Непобеђени Слобо

Пише Виктор Гибачов

Превела Ксенија Трајковић

Књига „Непобеђен“ о председнику Југославије Слободану Милошевићу, штампана на руском језику и промовисана прошле недеље у Москви, осим политичке биографије садржи и текстове познатих руских политичара, књижевника и песника који су показали колико покојног председника СРЈ цене у Русији
Књига је објављена поводом 70. годишњице од рођења председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића. Али он није доживео овај јубилеј – умро је пет година раније у затвору Хашког трибунала. Од свега што је речено на презентацији зборника материјала о Слободану Милошевићу окупљени ће сигурно запамтити једну реченицу: „ Он је био први херој трећег миленијума“.

СТРАХ „ЕЛИТЕ“

[restrictedarea]

У овој књизи нема ничега што би се могло назвати сензацијом, јер су у њој објављени материјали са којима су у разно време наступали руски политичари и јавне личности. Међутим, ти материјали сабрани на једном месту данас су не само документована оптужба Запада који је бомбардовао за њега неугодну Југославију, него и категорична оцена „хуманитарне операције“ НАТО-а против Либије. Текстови Јевгенија Примакова, Наталије Нарочницке, Леонида Ивашова и многих других аутора враћају читаоца у прошлост и предлажу да размисли о садашњости и предвиди могућу будућност. Морамо да схватимо најбитније о чему су излагали говорници: књига је упозорење за Русију.
Председников брат, бивши амбасадор Савезне Републике Југославије Бранислав Милошевић, представљајући књигу најпре се захвалио онима који су је припремили и објавили, свима који су дошли на промоцију књиге, која се практично одмах претворила у јавни суд Северноатлантској алијанси. Борислав Милошевић био је кратак. „Слободан је бранио своју земљу од међународних терориста – рекао је он. На то га је обавезивао Устав.
Он се није поводио за лидерима страних држава, није се понашао тако, како се данас понашају многи политичари на Балкану.
Ипак, снаге су биле неравноправне. А после његовог свргавања нове власти су све невоље обрушиле на Слободана. Прошло је време, а талас критике и лажних оптужби, које су на Западу подигли против Слободана, утихнуо је. Као његовом брату, мени је неугодно да хвалим ову књигу, поновићу само оно што сам чуо од мојих руских пријатеља: ова књига је споменик Слободану Милошевићу у нашој земљи.“
Оно што Борислав није рекао на промоцији коју је организовао Савез писаца Русије, јасно је изнео у предговору овог зборника. „Однос према Слободану Милошевићу у Русији био је двосмислен. Обични људи највећим делом односили су се према њему добро, као и према нашем народу уопште. ‘Елите’ – опрезно и с подозрењем, а део ње – изразито негативно. Својом позицијом у одбрани независности земље и приступом поверења и савезништва према Русији, Слободан Милошевић је изазивао страх ‘елита’ посебно у односу на наношење могуће штете Русији у њеним односима са Западом. Почетком деведесетих година за многе званичнике Русије Слободан је био ‘последњи комунистички диктатор у Европи’. Високи функционери Русије говорили су о ‘београдском режиму’, а не о ‘пријатељској земљи’.
Многи од нас желели би да забораве отворено прозападну политику Москве из тог времена… Тих година спољна политика Русије и настојање власти да полети у загрљај својим новим западним ‘пријатељима’ било је у потпуности супротно ономе што се снисходљиво назива ‘мишљењем обичних људи’.
Тада је Москва бомбардовањима авијације Северноатлантске алијансе супротставила изјаве руских политичара свих нивоа и политичких боја. Не више од тога.
Само је веома наиван човек могао озбиљно поимати хаотична путовања по престоницама земљине кугле ‘специјалног представника’ Виктора Черномирдина, неспособног чак ни да објасни зашто је ‘тамо’ стигао и шта је, заправо, хтео да каже. Ако се сетимо изјава Бориса Јељцина, видимо да су пуне стандардно громогласних, али апсолутно празних ‘ми нећемо дозволити’,  ‘Русија то неће допустити’; чак је било много обећавајуће ‘Ми ћемо размислити’. О чему? Тих година у Москви се размишљало само о једном: како да се не увреде новостечени партнери и смире сви њихови каприци.“

ЛЕКЦИЈА РУСИЈИ
„Ово је уџбеник словенске трагедије и словенске будућности“, оценио је књигу Леонид Ивашов. „Трагедија Југославије и борба Слободана Милошевића – лекција су за нас. Ми треба да извучемо закључак и будемо заједно, да не заборавимо да је непријатељ словенског света јак, а то је непријатељ Русије. Ето, ја тако препоручујем да се оцене материјали сабрани у овој књизи. Наш словенски свет устројен је тако да су нам потребни вође и хероји. Данас Србији обећавају просперитет – за издају успомене на погинуле Србе и предају Косова. Али постоје Срби који не прихватају овај избор. Срби су данас усамљени – како на Балкану, тако и у православном словенском свету. И књига о Слободану Милошевићу приморава нас да учинимо избор у корист јединог духовног православног јединства. Без борбе нема победе и нека светли Слободанов лик мобилише све нас у тражењу наше јасне будућности!“
О подвизима у Русији увек су певале биљине, стихови и песме. Многи наши песници говорили су о трагедији Југославије и о Слободану Милошевићу. Једну од најупечатљивијих песама која је ушла у зборник написала је 2001. године Јекатарина Полгујева после београдског митинга подршке С. Милошевићу. Тада су многи учесници носили на грудима натпис: „Ухапсите мене, и ја сам Слободан Милошевић!“.
„Прикована за стуб срама своје древне словенске савести као и век раније. Но гледајући гомилу тврдим да сам за све крива: и зато што је Београд данас предат, и зато што је горка усуд Русије. Разапни ме! И ја сам Слободан! И лепше је на крсту него на јасиковини…“
Ово је само фрагмент из њене песме. Песма се у целости може прочитати у књизи „Непобеђени“ која је по данашњим мерилима објављена у значајном тиражу од – 7.240 примерака. Јелена Громова, аутор неколико чланака објављених у зборнику упозорила је на наставак НАТО похода, које потврђују свргавање Моамера Гадафија у Либији и садашње закулисне игре против председника Сирије Башара Асада.
Окупљенима на промоцији књиге песникиња је рекла да је Слободан Милошевић херојски примио на себе први удар новог фашизма и, ако не за дуго, задржао је напредовање снага Северноатлантске алијансе на Исток.
„Као гостима радује се поверљиви српски народ отварајући врата завојевачима. Он ће то некад с ужасом појмити и страдајући проценити големост губитка. Српски пут на Голготу… Последњи залазак… А напред – мркле ноћи ропства. Окончава се драме завршни чин, спушта се ожалошћена завеса бола“.
„Слобо“ – тако га је народ звао, народ који му је веровао – подсетила је Наталија Нарочницка у свом излагању. „Он је отишао из живота неосуђен, не признајући легитимност својих тужилаца, отишао је из живота, али не и из историје. Хтела бих да верујем да поносни дух и национална воља српског народа који су испољени током агресије Запада, и оличени у контроверзној и трагичној личности С. Милошевића, још нису изгубили своју предодређеност. Његова трагична судбина биће живи прекор онима који су га издали за тридесет сребрњака и онима који су прихватили ту издају“.
Сетимо се. После неколико недеља бомбардовања Југославије, уочи обележавања 50. годишњице Северноатлантске алијансе, министар одбране САД-а Вилијам Коен саопштио је читавој планети: стратегија НАТО-а у 21. веку – јесте прелазак од одбране на дејство силом на било којој тачки земаљске кугле, независно од мишљења међународне заједнице, укључујући и ОУН, чије се седиште налази на територији САД-а. У Њујорку ће представници земаља света доносити резолуције и одлуке. Недалеко, у Вашингтону, намеравају да управљају светом.
Управо зато је за књигу о Слободану Милошевићу изабран веома садржајан и прецизан назив: „Непобеђени“.

[/restrictedarea]