Јавни дуг: Сваки грађанин је дужан око 5.000 евра

Пише Угљеша Мрдић

Јавни дуг Србије је нарастао на 14,5 милијарди евра, што чини 47 одсто бруто друштвеног производа државе. То је јасан показатељ да се наша држава налази пред економским колапсом

 

Миркo Цветковић

Задужења на која је још пре шест месеци „Печат“ упозоравао, резултирала су, како данас видимо, енормним растом јавног задужења Србије. На овај начин Влада Мирка Цветковића јавни дуг, који је 2008. године, у тренутку формирања нове Владе, износио 8,7 милијарди евра, увећала је за око шест милијарди евра.
Одлазећа Влада Србије, креатор до сада највећег јавног дуга, будућој влади оставља на бригу црни биланс свога пословања. Подсетимо да је Влада додатно задужила грађане због предизборне кампање. Јавно задужење Србије чини неколико ставки о чему, захваљујући медијском мраку и прикривеним Владиним подацима, највећи део грађана не зна готово ништа. Ту настаје забуна.

ОГРАНИЧЕЊЕ ДУГА

[restrictedarea]

И поред велике економске кризе о овој теми нико од надлежних представника државних институција не говори. Само је истакнуто да је на крају 2011, према процени „Централне банке“, учешће јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) износило 45,8 одсто.
С друге стране, опозиција је изнела у јавност податке о јавном дугу.
Тако је председник Српске напредне странке Томислав Николић изјавио да је јавни дуг Србије нарастао на 14,5 милијарди евра, што чини 47 одсто бруто друштвеног производа државе.
При том је политика неконтролисаног страначког запошљавања коју је спровела Демократска странка са својим коалиционим партнерима СПС, УРС и ЛДП, довела до хипертрофије јавног сектора, пропасти привреде, огромне незапослености и сиромаштва.
Подсетимо да је Законом о буџетском систему јавни дуг Србије ограничен на 45 одсто БДП-а. Укупне директне обавезе Србије на крају фебруара износиле су око 12,27 милијарди евра, при чему је унутрашњи дуг био око 5,15 милијарди евра, а спољни дуг 7,12 милијарди евра. Укупне индиректне обавезе на крају фебруара биле су 2,08 милијарди евра.
Укупан спољни дуг Србије је на крају 2011. године био 24,1 милијарду евра, што је за 338,9 милиона евра или 1,4 одсто више него на крају 2010. године.

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ
На крају 2011. године јавни дуг Србије у односу на крај 2010. године повећан је за 2,4 милијарде. Повећане су пре свега директне обавезе државе за две милијарде евра, док је повећање индиректних обавеза државе износило 397,1 милион евра. Јавни дуг је и на крају прошле године достигао 14,47 милијарди евра, што је било 45,1 одсто БДП-а, док је на крају 2010. године износио 12,16 милијарди евра, односно 42,9 одсто БДП-а. На крају 2009. године јавни дуг био је 9,85 милијарди евра, односно 34,8 одсто БДП-а, а на крају 2008. године износио је 8,78 милијарди евра, што је било 29,2 одсто БДП-а.
Према Закону о јавном дугу, податак о стању јавног дуга који објављује Министарство финансија, којим руководи премијер Мирко Цветковић, не садржи дуг фондова социјалног осигурања и локалне самоуправе. Ради процене испуњености фискалног правила о учешћу јавног дуга у БДП-у, потребно је додати дугове фондова социјалног осигурања и локалне самоуправе, будући да се фискална правила односе на општи ниво државе.
Имајући то у виду, Фискални савет је саопштио да јавни дуг општег нивоа државе износи 46,6 одсто БДП-а. Фискални савет је упозорио да је не само прекорачена законска граница од 45 одсто БДП-а, већ и да ће јавни дуг наставити да расте и у средњем року уколико се у 2012. години не донесу мере фискалне консолидације. Да би до тога дошло требало би да се малтене из темеља промени политика коју воде Влада Србије и надлежне институције.
С обзиром на то, Фискални савет сматра да је влада дужна да усвоји програм за смањење јавног дуга приликом ребаланса буџета Републике за 2012. годину.
Такву препоруку дала је и мисија „Међународног монетарног фонда“ (ММФ) и нагласила да би одмах после предстојећих парламентарних избора требало усвојити средњорочни фискални програм који има за циљ довођење јавног дуга на одржив ниво.
Чак и мисија ММФ-а, која је традиционално ненаклоњена економском просперитету Србије, показује бригу, те упозорава да буџет за 2012. годину подразумева знатно виши јавни дуг него што је фискално одговорно, што доводи у питање реформски програм подржан стендбај аранжманом из предострожности. Стога је завршетак прве ревизије стендбај аранжмана одложен, а његов наставак ће захтевати постизање договора о мерама које ће искључити додатну јавну потрошњу и повећање дуга.
У намери да допринесе очувању поверења у одрживост фискалне политике, Влада је изразила спремност да током преосталог дела свог мандата одржава дефицит и повећање дуга у складу с циљевима аранжмана.

ЗАДУЖЕЊЕ НА ИНОСТРАНОМ ТРЖИШТУ
Држава се задуживала како на иностраном, тако и на домаћем тржишту – директне обавезе државе по основу спољног дуга повећане су у 2011. години за 1,4 милијарде евра, а по основу унутрашњег дуга за 675,8 милиона евра.
Повећање унутрашњег дуга је у највећој мери резултат продаје државних хартија од вредности, што је утицало на раст учешћа динарског дела јавног дуга у укупном дугу за 2,4 процентна поена, са 12 на 14,4 одсто.
У последњих неколико година држава се знатно задужила, како у девизама, тако и у динарима, и она по свим објективним рачуницама спада у високо задужене земље: њен спољни дуг је прешао критичних 80 одсто БДП-а, а јавни дуг је знатно изнад критичних 45 одсто. Према том обрачуну, величина БДП-а у текућим ценама се дели са званичним валутним курсом евра који је реално био чак за око 92 одсто на вишем нивоу него крајем 2000. године када је ДОС дошао на власт. Према тој рачуници, произлази да је БДП у 2000. години износио око 12, а у овој години се процењује да ће бити чак преко 35 милијарди евра.
Према речима проф. др Млађена Ковачевића, битно је нагласити да се и спољни и унутрашњи јавни дуг исказују без икаквог износа камата које их прате. По основу продатих државних хартија од вредности, у износу од милијарде долара, у наредних десет година по основу камате ће морати исплатити 725 милиона долара. Ту су и немали девизни издаци за разне стране саветнике и посреднике, али ће званична статистика регистровати повећање јавног и укупног спољног дуга од само једне милијарде долара.
У последње две и по године држава се по основу продатих државних записа енормно додатно задужила уз огромне каматне стопе. То значи да би у кратком року требало исплатити огромну суму главнице и камата по том основу, а о томе званичници не говоре. И када се говори о износу спољног дуга камата се уопште не калкулише. Ако претпоставимо да је садашњи спољни дуг од око 24 милијарде евра оптерећен просечном каматом од пет одсто и да се износ спољног дуга неће мењати у наредних десет година, само за камате би требало обезбедити 12 милијарди евра (цена око 24 моста на Ади, иначе прецењене вредности), тако да је укупан спољни дуг сада око 36 милијарди евра или око 51 милијарду долара, што значи да је сваки грађанин Србије дужан око 5.000 евра или око 7.000 долара.
Због свега овога, економски је потпуно нерационално ново задуживање у земљи и иностранству, поготово ако се добијена средства у целини или већим делом потроше преко буџета. У том случају ново задуживање у иностранству је и неморално, јер се средства потроше, а дуг преноси на будуће генерације.
На крају би требало истаћи да је владиним „изговорима“ крај, јер су и НБС и Фискални савет потврдили да је прекршен закон, те да је јавни дуг већи од 45 одсто БДП-а. Подсетимо да нас је Влада Србије претходних месеци уверавала да је јавни дуг нижи од 45 одсто. Упркос чињеници да је прекршен закон у Влади неће нико одговарати, јер за прекршиоце пропис не прописује никакве санкције. И још да додамо податак да Фискални савет оцењује да ће јавни дуг Србије на крају 2012. године бити око 51 одсто БДП-а, али да постоје ризици да буде већи и да достигне 55 одсто.
Поставља се питање како зауставити даљи раст јавног дуга Србије, који се из месеца у месец повећава на стотине милиона евра или из године у годину за милијарде евра…
На ово питање би грађани требало да одговоре на предстојећим изборима.

______________

Задужење Србије 2008-2012.

2008. година 8,78 милијарди евра 29,2 одсто БДП
2009. година 9,85 милијарди евра 34,8 одсто БДП
2010. година 12,16 милијарди евра 42,9 одсто БДП
2011. година 14,47 милијарди евра 45,1 одсто БДП
2012. година 14,7 милијарди евра 47 одсто БДП

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. А јавни и тајни заједно?

  2. Uvedite Zakon o poreklu imovine, otmite od onog sa tetkinog kauča, bivših roker pevača koji su drombuljali na gitarama pre 5 oktobra, pa neka oni vrate dug i eto ti rešenja….

  3. Kolike skole i domove kulture a mali zatvori pih…

  4. Vrlo jednostavno koliko su gospoda imala pre dolaska na vlast koliko posle koliko je para ušlo gde su pare potrošene što ste opljačkali od privatizacije, nanesen duševni bol gradjanima srbije podvuče se crta i zna se ćorka. A ne da krstare Srbijom i zaludjuju narod.Mislim da je recept dveri jednostavan samo treba da ga prihvati opozicioni lideri koji nisu učestvovali u pljački.

  5. To je jedan sitan problem javni dug Srbije , nemoj bre da se sekirate , sada kada Srbija postane clanica EU i nato pakta sledece 2013. to ce sve da izmire ove dve organizacije . One su u proslom veku napravile vise stete i zla narodima Srbije i duzne su da to izmire. Zato ovi iz koalicije ZES-u vec cetiri godine pevaju EU i nato nemeju alternativu . Jos kada se uzme u obzir da se Srbija cepa , i kada se taj dug podeli na novo nastale drzavice , i tako maloj Srbiji ostaje jedan manji deo javnoga duga. Na sve to su misli i gospoda iz preokreta novo nastale koalicije , koja je najagilnija da se Srbija pocepa , znaju oni dobro da je tesko rukovoditi sa velikom drzavom . Vreme ce pokazati posle 06.05. 2012. kojim putem krece Srbija sa svojim narodom . Ja tvrdim nista se nece izmeniti , izvinjavam se hoce , bogati postaju jos bogatiji , a sirotinja jos siromasnija , to su donoslili svi dosadasnji izbori , posle oktobarskog prevrata 2000. nece ni ovi omanuti u tom smeru. Ko prezivi pricace o teskim vremenima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *