Македонија на ивици

Не зна се шта ће бити већа трагедија: ако македонска полиција не открије убице петорице својих грађана или се испостави да су убице заиста били Албанци. Уосталом, наметнута геополитичка стварност Балкана одавно не подражава историјску детерминанту полуострва. Зато је живот на Балкану парадигма битисања у конфликту

О мотиву убиства петорице Македонаца, углавном младих људи, још увек је рано говорити. Тек, не зна се шта ће бити већа трагeдија за Македонију: неоткривање убица или окончање истраге у албанској заједници. И једно и друго, Македонију може да одведе у пакао, у чијем евроатлантском предворју ова попут јагњета чека још од распада Југославије.

Али, зашто је становништво Македоније толико напето, када је ова мала држава, после почетних сукоба албанских побуњеника са војском и полицијом, приказивана као успех ЕУ и НАТО пакта? Када је тако кротко прихватила албанску државу на територији Србије? Пођимо редом и то од почетка ове године.

Млади Албанци бунили су се у Скопљу зато што нова зграда музеја сувише личи на православни храм. Узвратили су им млади Македонци, у насељу Вевчани, који су носили маске увредљиве за муслимане. Одмах потом, запаљена је црква у Струги. Потом је један македонски полицајац, док није био на дужности, пуцао на двојицу Албанаца. Албанци су узвратили протестима, који су окупили хиљаде људи.

Почетком марта, навијачи „Шкендије“ из Тетова, већински насељеног Албанцима, напали су групу македонских ученика и изболи ножевима полицајца који је покушао да им помогне. Потом су отказане све фудбалске утакмице у вишим лигама. Подсетимо, Тетово је град на чијем се улазу, како је известила балканска „Ал џазира“, налази карта велике Албаније: један језик, један народ, једна држава. Уследили су и сукоби у Струги и околини. Код Скопља је убијен Албанац, власник мењачнице. Полиција је потом запленила хладно оружје код младих Албанаца, који су у аутобусима нападали вршњаке Македонце.

Новинар из Тетова, Нијазим Мухамети, написао је књигу у којој доказује да су Александар Велики и цар Јустинијан албанског порекла. Његово квазиисторијско дело идеолошка је подлога политичког пројекта уједињења свих Албанаца на територијама суседних народа, што овај албански новинар сматра – легитимним.

Политички врхунац македонске кризе догодио се приликом званичне посете председнице албанског парламента, Јозефине Топали. Она је дипломатски нетактично, у скопском Собрању, саопштила да су Албанци досада чак три пута „ослобађали“ Скопље: 1844, 1881. и 1912. године.

Ваља подсетити да се инциденти у Македонији дешавају уочи мајског НАТО самита у Чикагу. Високи амерички званичници још прошлог јануара најављивали су да би Македонији управо у Чикагу морала да буде упућена коначна позивница за НАТО.

Македонији чланство у НАТО пакту неће донети релаксацију унутрашњополитичких прилика. Албанске интеграције на православном Балкану снажан су интерес НАТО пакта, па би Македонија чланством у овом војном савезу у ствари радила у корист своје штете.

Видело се то нарочито после македонског признања албанске државе у Приштини. У том тренутку, Охридски споразум из 2001. године, који је даровао Албанцима најексклузивнија права и практично федерализовао Македонију, постао је тесан политички оквир. Албанци иду даље.

То је постало јасно, када је потпредседник албанске скупштине на Косову и Метохији, Џавит Халити, изјавио да ће „тражити делове Македоније, ако дође до промене граница Косова“. А онда се појавила до сада непозната „армија за ослобођење окупираних албанских земаља“. Ове недеље, та паравојна формација најавила је нападе на македонске снаге безбедности, ако се ове у року од две недеље не повуку с „окупираних албанских земаља“.

Православни балкански народи као да не познају властите историјске детерминанте. Они се појединачно суочавају с евроатлантским миљеницима, Албанцима, а у колективитету, изузев донекле Грка, раде на међусобној штети, поткопавајући позиције не само једни другима, него и сами себи, што се најочитије види из македонског примера.

Наметнута геополитичка стварност Балкана одавно не подражава историјску детерминанту већински и историјски православног полуострва. Зато је живот на Балкану пре парадигма битисања у конфликту, него искреног дијалога култура и традиција.

Извор: Глас Русије

4 коментара

  1. Не зна се која ће бити већа трагедија , не ухапсити их, или пак ухапсити и објавити њихова имена, а поготову осудитиих . Нису случајне претње влади Македоније да ослободи албанске територије. У сваком случају македонци треба да зрело размисле — дирати у осињак или , трпети и преболети ујед ту и тамо неке осе, али ове осе почеле неподношљиво и да зује и да уједају.

  2. Nerazumem brigu Srba za probleme u Makedoniji.U vreme najvecih srpskih jada zvanicna vlast Makedonije,Kiro i LJupce,posebno,ne samo da su likovali nego i podpirivali sukobe.Sada,analogno tome,treba spreciti makedonski hegemonizam,zlostavljanje nezasticenih albanaca i zaustaviti nasilje makedonskih koljaca nad neduznom albanskom decom.Na kraju medjunarodna zajednica,koja je prepuna casti,morala i dobrih namera treba razmisliti o podeli zemlje i davanju albancima i trece drzave kao predigre za cetvrtu i petu koje slede nakon toga.Naravoucenije,radujuci se tudjoj nevolji dozivas i svoju.Zar nije tako,Ljupce ili Kiro ako me cujes od buke iz pakla.

  3. Što se mene tiče, možete slobodno da se pojedete međusobno, samo se držite što dalje od nas! Ne trebate nam ni pod tačkom razno i ne zanima nas vaša sudbina! Stvorili smo vam državu i predali na tacni, a kako ste nam uzvratili?! Što dalje od nas i ne tražite od nas nikakvu pomoć!

    • Nista ti i tvoji niste stvorili i dali na tacni nama u Makedonija. Vi ste to sve za sebe planirali 1913-te za Vasu Kraljevinu i kasnije za onu SHS tvoreviom. Nasi su preci tokom drugog svetskog rata stvorili sopstvenu drzavu a neki od Vas s pomogli nakon sto su videli da ne se nemoze kontrolisati teritorija koju je Bugarska okupirala tokom rata a na kojoj su ziveli nit Srbi nit Bugari nego Makedonci. Niko od Vas nista ne trazi. Ti to samo umisljas Dragane moj!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *