Мили Боже, велике ли лажи

Пише Миодраг Зарковић

Ко је луд – не буди му друг; а ко је већ два пута био председник – не веруј му ништа; нарочито ако нико не сме да му постави барем једно суштинско питање

 

Благо оном ко је себи скратио мандат, имао се рашта и родити / па још и на телевизији гостовати, недељом нам екране походити. / Код Бујкета, од емисије хазјајина, поред Ђорђа из странке од Влајина. / У студио јоште се набио стручњак Влада од Брисела града, велик зналац за европски јадац. / Црни дане, а црна судбино! О кукавно председништво самоскраћено!
Пре него се камере укључише, буљубашу Бориса упиташе: / „Што си, Боро, мандат сасекао? Седа главо, дал` си им`о право? / Дал` си чит`о штоно књига пише, она књига што је скроз без слика / књига ситна – преамбула велика? / Устав с` зове то Војино масло, кажу да је и Косово спас`ло / ал` о Косову тек ћемо на крају, дај да прво залудимо рају. / Зато реци, тако т` Северине, дал` ће нови мандат да ти мине?“
Кравата га стеже, ал` га грло носи, пева Борис одговоре слатке: / „Ја се више кандидоват` нећу, остављам вам све моје отпатке! / Само једном јоште да гласате, и за мене и за моје аге / после тога ратујте без мене, Јелен ми Триван моје драге. / Два мандата већ сам истерао; трипут, вала, од мене је доста. / Чавошки то тумачи друг`че, али ништа не може ми Коста! / Још од кад` је наочитих људи, за лепоту закони не важе / рекли су ми да сам исти Клуни, неће ваљда Силвио да лаже?! / Манекене закон обилази, нек` се други од закона боје / Устав јесте зато да га газим, не срамоте моје да се броје.
Него, браћо, почујте још ово; ено машу, програм ће да крене / камера ће ускоро да светли, да вам кажем питања за мене. / Бујке знаде, већ је прош`о школе, пусти њега нека коло води / Бујке знаде шта просрби воле, Бујке знаде шта Латинки годи. / Немојте ми Косте помињати, нити њега, нити теме тешке / нисам јаје да тражите длаку, причај само што се схвата пешке. / Оно што сам рек`о, нема месец дана / да Европа тражи Приштину да дворим / правите се к`о да нисте чули / правите се, к`о Бога вас молим. / Не помињ`те Боркове звездице / нит` Едите, његове сестрице; / Бодрум ми не призивај, „Викиликс“ прескочи / за НАТО ко ме чачка ископаћу му очи; / маните ме с причом о Косовском боју, него да ми стрељамо и Тому и Воју! / Хоћу да се о парама наклапа, да се брбља много, а каже нимало / сваку крађу на друге да свалим, нека други плате све што је пропало. / Кад` почнем да лупам да Србија цвета, кад` станем да лажем да слободе има / реч нећу да чујем ни с лева, ни с десна, има да се ћути, има главом да се клима. / Поклањаћу брда, даваћу долине; један ће да држи, други ће да набија. / Гледали сте „Кума“, у памет се браћо: понуда се моја никако не одбија!“
Легенда: у емисији „Став Србије“, приказаној на „Првој телевизији“, у недељу 22. априла, водитељ Драган Бујошевић угостио је Бориса Тадића, председничког кандидата ДС-а, као и Ђорђа Вукадиновића и Владимира Тодорића; емисија заслужује да уђе у антологију по броју незапамћених дрскости доскорашњег председника, преко којих су остали учесници у разговору немо прешли; између осталог, Тадић је одржао подужу тираду о томе како „људи имају погрешну перцепцију“ да се председник пита за све, иако су уставна и законска ограничења сасвим јасна (?!); после је додао да у данашњој Србији има више демократије и слободе него икада у њеној историји (?!?!); никаквих реакција на ове његове изјаве није било.
***
Забринут због јачања „екстремне деснице“ у целој Европи, бајковито савесни Миљенко Дерета је у „Хоћу да знам“ на „Б92“ поздравио одлуку норвешке телевизије да из директног преноса суђења Андерсу Брејвику ипак одстрани излагања оптуженог, како би спречила ширење његових запаљивих идеја.
„Брејвик је прави пример шта се може догодити са једним појединцем који је слободно изложен да сам процењује вредност неких ставова“, образложио је Дерета, расправљајући се са Љиљаном Смајловић.
Заступајући сасвим супротно гледиште, Љиљана Смајловић вероватно из чисте пристојности није овако одбрусила политички коректном саговорнику: „Не, гос`н Дерета, него сте ви прави пример шта се може догодити са појединцем коме је остављено да се самостално извлачи из титоистичког једноумља, па никако ни да макне“.
***
„Дневник Љ. Стефановић“, ударна информативна емисија „Радио-телевизије Тијанић“, у суботу 14. априла је међу ударне вести пласирао и ту да су овдашња деца задовољна животом у Србији. Деца! Млађи малолетници! Особе које још не схватају сасвим ни шта је живот, а камоли шта је Србија, нити да ли су задовољни животом у Србији која граби путем без алтернативе; али зато неко у Јавном сервису одлично схвата какав је то оптимизам који је Борис Тадић наложио да се шири још пре две године.
За следећу анкету, која ће бити спроведена на још репрезентативнијој циљној групи, екипе Јавног сервиса увелико сакупљају неопходна средства: цуцле и пелене.

Један коментар

  1. Змија се бије у главу! Браво за десетерце…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *