„Кобац” из домаћег јата

Нови авион намењен је обуци пилота али и за ударе по слабије брањеним циљевима на копну и мору

Фабрика „Утва” из Панчева приказала је јавности нови домаћи клипни авион „кобац”, заједнички производ компаније „Југоимпорт” СДПР, Војнотехничког института и „Утве”. На први поглед реч је о побољшаној верзији авиона „ласта”, већ 20 апарата извезено је у Ирак, док се 15 апарата, али са бољом електроником завршава за потребе Ваздухопловства и ПВО Србије. „Кобац” је само логичан след у серији тих авиона. Наиме, Ирачани су за своје потребе затражили да њихова „ласта” може да носи две бомбе од по 100 кг и контејнер са митраљезом од 7,62 мм, или од 12,7 мм, како би њихови пилоти могли да увежбају и гађање циљева на земљи, а не само летење.

„Кобац” треба да има још модернији кокпит, као и лакоизбацива седишта. Судећи по првим фотографијама „кобац” има продужени нос апарата и тиме агресивнију линију авиона, трокраку елису новог турбопроп мотора, који ће му и давати максималну брзину од 500 км на час. Крила авиона су нешто мања у односу на „ласту”, ремењаче су ојачане да би издржале већу брзину и већу носивост убојног терета. Повећан је и број подвесних тачака за бомбе и ракете, по фотографијама испод сваког крила биће по две линије за наоружање, док би на крајевима крила били додатни резервоари за гориво. Стајни трап је увлачећи и делује моћно, како и треба код школских авиона, апарат узлеће са бетонских и травнатих површина.

„Кобац” се уклапа у тренд појаве нових лаких турбопроп авиона за школско-борбене акције. Скоро све земље које имају авио-индустрију настоје данас да произведу такав тип авиона, Пољаци су недавно избацили на тржиште сличан авион. „Кобац” задовољава напредну школску обуку у летењу у свим метеоролошким условима, али може одлично да послужи и за дужа патролирања дуж границе, као и за ударе по слабије брањеним циљевима на копну и мору. Додатни резервоари за гориво на крајевима крила обезбеђују му летење од неколико сати, самим тиме и повећани акциони радијус, док подвесне тачке испод крила дају могућност ношења комбинованих система оружја: невођене ракете од 57 мм, бомбе од 100 кг можда на унутрашњим носачима испод крила и бомбе од по 250 кг.

Нови авион из фабрике „Утва” биће интересантан за земље које имају проблема са надгледањем дугих граница и које су на удару разних терористичких група и организација, а које немају пара за куповину авиона у категорији „пилатуса”, или „тукано-ембраера” који су не само прескупи у набавној цени, већ и по сату редовног одржавања. То најбоље знају неке суседне државе које већ имају авионе типа „пилатус”. Истина, „кобац” није у тој категорији турбопроп апарата, али неће много ни заостајати иза њих, посебно када се узме у обзир једначина цена–ефикасност. А то је у данашњим условима светске економске кризе све важнији фактор у војним авијацима већине држава. Ко су, дакле, могући купци новог српског авиона из фабрике „Утва”? Највероватније, Ирак, Алжир, Ангола, Уганда, Мијамар, можда чак и Авганистан. Не би ме много зачудило! Традиционално несврстане земље. На подручје Јужне Америке биће врло тешко пробити се новим авионом, јер ту су газде Бразилци, остаје нам Африка и неке земље Азије.

У сваком случају „кобац” је нови успех српске ваздухопловне индустрије, то ће бити технички и технолошки најсавршенији српски производ који може да повуче и цивилну индустрију напред. Не заборавимо да смо у освајању производње авиона „орао” пре више од 40 година први пут код нас увели машине са нумеричким управљањем, да смо освојили производњу плекси-стакла и технологију хемијског фрезовања метала. Важно је да ваздухопловна индустрија Србије није угашена, да се пројектују и раде нови авиони. Да извозимо и авионе, а не само малине…