Почетна / Други пишу / Идолопоклонство ничему

Идолопоклонство ничему

Ниче каже ако је истина једносмјерна, онда је лаж двострука. У реду, то је логично, али ако приде још и себе лажете, онда лаж може бити и стострука. Какви су и колики су у овдашњој нестварности ресурси лажи.Често, не одолим, и из библиотеке извадим књигу Људи лажи и отворим. Не знам колико се пута враћам овом тексту. Отварам је, није ми тешко утврдити, након извјесних шокова, морам то тако назвати, послије судара са овдашњом  нестварношћу. Скоро је опет била некаква виртуална анкета о популарности личности у овдашњој сатрапији. Невјероватно, особа, предсједник државе, којег нигдје није било током вишедневног  ванредног стања, најпопуларнија је личност.  И, да ли онда сами себе лажете, или је у питању нешто још горе. Нажалост, предсједника на врху листе популарности учвршћују Срби. Нажалост! Ову ријеч требало би, нажалост, понављати до краја текста, и не би било доста. Нажалост, кад је у питању овдашња нестварност, у питању је нешто горе и од лажи. Кад се на било који начин бавите са овдашњом нестварношћу, тешко вам могу помоћи икакви текстови и анализе. Пред образином овдашње нестварности све пада у прљаву водурину.

Лицемерство је још давно превазиђена катогерија макар што се тиче овдашње нестварности, лицемер једно прича а друго ради, па шта. Полтронизам је кудикамо страшнији и од лажи и од лицемерства. Пре свега, полтрон не може прибавити икакву ни под категорију личности. Полтрон је нижи и од шпијуна ако има ишта ниже. Нико неће, безбели, признати, али полтронизам је овдашње уобичајено стање духа. Полтронство је највидљивије кад се овдашња особа обраћа свом претпостављеном, рецимо лидеру, идолу. Сјећам се једне сиједе главе како ономе љуби руку у Муртовини. Или, онај рудар који је након спојених дана и ноћи штрајковања у јамури, напокон, добио некакаву мрвицу, али чим је весело дошао кући спјевао пјесму идолу. Такве полтронерије нема ни на земљи ни под земљом. Полтрон је неморалнији и од најбизарнијег диктатора. У сликовитој историји ЦГ, од које је понешто допрло и до нас, налазимо низове и низове полтронства да вам се утроба помјери, још у питању су корифеје те историје, што ће рећи они који би требало да представљају стубове сјећања. Чак они који су синоними за патетично. Војвода – полтрончина. Заборавили смо пословице за полтроне, а пословице су очишћене мудрости за оне са слабим зубима.

Има једна стара дефиниција политике: вођење јавних послова у личну корист. Колико се овдје и сада усавршила, и не слутите. Још такву политику на сваком кораку прате лажи и полтронство. Али, опет, ништа грђе него кад је старија особа полтрон. Чујете бабу кад се јави у живу емисију, и полтронише, нажалост, политичару који је упропастио и опустошио све чега се дотакао, онда немате куд, и камо ћете, кад такава бабетина не помишља на унука, који тек што је почео да учи свијет, таман што се ухватио за свијет, а овај идиот на грбачу му натоварио голем дуг. На плебисциту полтрона, резултат би био троцифрен. У савременом српском језику ова се ријеч погрешно користи за означавање улизица и сл., јавних иступа пре свега према политичкој особи, али она, бар овдје, мора да има и дубља психолошка својства. Скоро да је то колективно стање, некакав архетип тако снажан као тумор у најжешћој фази. Полтрони су нас и довели довде да су окови толико дубоко урасли у месо да више нијесу видљиви. Што да се довијек лажемо. Онај из ЕУ каже да ЦГ предњачи у евро интеграцијама, али овдје чак и полтрони знају о чему се ради. Ко онда кога лаже. Кад се на путу сретну два лажова, они се сити исмију полтронима. Кад би морали да направимо какав затвор за полтроне, ограда тога затвора поклапала би се са границом државе. Трајни су ресурси полтронства.  Све што се троши нестаје, рецимо рудача, нестаће и боксита као што више нема цинка и олова у Брскову него само јаловина и шут, и редом, али овдје залихе полтронства обнављају се, и не само да се обнављају, него што их више трошите, оне се обнављају геометријском прогресијом. Лажов је најстабилнији у својој категорији. Стабилнији и од идиота. Чисти лажови живе од маште, и лукавства. Да би се мало амортизовала прича, рецимо о КАП-у, лажови лансирају причу о педерима или тзв. црногорској цркви. Кад нешто хоће да прекрече, ево ти на телевизији, обично на јавном сервису, Цимбаљевића или Дедејића. Или се, тобоже, у главним политичким координатама не слажу овај и онај. Али кад нацртају, опет на врху координата налази се он. Најпопуларнији. Нажалост. И, онда, хајде, снађи се, никаква теорија ни књига не могу вам бити од неке нарочите помоћи. Ко би се снашао у таквом идиотизму. Да не би скроз цикнули од  полтрончина, идиота, лицемера и улизица, препоручујем небо изнад Љевишта. Макар једном мјесечно. Отисните се некуда и нека вам из свијести нестаје макар привидно овај политички пејзаж, као у ретровизору. Немојте ићи на пијацу, или у супермаркет, тек тамо је легло дволичних. Тамо шета она баба са унуком.

Идолопоклонство ничему. Ужасно. Боље бити скроз мазохиста него облизивати се иза леђа идиота. Полтрончина је једна врста празилука. (Говорим о домаћем празилуку!) Полтрон и улизица а тако разбарушио бркове. Како политичари воле да се узврте током изборне кампање. Драго ми је што вас видим, жубори министар, није важно који, и што би било важно кад и предсједник државе води кампању. Свратио на пијацу, и осмехује се изнад грашка и празилука. Одмах, ту су и свежи парадајз и јаја. Пипа парадајз. Народ, слободно можемо рећи сиротиња која сервисира власти, изложила, све. Један изложио и брачни кревет. Продаје на пијаци спаваћу собу. Ако не верујете, прошетајте до пијаце, други пут скокните до Љевишта. Широм отворио трокрилни шифуњер. Предсједник завирује у храстови орман и каже да ће се повратити.  Овај би му истог трена поклонио и окућницу и све што има под окрес само да се види да је овај био на његовом штанду. Следећи пут биће и какав клише окачен на орману. Каква мртва природа на креденцу. Какви су то надражаји у мозгу, и шта је тај надражај у стању да учини. Ужасно, заиста. Полтрон служи само томе да се њиме служите. Кад видим једног полтрона, мени се чини да видим цијели народ. Ко је овдје полтрон. Познати незнанац. Познајем га али не лично. Теба прихватити ону жалосну: оно што је за једне отпадак, за друге је проналазак. Или, ону идиотску да сунце личи на сунцокрет. Наравно, овдје прихватити, и ту прогутати. Откада нијесам срео биће из људског рода спуштеног погледа. С времена на вријеме покупи покоју глупост, и кесећи се каже, па може, биће боље. Шта ће бити боље, и шта истовремено оправдава. Појма нема ни ко га је јутрос обуо. Полтрона ништа не може зауставити. Шта ће бити сјутра више озбиљне не питајте, шта, ништа, још горе, ионако смо претплаћени на своје лажи. Полазећи од прилично тачне идеје да не постоји ништа што више иде на живце од сопствене власти, људи су се дуго дијелили на “цивилизоване“ и “простаке“. Шта све улази у простаке у овој нестварности, који, рецимо, имају право да се служе рукама, нећемо лако утврдити. Имам предлог за полтрона: на првом састанку кућног савјета  да први предложи да његовог предсједника ставе на поштанску марку. Али да се не лупа печатом по носу.

Не сносим одговорност ако предсједник читаоце асоцира на празилук….

Извор: http://www.in4s.net

2 коментара

  1. Bice bolje neko vice, Bora je sve ovo lepse napisao.
    „ZA IDEALE GINU BUDALE“. Svako je kovac svoje srece.
    God Day.




    0



    0
  2. PR – „ISTINA“ -samo TASTINA ?!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *