворне приходе“. Траже државу, јер постојећа их пљачка. Простоти  подваљују причом да све оде у Београд, а себе приказују  као богомдане чуваре „наших новаца“  и заштитнике од посвемашњег екстремизма и фашизма. Десет година се боримо против „фашизације Србије“, каже врховник Чанак. Још дуже за њену федерализацију. Као део власти, требало би додати.
Зрењанин је једно од најважнијих упоришта ЛСВ-а. Недавно је овде одржан „конгрес“. Неколицина високих функционера ове котерије  су Зрењанинци: бивши председник Скупштине АПВ Бојан Костреш, потпредседник странке и актуелни председник СО Александар Мартон, као и потпредседник „владе“ АПВ  Д. Јаковљев. Носилац општинске власти је коалиција ДС и ЛСВ.
Ко су, уствари, ови врли заштитници и која их то својства препоручују за улогу државотвораца?  Шта  знамо о онима из најближег окружења?  Kоји су то  принципијелни разлози и  рационални увиди којима образлажу своју мисију? Неколико података  о томе као прилог прокламованој прозрачности јавног простора.

ЕВРОПСКА СИНЕРГИЈА НА ЛОКАЛУ

[restrictedarea]

Водећи „кадар“  ове братије, од потпредседника „владе“ АП, до председника СО, чине људи скромног образовања. Због недостатка формалних квалификација за положаје које заузимају неки су се у јавности лажно представљали, због неких су мењани нормативи, а неки их  једноставно игноришу. Неки су опет, попут врховника,  квалификацију стекли на установама сумњиве репутације. Недовољним образовањем се делом могу објаснити  њихова политичка некултура, јавни испади, колоквијалне и политичке псовке које само пред изборе (кад се решава питање коме сe пришљамчити)   смењује неубедљива тактичка беневолентност.
И похлепа  и опсесивна забринутост за „новце“ условљене су њиховом  културном недостатношћу. Оне су у ствари пројекција личних вредности које се у политици исказују као залагање срачунато на најгора својства локалног менталитета.  Када су „новци“ врхунска вредност, држава и нација, историја и традиција су тржишне категорије. Но, aко је српство на продају  и  војвођанство је  ефемерис, ствар конјуктуре. Зато то није њихово последње опредељење. Сутра ће добити бољу цену за ново „самоодређење“.
Директор Центра за регионализам у Новом Саду А. Попов (Европљанин, по дефиницији) тврди да регионализација, која се неоправдано успорава, обезбеђује приближавање власти грађанима. У последњих неколико дана  Борис Тадић је два пута посето Зрењанин. Ecce homo! – кликнуће убеђени регионалиста. Европска синергија и сагласност стратешких визија у локалу. Ствар је, међутим, много прозаичнија.   Према незваничним изворима други боравак је био посвећен договору о усаглашеном деловању са чанковцима и на локалним изборима. Или, другим речима, ради се о  још једној потврди „везе свих веза“ – везе власти и новца? Потврди начела по којем ни власт, ни новци немају алтернативу. Она овде логично представља и подршку борби за судску, извршну и законодавну власт.

КОЛИКО КОШТА ВОЈВОЂАНСКА НАЦИЈА
Град је месецима окићен невероватним бројем прескупих светлећих реклама и излепљен билбордима, плакатима, флајерима које потписује  ова братија. Број ових порука је толико велики  да заслужује бар једну ТВ репортажу. Упркос  захтевима јавности и законској обавези да се обзнане порекло и висина средстава уложених у ову бесомучну пропаганду, то до данас није учињено.Остаје нам да судимо по аналогији и сами изводимо закључке. Ако је у Новом Саду за само недељу дана уочи пописа (за пропаганду војвођанске нације) на билборде потрошено 176.000 динара, у Зрењанину су чанковци у вишегодишњој кампањи потрошили огромна средства. Колико Зрењанинце коштају новозапослени партијских паразити (271 за три године) у јавним и друштвеним предузећима која су њихов страначки плен? Колики су тек трошкови парадржаве, када је председник Скупштине АП  Шандор Егереши  у првих 11 месеци прошле године  само за телефон потрошио 176.579 динара? Ако чанковце у неформалним разговорима у локалу и коалициони пратнери  називају предузећем за отимачину и пљачку – порекло средстава није тешко претпоставити. Декларисани смисао ове пљачке је борба против тобожње државне пљачке: „тачку на пљачку“, кажу чанковци. Њен суштински смисао је у ствари – пљачком се боримо за сопствену државу; пљачкамо како бисмо сачували право на пљачку. То је посувраћена дијалектика ове провинцијалне идеологије.Слику употпуњавају оптужбе за  фалсификовање 1.500 потписа на изборима 2008. године, коју су недавно изрекли припадници подобне спонзорисане котерије (ЛДП).
Садржај пропагандних написа у складу је с методом стицања „изворних прихода“. Агресивно и до неукуса наметљиво њима се овешталим техникама манипулације (као у Орвеловој антиутопији) производи осећање угрожености и тако снаже интеграција и конструисани еврорегионални идентитет. Човек стиче утисак да страшни дух српског фашизма и екстремизма непрестано лебди над нашом мултикултурном идилом. А самопроглашени „заштитници“ живе за минорне и статистички безначајне инциденте који ће бити прилика да покажу своју конјуктурну ревност. Ако затреба и сами их измишљају.
Не тако давно, председник СО  Александар Мартон је пријавио напад на националној основи на свог малолетног сина. Сви режимски медији, од локалних до државних, брујали су о томе неколико дана. И поред великог интересовања јавности истрага није открила починиоце, нити потврдила да се догађај уопште десио. Индикативно је да је инцидент  пријављен неколико дана после информације да је председник злоупотребио службени положај ради породичног летовања у Хрватској. По свему судећи, наводни инцидент  је требало медијски да прикрије  злоупотребу власти. Полиција није поднела кривичну пријаву против председника СО Зрењанин, а јавност није упозната да је он директном нагодбом са Тужилаштвом  признао кривицу и обавезао се да плати казну од 100 хиљада динара.
Може ли се јаснијим „принципијелним“  аргументима образлагати  захтев за самосталну судску, извршну и законодавну власт?  И „изворне приходе“, разуме се.

[/restrictedarea]