Почетна / Колумне / Игре са ватром

Игре са ватром

Пише Драгомир Антонић

Владајућој коалицији ватра и пожари су главна преокупација. Откривање починиоца пожара америчке амбасаде је главни изборни хит. Али, не призивајте ватру, она може изазвати нови пожар

 

Прође Васкрс. У Србији ништа ново. Ни у белом свету није другачије. Свуда избори и предизборне кампање. Јављају ми пријатељи да се беспоштедне изборне борбе воде у Француској, Грчкој. У Америци се увелико загревају. Анимир играчи су завршиле наступ, а сад ће двојица главних акробата истрчати у арену, па куд који мили моји. Што већа земља, то већа и кампања. У суштини свуда је исто. Властодршци баш уочи избора, ретроактивно откривају злодела, непријатеље, афере и увелико хапсе. Показују одлучност. У Грчкој хапсе бивше министре. У Француској убијају сопствене грађане, а затим два дана хапсе „убицу“, црнпурастог Француза, који се замандалио у двособном стану. Све пред камерама. Кажу да је после успешно изведене акције, Саркозију порастао за два процента. Толико му је ојачао рејтинг. Код нас још нису почели да убијају. Ми сами скачемо. Једни са терасе, други са прозора. Све од радости што ће „општи избори да уштеде време и новац“ или што је „Фијат“ поново дошао у Србију. Мислим, али кога то интересује, да би се највише приштедело кад би власт све противкандидате одједном ухапсила. Радило се то већ у земљи Србији. Недавно, кад би „плави воз“ пролазио кроз Чачак долазили би, другови у шињелу, у кућу мог деде почившег Танасија, „да виде кога све у кући има и да саопште да следећег четвртка нико не излази из куће“(цитат из Танасијевог дневника). Једну ноћну посету сам и лично видео. То су радили и по другим „сумњивим“ кућама. Тако су мој деда и његови пријатељи један дан проводили у кућном притвору (г-ђа Маловић мисли да је она прва увела институт кућног притвора у Србију), а голооточани и обнародовани русофили су уочи проласка „вољеног сина“ сами одлазили у милицијску станицу. Уједно они су били међу првима који су знали кад ће „драги гост“ проћи кроз Чачак. Што ти је парадокс: „сумњиви“ све сазнају пре „оданих“. Ето, како су некадашњи комунисти штедели време и новац.

ПРЕДИЗБОРНИ ПОЖАР

[restrictedarea]

Владајућој коалицији ватра и пожари су главна преокупација. Откривање починиоца пожара америчке амбасаде је главни изборни хит. Наводно су тек сад растумачени снимци добијени из америчких извора о пожару који се десио фебруара 2008. године. Другарици и другу тужиоцу сад је све јасно и са америчке стране поткрепљено необоривим доказима, што олакшава хапшење сумњивих, а могуће и других. Наши тужиоци не сумњају у веродостојност доказа из америчких извора. У принципу је у реду веровати достављеним прилозима. Озбиљна је то држава, а тиме и њена амбасада. Зато ми је необично да тужиоци нису обратили пажњу на друге доказе из исте амбасаде.
На пример, на писану изјаву амбасадора Мантера упућену америчком Министарству иностраних послова где дословце пише: „ Саветник председника за спољне послове Јован Ратковић обезбедио нам је 23. маја преглед састанака председника Тадића, током претходних дана, са партијским вођама“ (види: др Војислав Шешељ, „Викиликс ми јавља“, стр. 698). Оба догађаја су из 2008. године. Наводне починиоце пожара (нико није крив док суд не пресуди) хапсе и притварају, а шта ради господин Јован, то не знам. Није ваљда да наши тужиоци не верују америчком амбасадору и његовом допису? Или у једном случају верују, а у другом не? Шта би са чланом Устава где се каже да смо пред законом сви једнаки? Да ли се укида основно грађанско право о једнакости свих људи пред законом? Или је нешто друго у питању?

ОКАНИТЕ СЕ ПОЖАРА
Вратимо се ватри и пожарима, јер у веровањима свих народа на свету ватра је имала значајну улогу. Веровања Срба у вези са ватром су веома заступљена у религији и обичајима. Срби знају за живу ватру, за вађење ватре, за чудесан огањ. Сведоци смо да се пролећних дана пале њиве и спаљује стрњика и коров широм сеоских атара. Ватрогасци упозоравају, али слаба вајда.
Стари је обичај кад се деца играју ватром старији им бране, а посебно је строга забрана да пред спавање џарају ватру јер ће се у противном током ноћи унередити у кревету. Тако је било некад код Срба. Данас почели и стари да се ватром играју.
Ни другим народима играње пожарима и ватром није ново. Нерон је запалио Рим да би за пожар оптужио апостола Павла и хришћане. Павла је осудио на смрт, а хришћани су се повукли у катакомбе. Касније су изашли. Изгорела је и библиотека у Александрији. У Берлину 1933. године шест дана пред парламентарне изборе запаљен је Рајхстаг. Нацисти су оптужили Холанђанина Маријуса ван дер Лубеа, комунисту по занимању да је подметнуо пожар. Никад није доказано да је он изазвао пожар, али је исте ноћи ухапшено 4.000 особа, суспендован Устав, укинута основна грађанска права, забрањене све комунистичке новине. Нацистички медијски стручњаци су направили нови изборни слоган „Рат против марксизма“. Слоган није имао алтернативу. Ударио Немац на Немца. Хитлер и другови су засели на власт. Како су је напустили, свима је познато.
Мистична снага ватре и њена култна улога у животу човека огледа се у многобројним обредним радњама. Од како је ватру открио или је добио човек је поштује, али и зазире од њене снаге и моћи. Зато код свих народа постоји изрека да се са „ ватром не ваља играти“ или „ватра је добар слуга, али зли господар“, нити се „ватра призива“. Срби ће још рећи „ко се са ватром игра, тај ће се њом и опећи“. Историја нам убедљиво доказује како су прошли они који су ватру и пожаре злоупотребљавали. Без обзира на то у коликој невољи били, спас се никад не сме тражити од овоземаљских ствари које су јаче од нас и које ће се отргнути контроли. Неће се Србија преокренути, покренути, ојачати или усрећити призивањем преклањских пожара. Ако немате шта паметније да понудите, оканите се и пожара. Не призивајте ватру, она може изазвати нови пожар.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *